Socijalna politika

Socijalna politika mora se izmestiti iz preduzeća. Subvencije nekog proizvoda ili usluge za sve potrošače treba zameniti direktnom novčanom pomoći za stvarno ugrožene, jer je to mnogo efikasniji način vođenja socijalne politike.
Želimo vladu koja vodi odgovornu politiku jednakih šansi, sa univerzalnom zdravstvenom zaštitom i sa prilikom za napredovanje na društvenoj lestvici bez obzira na ijednu nevoljnu razliku. Niko nije odgovoran za okolnosti u kojima se rodio – bez obzira na to da li se rodio u bogatoj ili siromašnoj porodici. Deca nisu kriva za ekonomsku snagu roditelja i zaslužuju jednaku priliku.

Socijalna pomoć za one kojima je neophodna. Ako želimo da društvo socijalno pomaže onima kojima je pomoć zaista potrebna, mora da prestane da pomaže onima kojima takva pomoć ne treba. Potrebno je promeniti sadašnji sistem po kome veliki broj ljudi ostaje bez nje, jer im nedostaje neki papir. Moramo da prekinemo da tolerišemo praksu po kojoj lošije stojeći građani subvencionišu bolje stojeće, tj. praksu gde roditelji u džipovima dovode decu u subvencionisana obdaništa, bogati plaćaju subvencionisanu struju i gas, besplatno školuju svoju decu na fakultetima. Moramo uspostaviti kriterijume za minimum prihoda svake porodice. Socijalno ugrožene porodice se same prijavljuju pod krivičnom i materijalnom odgovornošću.