Екологија

У Уставу Републике Србије пише: Члан 74.: „Свако има право на здраву животну средину и на благовремено и потпуно обавештавање о њеном стању. Свако, а посебно Република Србија и Аутономна покрајина, одговоран је за заштиту животне средине. Свако је дужан да чува и побољшава животну средину.“
Неконтролисаном урбанизацијом и бетонизацијом градова, загушењем саобраћаја, корупцијом и пренаменом зелених површина, погоршали смо животне услове у урбаним срединама и створили лоше климатске услове и квалитет ваздуха. Постоје решења која више или мање умањују негативне ефекте људског немара. Решења могу бити селективна, да пуно коштају и доведу до разних ограничења и промена животних навика. Дуготрајнија решења су у значајном повећању зелених површина које делују као природни филтери а представљају најефтиније решење за побољшање животних услова.
Као људска бића створили смо градове да би могли да се зближимо и начичкамо једни до других. Дошли смо у цивилизацију и помислили: како је овде дивно. Кад ти је зима, не треба да идеш у шуму по суварке кад већ у кући имаш направу која греје. Кад хоћеш да се умиваш, не треба да идеш на поток, јер поток имаш у у стану. Кад погледаш кроз прозор све је дивно и избетонирано. Овде нема блата. Град је рај.
Али, то је илузија коју неки и данас одржавају. Природу из које смо потекли, свесно су запоставили. Посекли су дрвеће, уништили траву, затрпали водотокове, речице и потоке угурали у цеви. Створили су градове на радост и срећу њихових житеља. А онда смо сви кренули да бежимо из истих. Ишли смо у природу да роштиљамо, пецамо, да се подсетимо како изгледа трава, дрво, кристално чиста река и све оно што смо некад имали у изобиљу а нисмо тога били свесни. Сада морамо да део природе вратимо тамо где је она вековима била, јер су штете вишеструко надмашиле почетни ентузијазам.
Количина зелене површине у граду има значајан утицај на здравље становника, а нарочито оних група које имају потешкоће са дисањем нпр. астмом, различитим врстама алергија и слично. Последње процене, на пример, показују да у Србији свако седмо школоско дете и сваки десети одрасли становник Србије болује од астме. У циљу смањења загађености ваздуха и смањења болести дисајних органа, а према препорукама ЕУ сваки град треба да има између 20% и 25% зелене површине, у односу на укупну површину. Наглашена тенденција задње деценије је откупљивање и рушење малих породичних кућа које су поседовале баште, окућнице са цвећем, дрвећем, озелењеним површинама и уместо њих изградња вишеспратних стамбено-пословних објеката без икаквих зелених површина.
Здраво и функционално градско зеленило одржава и побољшава квалитет живота, становања и радне способности људи. Од еколошких утицаја посебно се могу истаћи позитиван утицај на квалитет ваздуха урбаних средина и смањење буке. Појас стабала ширине 3 м и висине 1,5 м може смањити саобраћајну буку за 6-10 дБ. Побољшавају се микроклиматски услови у току лета и зиме ,+/- 1°Ц испод мање групе стабала, и до +/- 8 °Ц у односу на површину без растиња. Позитивно се утиче на заштиту од чврстих честица прашине, штетних материја и гасова.
Према извештају Агенције за заштиту животне средине за период 1951 – 2005 за подручје Србије као целину, може се утврдити позитиван тренд, односно раст средње годишње температуре, при чему је најинтензивнији на подручју Београда, Лознице и Неготина.
Једноставан поглед на минималне и максималне температуре у летњим месецима показују јасан тренд повећања вредности у урбаним и бетонизираним целинама.
Грађани овај проблем првенствено виде у похлепи инвеститора, односно похлепи урбаниста. Зар за зелене површине треба грађани сваких пар месеци да се бију са обезбеђењем и багерима? Иако је и архитектура постала органска, код нас је бетон недодирљиви бог урбанизма.
Што су зелене површине заступљеније, перцепција грађана је да дишу пуним плућима, да је права хладовина испод дрвета а не испод сунцобрана, да је поглед на зелену траву опуштајући са благотворним утицајем на квалитет живота. Зелени простори морају да испуњавају еколошку улогу, да промовишу природну регенерацију вегетације унутар градских подручја, да пружају социјалну добробит и сигурност, да обезбеде могућности за здрав живот. Зелене површине имају високу естетску вредност, а самим тим и позитиван ефекат.

Потребне су хитне и недложне мере:
– Сузбити нарастајућу жељу за сечењем дрвећа у урбаним целинама,
– Зауставити изградњу МХЕ
– Измештање индустријских објеката изван градских целина,
– Забрана употребе мотора са унутрашњим сагоревањем који не задовољавају еколошке стандарде,
– Подстицаји за увођење хибридних или електричних превозних средстава,
– Заустављање коруптивне пренамене зелених површина у грађевинска земљишта,
– Изградњу нових и проширење постојећих паркова,
– Укидање паркинг места по тротоарима и садњу дрвећа на тим површинама уз истовремено склањање аутомобила у новоизграђене подземне гараже,
– Озелењавање равних кровова,
– Изградња малих зелених оаза са пар клупа, травњаком и соларним лампама званих „урбан џеп“ на местима између високих солитера,
– Изградња колектора за пречишћавање отпадних вода.

Ми морамо ово урадити.