Ekologija

U Ustavu Republike Srbije piše: Član 74.: „Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i Autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu.“
Nekontrolisanom urbanizacijom i betonizacijom gradova, zagušenjem saobraćaja, korupcijom i prenamenom zelenih površina, pogoršali smo životne uslove u urbanim sredinama i stvorili loše klimatske uslove i kvalitet vazduha. Postoje rešenja koja više ili manje umanjuju negativne efekte ljudskog nemara. Rešenja mogu biti selektivna, da puno koštaju i dovedu do raznih ograničenja i promena životnih navika. Dugotrajnija rešenja su u značajnom povećanju zelenih površina koje deluju kao prirodni filteri a predstavljaju najeftinije rešenje za poboljšanje životnih uslova.
Kao ljudska bića stvorili smo gradove da bi mogli da se zbližimo i načičkamo jedni do drugih. Došli smo u civilizaciju i pomislili: kako je ovde divno. Kad ti je zima, ne treba da ideš u šumu po suvarke kad već u kući imaš napravu koja greje. Kad hoćeš da se umivaš, ne treba da ideš na potok, jer potok imaš u u stanu. Kad pogledaš kroz prozor sve je divno i izbetonirano. Ovde nema blata. Grad je raj.
Ali, to je iluzija koju neki i danas održavaju. Prirodu iz koje smo potekli, svesno su zapostavili. Posekli su drveće, uništili travu, zatrpali vodotokove, rečice i potoke ugurali u cevi. Stvorili su gradove na radost i sreću njihovih žitelja. A onda smo svi krenuli da bežimo iz istih. Išli smo u prirodu da roštiljamo, pecamo, da se podsetimo kako izgleda trava, drvo, kristalno čista reka i sve ono što smo nekad imali u izobilju a nismo toga bili svesni. Sada moramo da deo prirode vratimo tamo gde je ona vekovima bila, jer su štete višestruko nadmašile početni entuzijazam.
Količina zelene površine u gradu ima značajan uticaj na zdravlje stanovnika, a naročito onih grupa koje imaju poteškoće sa disanjem npr. astmom, različitim vrstama alergija i slično. Poslednje procene, na primer, pokazuju da u Srbiji svako sedmo školosko dete i svaki deseti odrasli stanovnik Srbije boluje od astme. U cilju smanjenja zagađenosti vazduha i smanjenja bolesti disajnih organa, a prema preporukama EU svaki grad treba da ima između 20% i 25% zelene površine, u odnosu na ukupnu površinu. Naglašena tendencija zadnje decenije je otkupljivanje i rušenje malih porodičnih kuća koje su posedovale bašte, okućnice sa cvećem, drvećem, ozelenjenim površinama i umesto njih izgradnja višespratnih stambeno-poslovnih objekata bez ikakvih zelenih površina.
Zdravo i funkcionalno gradsko zelenilo održava i poboljšava kvalitet života, stanovanja i radne sposobnosti ljudi. Od ekoloških uticaja posebno se mogu istaći pozitivan uticaj na kvalitet vazduha urbanih sredina i smanjenje buke. Pojas stabala širine 3 m i visine 1,5 m može smanjiti saobraćajnu buku za 6-10 dB. Poboljšavaju se mikroklimatski uslovi u toku leta i zime ,+/- 1°C ispod manje grupe stabala, i do +/- 8 °C u odnosu na površinu bez rastinja. Pozitivno se utiče na zaštitu od čvrstih čestica prašine, štetnih materija i gasova.
Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine za period 1951 – 2005 za područje Srbije kao celinu, može se utvrditi pozitivan trend, odnosno rast srednje godišnje temperature, pri čemu je najintenzivniji na području Beograda, Loznice i Negotina.
Jednostavan pogled na minimalne i maksimalne temperature u letnjim mesecima pokazuju jasan trend povećanja vrednosti u urbanim i betoniziranim celinama.
Građani ovaj problem prvenstveno vide u pohlepi investitora, odnosno pohlepi urbanista. Zar za zelene površine treba građani svakih par meseci da se biju sa obezbeđenjem i bagerima? Iako je i arhitektura postala organska, kod nas je beton nedodirljivi bog urbanizma.
Što su zelene površine zastupljenije, percepcija građana je da dišu punim plućima, da je prava hladovina ispod drveta a ne ispod suncobrana, da je pogled na zelenu travu opuštajući sa blagotvornim uticajem na kvalitet života. Zeleni prostori moraju da ispunjavaju ekološku ulogu, da promovišu prirodnu regeneraciju vegetacije unutar gradskih područja, da pružaju socijalnu dobrobit i sigurnost, da obezbede mogućnosti za zdrav život. Zelene površine imaju visoku estetsku vrednost, a samim tim i pozitivan efekat.

Potrebne su hitne i nedložne mere:
– Suzbiti narastajuću želju za sečenjem drveća u urbanim celinama,
– Zaustaviti izgradnju MHE
– Izmeštanje industrijskih objekata izvan gradskih celina,
– Zabrana upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem koji ne zadovoljavaju ekološke standarde,
– Podsticaji za uvođenje hibridnih ili električnih prevoznih sredstava,
– Zaustavljanje koruptivne prenamene zelenih površina u građevinska zemljišta,
– Izgradnju novih i proširenje postojećih parkova,
– Ukidanje parking mesta po trotoarima i sadnju drveća na tim površinama uz istovremeno sklanjanje automobila u novoizgrađene podzemne garaže,
– Ozelenjavanje ravnih krovova,
– Izgradnja malih zelenih oaza sa par klupa, travnjakom i solarnim lampama zvanih „urban džep“ na mestima između visokih solitera,
– Izgradnja kolektora za prečišćavanje otpadnih voda.

Mi moramo ovo uraditi.