Evropska Unija

Evropska Unija je najznačajniji trgovinski partner Srbije, u Evropskoj Uniji veliki broj ljudi sa našim pasošima je našao posao ili započeo biznis, EU je tržište koje je barem 300 puta veće od srpskog i ključno tržište za srpske proizvode i usluge i ključni investitor u Srbiji, EU je zajednica koja se zasniva na vrednostima tržišne demokratije… sve ovo je dovoljan razlog da je članstvo Srbije u EU civilizacijski posao stvaranja Srbije na Zapadu.
Ulazak u EU nije proces gde se može preskočiti ijedan korak, nije skup lepih želja nego predan rad na menjanju društva. Takođe nije dovoljno reći „evropska Srbija“, nego treba graditi evropske vrednosti u svim oblastima u Srbiji. Članstvo nije cilj sam po sebi, nego je dokaz da je neka zemlja postala deo evropske civilizacije i prihvatila evropske vrednosti.
Takođe, obzirom da je snažna reforma i unapređenje sloboda i vladavine prava u Srbiji tokom narednih sedam godina nerealistično zbog dubine tog procesa, to sledi da je za Srbiju racionalno da uđe u Uniju. Zemlje Unije su bolje uređene od Srbije kada su u pitanju sve ključne oblasti, a pre svega vladavina prava, tržišna privreda i demokratija. Da bi ušla u Uniju, Srbija bi znatno morala da unapredi postojeća rešenja. Opšta struktura dobitka i gubitka Srbije usled ulaska u Uniju bila bi ista kao i kod drugih zemalja Istočne Evrope koje imaju mnogo brže stopa rasta BDP od Srbije.
Eventualni ostanak Srbije izvan Unije iz svih drugih razloga izuzev onog zasnovanog na izuzetno snažnoj reformi bio bi rizičan i skuplji nego ulazak u Uniju. Ova procena nepogodnosti ulaska Srbije u EU mogla bi da se promeni samo u slučaju većih promena na gore u Uniji koje bi dovele do izlaska nekih zemalja iz Unije ili čak do njenog raspada. Taj razvoj događaja još uvek nije verovatan, bez obzira na novija zbivanja u Uniji.

Odnos prema Evropskoj uniji i evropskim integracijama danas jeste jedina prava crvena linija razdvajanja u srpskoj politici. Ne odnos prema protestima, bojkotu skupštine, pojedinih medija i „medija“. Ne ni bilo koja druga linija koju je neko samoproklamovao, samoproglasivši se za moralno superiornog da određuje ko je pravoveran, a ko je lažan.

Zašto? Zbog svega što EU kao mirovni projekat predstavlja.

Zbog zalaganja za vladavinu prava bez koje nema investicione klime, a bez koje smo osuđeni samo na investitore plaćene subvencijama iz sopstvenog džepa. Investitore koji onda našim novcem prave nelojalnu konkurenciju domaćim preduzetnicima, kočeći razvoj tržišta i osuđujući nas na jeftina radna mesta, niske dodate vrednosti i niskog obrazovnog profila.

Zbog zalaganja za suzbijanje endemske korupcije i organizovanog kriminala na kojem od zamrznutih regionalnih konflikata profitiraju samo nacionalisti i stabiloktate svih boja u vlastima državica zapadnog Balkana.

Zbog društva znanja. Zbog ulaganja u obrazovanje. Zbog ekologije.

Zbog subvencija poljoprivredi koje su u EU mnogo veće od naših.

Zbog zalaganja za osnaživanje svih nezavisnih regulatornih i nadzornih institucija koje treba građanima da vrate zarobljenu državu i sve njene institucije.

Zbog sveukupnih reformi na evropskoj agendi koje bez briselkog štapa nikada ni jedna vlast u Srbiji ne bi sprovela, jer time gubi mogućnost neustavne i nezakonite uzurpacije svemoći nad osiromašenim i zastrašenim građanima i nejakom privredom.

Bonus za eurosleptike i hint novim evropskim komesarima:

Umesto popustljivosti i kompromisa sa stabilokratama u pogledu evropskih vrednosti zarad kratkoročnih političkih ciljeva, EU treba da bude doslednija i upravo više da uslovljava, uz pooštrene i postojane kriterijume u procesu reformi u Srbiji. Time će i kod kuće otkloniti skepsu prema proširenju. I da ne dozvoljava nikome da se iza nje zaklanja kamuflažnim reformama. Ova vlast samo na to reaguje. Na štap. Ne i na šargarepu. Znaju oni. Novčanik im je na zapadu. Srce im je možda više na istoku, ali pamet nije previše razapeta i vodi se parama.

Na EU je i obaveza da nađe u Srbiji prave saveznike sa kojima će građane u ovo uveriti.