Sastanak sa evropskim parlamentarcima treba da ojača parlamentarni dijalog u Srbiji

Poslanici Stranke moderne Srbije, Tatjana Macura i Vladimir Đurić, prisustvovaće danas u Narodnoj skupštini sastanku sa evropskim parlamentarcima koji dobro poznaju situaciju u Srbiji i ulažu napore na njenoj demokratizaciji.

Sastanak vidimo kao misiju dobre volje Komiteta za spoljne poslove Evropskog parlamenta u okviru širih projektnih aktivnosti na jačanju parlamentarnog dijaloga i podršci demokratiji u Srbiji.

U razgovoru ćemo razmotriti pitanja parlamentarnih praksi i procedura, nadzorne uloge Narodne skupštine i pitanja predstojećih parlamentarnih izbora uz podršku EU.

Evropski parlament nesumnjivo raspolaže praksama i mehanizmima za kvalitetno odvijanje demokratskog dijaloga i kontrolu izvršne vlasti i na svim političkim akterima u Srbiji je odgovornost da pokušaju te prakse preneti i na srpske institucije i tako doprinesu izgradnji institucija i demokratizaciji Srbije.

Nema kompromisa sa evropskim putem Srbije

Na današnjem sastanku sa Specijalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju, Dejvidom Mekalisterom, Stranka moderne Srbije izneće stav da politički kompromisi sa fundamentalnim vrednostima evropskih liberalnih demokratija nanose štetu Srbiji, jer ugrožavaju njene evropske integracije i trajno potkopavaju razvoj demokratije u Srbiji.

Program evropskih integracija vidimo kao najdetaljniji poitički program čija realizacija koristi Srbiji.

Jedino istrajavanje na evropskim vrednostima može povratiti integritet procesu evropskih integracija, smanjiti evroskepticizam u Srbiji, otkloniti skepsu prema proširenju u pojedinim državama članicama Evropske unije, a regionalnim stabilokratama onemogućiti da se zaklanjaju iza evropske administracije.

Evropske integracije vidimo kako jedini put da se u Srbiji trajno uspostave sloboda, demokratija, vladavina prava, bezbednost, socijalna pravda i sigurnost i bolji životni standard građana.

Ne pristajemo na pritisak da već danas donesemo odluku o izlasku na izbore

Stranka moderne Srbije odluku o izlasku na izbore doneće kada oni budu raspisani. Do tada ćemo crpeti sve mogućnosti da se izborni uslovi poprave.

Pojedinačno donete odluke o bojkotu izbora smatramo preuranjenim, ali poštujemo svačije pravo da samostalno odlučuje.

Ne pristajemo na pritisak da se već danas odlučimo za bojkot izbora. Zagovornici bojkota nisu precizirali ni da li zagovaraju bojkot lokalnih i pokrajinskih izbora, a nije razjašnjeno ni čime će se meriti uspeh bojkota.

Ne postoji ni precizan stav na osnovu kojih kriterijuma će se procenjivati prihvatljivost izbornih uslova, ni ko o tome odlučuje, niti čiji je stav po tom pitanju merodavan.

Međunarodna zajednica je jasno stavila do znanja da neće podržati bojkot izbora, kao što nije podržala ni bojkot parlamenta. To dovodi u pitanje nameru da se bojkotom uskrati legitimitet onima koji formiraju vlast nakon izbora.

Konačan stav donećemo i na osnovu predstojećih sastanaka sa evropskim zvaničnicima i nakon sagledavanja stanja u Narodnoj skupštini tokom jesenjeg zasedanja.

Umesto bavljenja isključivo pitanjem bojkota, svaka opoziciona organizacija najpre bi se trebala baviti razvojem svojih politika i programa i komuniciranjem sa svojim biračima. Srbiji su kvalitetna politička rešenja mnogo potrebnija.

Motači kablova će živeti bolje kada funkcionalna inteligencija preuzme razvoj društva

Nedavno se povela oštra polemika na društvenim mrežama kao posledica provokativnog tvita jednog domaćeg privrednika na temu profesionalne požrtvovanosti pojedinca, realnog položaja radničke klase u savremenom kapitalizmu, kao i odnosu uloženog truda i usavršavanja, sa ostvarenim rezultatima i postignućima.

Nakon oštrih reakcija na tvrdnju da treba koristiti svaku priliku kako biste radili na sebi, postigli maksimalne performanse i kreirali nove uslove za dalji razvoj, može se zaključiti da smo mi još uvek duboko socijalističko društvo koje se nalazi pod tranzicionom surovošću kapitalizma.

Tek manji deo radno angažovanog društva ima razvijenu svest o tome koliki globalni značaj ima individualno ulaganje dodatnog napora svakog pojedinca u stvaranju dodatne vrednosti, savladavanju novih veština i znanja.

Prava i obaveze zaposlenih, kolektivni i pojedinačni ugovori o radu, kao i sve civilizacijske tekovine radnih odnosa, moraju biti imperativ modernog društva. Ali je činjenica da predstavljaju i poseban izazov u doba hiperprodukcije subvencionisanih radnih mesta šireg obuhvata. Zakon i Država moraju biti garant stalnog balansa između profita i produktivnosti kompanije, socijalno odgovornog poslovanja, bezbednosti i zdravlja na radu.

Ono čega s druge strane takođe moramo biti svesni jeste činjenica da ćemo se kao društvo reformisati samo ako među nama samima pronađemo pokretačku snagu od jednog do dva miliona uspešnih pojedinaca, koji će biti motor modernizacije Srbije.

Istina je često otrežnjujuća, neretko teško prihvatljiva i bolna za suočavanje sa stvarnošću, ali je uvek najispravnija. A istina je da, koliko god to surovo zuvčalo, naša šansa ne leži u prednaprezanju desetine hiljada motača kablova, neumornih švalja, rudara, kasirki, uspavanih predavača, intertnih doktora, ušuškanih birokrata. I tu se ne radi o nečijem zanimanju, već o tome da li neko svoj posao doživljava kao stvaranje i kreiranje, ili kao dnevnu obavezu od 8 časova.

Ova pojava jeste specifična za mlade demokratije sa komunističkom istorijom, ali borbu sa inertnošću u manjoj ili većoj meri vode i sve ostale države. Naš razvojni fokus mora biti na gorespomenutih jedan do dva miliona kreativnih arhitekata, malih i srednjih preduzetnika, stručnih zanatlija, sposobnih menadžera, proaktivnih profesora, profesionalno zainteresovanih lekara, hrabrih novinara, produktivnih i mudrih poljoprivrednika, funkcionalnih inženjera, veštih ekonomista.

Svako od njih će ličnim postizanjem najboljih performansi, doprineti celokupnom boljitku i povećanju životnog standarda celog društva. A za to je često potrebno da ne gledate na sat, već na viši cilj. Da ne merite broj pauza, nego postignute rezultate. Da umesto borbe za topli obrok, bitku vodite na polju profesionalnog postignuća.

Sportista je osvojio trofej tek posle hiljade litara znoja. Onda kada oseti bol zadovoljstva, koji predstavlja rast i dupliranje broja vlakana u mišićima. I svako ko se kandiduje za pokretačku energiju mora proći ovaj naporan put. Dobar automehaničar će se politi litrama ulja, lekar biti u krvi do lakata, student će imati stotine neprospavanih noći, inženjer mora sići u rov i ublatnjaviti cipele, programer provesti sate i dane nad nerešivim algoritmima…

I tu nema prostora za kuknjavu, trošenja vremena na puš-pauze, trljanja leđa o udobne fotelje, zapinjanje za svako slovo zakona. Jedan do dva miliona đokovića se bude svakog jutra sa idejom o napretku svog uspešnog mikrosveta, a uspešna Srbija je skup predvođen upravo njima.

Lideri budućnosti su upravo tih jedan do dva miliona intelektualno funkcionalnih snagatora, i samo uz njihovu dominaciju, svaki građanin će uživati blagodeti modernog, evropskog i humanog društva. Društva u kome se neće voditi dilema između iznosa minimalca i broja prekovremenih sati, već ćemo se takmičiti u postizanju što konkurentnijih rezultata.

Milan Popović
član Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije

Politička trgovina evropskim vrednostima ugrožava evropske integracije i nanosi štetu Srbiji

Poslanički klub Stranke moderne Srbije sa zadovoljstvom će prisustvovati sastanku sa Dejvidom Mekalisterom, specijalnim izvestiocem Evropskog parlamenta za Srbiju.

Proces evropskih integracija vidimo kao zajednički rad na postizanju plemenitih ciljeva kao što su: sloboda, demokratija, vladavina prava koja stvara investicionu klimu u kojoj su subvencije nepotrebne, poštovanje ljudskih prava, bezbednost, suzbijanje kriminala i korupcije, osnaživanje nezavisnih institucija koje građanima treba da vrate zarobljenu državu, socijalna pravda i sigurnost, jednake prilike za sve, bolje obrazovanje, razvijanje društva znanja, ulaganje u obrazovanje, tehnološki napredak, fer tržišna konkurencija, zaštita životne sredine i bolji životni standard. Srbija može uspostaviti ove vrednosti i doprineti njihovom negovanju širom Evrope.

Politički stav prema procesu evropskih integracija za Stranku moderne Srbije predstavlja osnovnu liniju svrstavanja zbog svega što taj proces u sebi sadrži i simbolizuje.

Stranka moderne Srbije preneće jasan stav da ni jedan politički cilj ili lider nisu vredni političke trgovine sa fundamentalnim evropskim vrednostima. Politički kompromisi sa slobodom medija, vladavinom prava i izbornim uslovima mogu trajno potkopati napore na modernizaciji i demokratizaciji Srbije i Zapadnog Balkana.

Evropska unija je prirodno ishodište za građane Srbije. Oni decenijama po bolji život odlaze u zemlje zapadnih liberalnih demokratija, a Evropska unija je najveći trgovinski partner, investitor i donator Srbiji.

Umesto popustljivosti i kompromisa sa stabilokratama u pogledu evropskih vrednosti zarad kratkoročnih političkih ciljeva, EU treba da bude doslednija, uz pooštrene i postojane kriterijume u procesu reformi u Srbiji.

Jedino istrajavanje na evropskim vrednostima može povratiti integritet procesu evropskih integracija, smanjiti evroskepticizam u Srbiji, otkloniti skepsu prema proširenju u pojedinim državama članicama Evropske unije, a regionalnim stabilokratama onemogućiti da se zaklanjaju iza evropske administracije.

/ In SAOPŠTENJA / By moderna / Komentari su isključeni na Politička trgovina evropskim vrednostima ugrožava evropske integracije i nanosi štetu Srbiji

Student u centru učenja

Poslaničkim klubovima uveliko stižu zahtevi tzv. večitih studenata za novi produžetak roka za završetak studija.

Narodna poslanica i članica Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije od 2016. godine zagovornica je koncepta „student u centru učenja“.

„Lepo nam je govorio profesor sociologije – najlakše se obnavlja obnovljena godina“. Fenomen „večiti studenti i večito produžavanje rokova“ (nisam sigurna da igde na svetu postoji u ovakvom obliku) simbolizuje sklonost jedne zemlje ka večitom odlaganju svega što se može, a ne mora desiti uz čvrsto uverenje da će se šanse nizati iz godine u godinu, a stvari uvek ostajati iste, jer doći će naredna godina.

Kada je rok za završetak studija prvi put produžen mogli smo da pretpostavimo da uzroci zbog kojih neko nije završio studije neće nestati sami od sebe. Brojni su: trudnoća, roditeljstvo, smrt bliske osobe, povreda, zdravstveno stanje, primoranost na rad zbog siromaštva, posao iz snova, odlazak u inostranstvo, dosadni studijski programi itd.
Od 2016. godine predlažem rešenje podržano konceptom „student u centru učenja“, izjavila je Ljupka Mihajlovska nakon što je u medijima najavljena još jedna sednica Narodne skupštine ovim povodom.

Ceo amandman možete pročitati ovde: http://skr.rs/1uC

Snimak iz skupštinske rasprave možete pogledati ovde:

U krugu samozadovoljstva

– Da bismo zaista imali brz rast plata, kvalitetan rast koji ne zavisi od subvencija i Božje volje i koji izvore rasta traži u ekspanziji izvoza, strukturne reforme su naredni korak .

 KONSTANTNO SMANJIVATI JAVNU POTROŠNJU

Prošlo je sedamnaest godina kako u različitim medijima pišem i govorim o reformama koje treba da se dese u Srbiji, da bi ista bila lepo mesto za biznis, a posledično i lepo mesto za život, jer dobrog života nema bez dobrih firmi. Srbija je u 21. veku napredovala, mnogo sporije nego što sam se nadao, sporije nego što je mogla i što su se nadali, čak i ljudi sa minimalnim očekivanjima. Kako bilo, primiče nam se treća decenija 21. veka, kao i osma godina vlasti SNS, pa je vreme za sumiranje gde smo stigli, šta smo propustili i šta nam valja raditi, da ne maštamo o tome da svi imaju za hleb, cipele, ogrev, krov nad glavom i poneki skromni užitak.
Današnja Srbija je zemlja koja je bazično sigurna. Javni dug je pod kontrolom i opada kao procenat BDP, inflacija je niska, kurs stabilan, kamatne stope su značajno opale, ali rizik poslovanja nažalost nije, budžet Republike Srbije je uravnotežen. Razvaljene javne finansije i zemlja koja hita u bankrot su naša prošlost i to je ostvareno školskim primerom programa stabilizacije u saradnji sa MMF-om, ali i drugim svetskim i evropskim finansijskim institucijama. Srbija danas nije na pragu da postane parija svetskih finansija i to niko ozbiljan ne može sporiti. Stabilizacija se mogla ostvariti drugačije, na primer sečenjem subvencija i malo inteligentnijim programima smanjenja mase plata u javnom sektoru u vreme krize, kao i strukturnim reformama javnih preduzeća. Kako bilo, odabrali smo to što jesmo i postigli stabilnost. Danas je teško zamisliti inflaciju od preko 10%, dinar koji depresira, kamate na devize koje su dvocifrene i državu koja se zadužuje sa kamatom od preko 5% da bi finansirala zjapeći deficit.
Međutim, to je suštinski samo program gašenja požara, koji je gotovo uvek rezultat elementarne neuračunljivosti, gde se na nailazak krize reaguje povećanjem javne potrošnje, umesto smanjenjem poreza. Da bismo zaista imali brz rast plata, kvalitetan rast koji ne zavisi od subvencija i Božje volje i koji izvore rasta traži u ekspanziji izvoza, strukturne reforme su naredni korak. Nakon što je rešen problem firmi u restrukturiranju i donekle reformisan javni sektor, nestalo je ili nije uopšte bilo hrabrosti za opsežne strukturne reforme koje bi Srbiju učinile brzo rastućom privredom. Cena oklevanja je da ne prebacujemo 5% rasta BDP u najboljim godinama, a da faktori kao što su suša ili problemi sa eksploatacijom lignita, mogu da rast spuste ispod 4% u vreme globalne ekspanzije. Zemlja koja je na nivou Srbije ne bi smela rasti ispod 5% u vreme ekspanzije, a u najboljim godinama i 6-7%, a u vreme globalne krize ne bi trebala ulaziti u recesiju. Šta je ono što bi hrabra reformska vlada učinila, (na primer, ona koju bi vodila Stranka moderne Srbije), žrtvujući možda i deo podrške, svesna, ako i izgubi izbore, da je njen povratak u narednom izbornom ciklusu izvestan?
Javna potrošnja ima svoje mesto, posebno javne investicije. Međutim, relativno visoka javna potrošnja, istiskuje privatnu potrošnju i privatne investicije. Drugim rečima, sve čime se država hvali, plaćeno je time što su privatne firme odustale od zapošljavanja, podizanja plata i privatnih investicija. Imajući u vidu da je privatni vlasnik taj koji rizikuje svoj novac, vrlo je verovatno da se daleko opreznije odnosi prema novcu koji investira i da su takve investicije one koje daju veći prinos. Drugim rečima, hrabra vlada bi izašla sa osmogodišnjim planom smanjenja učešća javne potrošnje u BDP-u, da bi stimulisala privatno generisan rast koji je superiorniji. Ovo znači da se država svake godine odrekne nove mase prihoda koji su posledica rasta BDP i da umesto u državnu potrošnju, to odricanje ode u smanjenje poreza i doprinosa. Svake godine učešće javne potrošnje u BDP-u bi moglo padati, što bi uvećalo privatne investicije i stvorilo održiv rast, kako firmi, tako i plata. Ova mera srednjoročno je mnogo bolja od subvencija i oko nje treba postići nacionalni konsenzus, ne samo u okviru vlasti, nego i većeg dela društva.
Drugo, potrebno je nastaviti sa deregulacijom, sečenjem parafiskalnih nameta svih vrsta, digitalizacijom i negovanjem jednakosti u odnosu države i privrede, gde pravila i rokovi jednako vrede za obe strane. U okviru ove grupe strukturnih reformi, neophodno je obezbediti predvidljivost, posebno za mala i srednja preduzeća, kao i razumne i jednostavno definisane obaveze prema državi. Mala i srednja preduzeća (MSP) u 99% slučajeva neće otići iz Srbiji, neće izneti svoj profit, niti će imati skromnu neto dodatu domaću vrednost. Država koja hoće brže stope rasta mora brinuti o MSP kroz stvaranje dobrog okruženja, jer se do sada uglavnom brinula za velike i najčešće strane firme, koje se inače odlično brinu same za sebe.
Treće, javne firme nastavljaju da budu generatori problema, iako su mnogi problemi gurnuti pod tepih kroz kreativan odnos prema amortizaciji velikih delova infrastrukture. Većina javnih firmi ima višak zaposlenih, obaveze prema državi koje nisu primerene preduzećima (na primer Srbijagas) ili su još uvek istinske autonomije neefikasnosti u okviru Srbije, kao, na primer, EPS. Za velika javna preduzeća odličan potez bi bila dokapitalizacija kroz ulaganje manjinskog investitora, koji bi bio odgovoran za korporativno upravljanje i potom izvođenje javnih preduzeća na berzu kroz IPO. Usko povezane sa reformom javnih preduzeća su javne nabavke, koje treba kroz digitalizaciju učiniti transparentnim i dostupnim na jednom mestu, a kriterijum najniže cene u odsustvu kvaliteta, tehničke ponude moraju pratiti jasno definisani uslovi kvaliteta.
Četvrto, potrebno je stvoriti uslove za rast baziran na znanju, koji donosi veliku dodatnu vrednost. U tom smislu neophodno je integrisati srpsko tržište novca i kapitala u tržište EU i pojednostaviti propise u ovoj oblasti. Takođe, neophodno je stalno osvežavanje propisa, jer je razvoj u ovoj oblasti veoma brz.
Peto, borba protiv korupcije treba da bude prevashodno usmerena na smanjenje broja tačka gde korupcija može nastati, mogućnost da se ista usluga države dobije na više mesta, kao i na smanjenje diskrecionog tumačenja gde god je to objektivno moguće. Transparentnost javne uprave je takođe preduslov za borbu protiv korupcije.
Šesto, potrebno je otpočeti racionalizaciju u velikim sistemima, kao što su zdravstvo i školstvo, sa jedne stane i sprovesti mere na unapređenju performansi i motivacije zaposlenih.
Konačno, od mera koje su sistemskog karaktera i ne tangiraju samo privredu, neophodno je započeti i izvesti reformu sudskog sistema, a posebno raditi na razvoju privatnih arbitraža kao finalnih tela odlučivanja, preneti na niže nivoe vlasti nadležnosti i izvorne prihode i iznad svega ubrzati EU integracije Srbije. Vladavina prava i nepovredivost privatnog vlasništva su preduslov da sve što je pobrojano dovede do maksimalnih efekata. Ukoliko vladavina prava ostane samo želja, a privatno vlasništvo i dalje bude relativno, ne postoji reforma koja će stvoriti održivu brzo rastuću privredu.

Aleksandar Stevanović
Kopredsednik Stranke moderne Srbije i narodni poslanik

Preuzeto sa sajta: UŽIČKA NEDELJA ( https://uzickanedelja.rs )