Nakon Macurine intervencije stigao poziv Beogradskoj grupi roditelja nestalih beba

Predsednica poslaničke grupe Stranke moderne Srbije, Tatjana Macura u sredu je uputila dopis Petru Petroviću, predsedniku Odbora za pravosuđe sa zahtevom da se na Javno slušanje o Predlogu zakona o nestalim bebama pozove i Beogradska grupa roditelja nestalih beba, kao i relevantnih NVO koje se pitanjem nestalih beba iz porodilišta u Srbiji bave poslednjih 17 godina.

Juče je predsednik Odbora za pravosuđe intervenisao i pozvao predstavnike Beogradske grupe roditelja nestalih beba, ali je ponovo izostao poziv relevantnim NVO – YUCOM, Inicijativa A11, UZUZ.

Kako bi otklonila svaku sumnju da je propust namerno učinjen, poslanica Macura je danas uputila novi zahtev predsedniku Odbora za pravosuđe u kojem insistira da se i ove relevantne NVO pozovu i da uzmu učešće u Javnom slušanju koje će se održati 28. novembra u Narodnoj skupštini.

 

Stranka moderne Srbije osuđuje pretnje upućene gradonačelniku Šapca

Foto: Print screen, YouTube

Stranka moderne Srbije najoštrije osuđuje govor mržnje i pretnje upućene gradonačelniku Šapca, Nebojši Zelenoviću od strane režimskog desničara Miše Vacića, predsednika Srpske desnice na osnivanju gradskog odbora ove organizacije u kojem, kako je predstavio, sede “najzajebaniji” ljudi.

Pozivamo i državnu tužiteljku Zagorku Dolovac da sprovede aktivnosti u skladu sa svojim nadležnostima i ispita delovanje organizacije koja poziva na direktno kršenje Ustava naše države, preti građanima i političarima drugačijih političkih uverenja.

Stranka moderne Srbije – Životni standard građana Srbije

Stranka moderne Srbije nema problem da jasno kaže da je životni standard direktna posledica sposobnosti privrede da ubrzano raste i da je politika rasta ujedno i politika životnog standarda. Životni standard se ne može podići preraspodelom, posebno ne agresivnom. Ključne politike koje će stranaka moderne Srbije sprovesti kada bude vlast su:

Srednji i dugi rok

  • Najvažnije institucije modernog društva su privatna svojina, sloboda ugovoranja, efikasan sudski sistem i vladavina prava. Nema reforme, niti dobrog života, koji se mogu ostvariti bez ova 4 faktora.

Kratak i srednji rok: politike rasta za Srbiju pobednika

  • Priroitet je održivi rast. Najbolji održivi rast je onaj koji trasiraju sama preduzeća, a na državi je da izgradnjom institucija tržišnih demokratija i merama ekonomske politike omogući dobru konkurentsku utakmicu i potpuno uključenje Srbije na evropsko i svetsko tržište. U takvim uslovima, pokazalo bi se da je budućnost Srbije u granama koje imaju veliku dodatnu vrednost, visok potencijal za rast i unapređenje efikasnosti cele privrede, kao i prođu na evropskom i svetskom tržištu.

  • Privredni sistem mora biti zasnovan na principima efikasnosti, konkurencije i privatnog vlasništva. Postoji samo jedan razlog zbog koga su privatna preduzeća efikasnija od državnih – u njima za nemar i neodgovornost postoji ozbiljna sankcija. Kada na konkurentskom tržištu privatno preduzeće napravi loš proizvod, kupci ga kazne odlaskom kod konkurencije. Ako želi da preživi na tržištu, proizvođač mora da se više potrudi; ako se ne trudi, mora da zatvori preduzeće. To je osnovni mehanizam koji stvara privredni rast, kvalitet i odgovornost. Dominantno državno vlasništvo i državna privreda i politika subvencija odabranih privatnih preduzeća stvaraju siromaštvo.

  • Stranka moderne Srbije želi poreski sistem koji treba da obezbeđuje državi prihode, podstiče privredni rast i omogućava pravedniju raspodelu dohotka. Porezi koji guše privrednu aktivnost treba da se smanje ili ukinu. Centralna institucija koja to mora da obezbedi jeste ministar finansija koji ne treba da bude rizničar, već osoba koja zna koji su porezi više, a koji manje štetni za privredni rast. Svi poslodavci moraju da plaćaju sve poreze i doprinose. Ali porezi najpre moraju da budu razumni. Ne postoji poreska administracija koja će uterati nerazumne poreze. Zalažemo se za smanjenje poreza i nameta na rad do onog nivoa do kojeg će svakom poslodavcu biti prihvatljivo da prijavi svakog radnika i plati mu penziono i zdravstveno. Gubitak prihoda bi se nadomestio tako što bi svake godine polovina novostečenih prihoda budžeta Srbije (očekivano 2-2.5% budžeta, pri dugoročnoj stopi rasta od 4%), umesto u nove rashode budžeta bilo usmereno u smanjenje poreza i doprinosa. Ostala nova davanja iz budžeta bila bi finansirana ukidanjem svih subvencija osim za poljoprivredu, boljim upravljanjem javnim preduzećima i ostalom državnom imovinom, privatizacijom i kroz povećanje poreske baze usled smanjenja sive ekonomije i izbegavanja plaćanja poreza.

  • Daleko najveći poslodavac u Srbiji su domaće porodične firme. Porodični biznis je kičma svake ekonomije. Fokus ekonomske politike mora biti domaća privreda, preduzetnici i porodične firme i gazdinstva. Strani investitori, velike firme i banke su dobrodošli, ali se oko njih ne gradi ekonomska politika. Oni imaju resurse i snaći će se u svakom sistemu. Sistem mora da bude okrenut ka porodičnom biznisu.

  • Smanjenje javne potrošnje je neophodno na svim nivoima i ciljna javna potrošnja konsolidovane države Srbije je 35% BDP. Možemo trošiti samo ono što zaradimo. Zaduženost Srbije treba da bude 45-60% BDP, s tim da je gornja granica maksimum kada se deluje kontraciklično u vreme krize, a donja granica se dostiže u vreme ekspanzije.

  • Svi monopoli su loši. Neki manje, neki više. I državni monopoli su loši. Privatni monopoli su mnogo gori od državnih. Prirodni monopoli treba da budu u državnim rukama. Zdrava i jaka konkurencija je osnov slobodne tržišne ekonomije. Bez nje imamo eksploataciju celog društva od strane malog broja ljudi.

  • Nove firme. Osnivanje preduzeća ne bi smelo trajati duže od jednog dana i plaćanja takse za troškove registracije od najviše 1 evra. Osim u slučaju delatnosti koje zahtevaju ispunjavanje specijalnih uslova, kao što je trgovina vojnom opremom, preduzeće bi za svoju delatnost samo imalo “sve aktivnosti koje nisu u suprotnosti sa zakonom“. Ukinula bi se i ograničenja vezana za broj radnika, kapitalni cenzus za većinu delatnosti (osim eventualno za osiguranje ili bankarstvo), obaveza da preduzeće ima fizičko sedište, kao i diskriminacija pravnih lica koja plaćaju više cene telefona, struje i komunalnih usluga od onih koje plaćaju fizička lica. Osim znatnog poboljšanja poslovnog okruženja, ne postoji drugi način da se veliki broj pojedinaca motiviše za ulazak u preduzetništvo i osnivanje firmi.

Autor teksta: Aleksandar Stevanović, kopredsednik Stranke moderne Srbije

Macura pozvala kolege da zajedno traže povlačenje Predloga zakona o nestalim bebama

Tatjana Macura, predsednica PG Stranke moderne Srbije, uputila je pismo svim kolegama u Narodnoj skupštini kako bi zajedno zatražili povlačenje Predloga zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji koji očigledno nema za cilj sprovođenje istrage u slučajevima nestalih beba.

Adekvatna istraga bi dovela do istine koju priželjkuju roditelji koji misle da su im deca nestala, odnosno da su ukradena iz porodilišta i koji usled propusta u sprovedenoj proceduri sumnjaju u verodostojnost izveštaja da su im deca preminula.

Pored toga, Macura je pozvala kolege da zajednički zahtevaju da bar jedan skupštinski odbor organizuje javno slušanje na pomenutu temu i da, ukoliko ne dođe do povlačenja Predloga zakona, da svi zajedno predaju amandmane na sporne predloge zakona, a među njima najsporniji član 21. stav 3.

Sporni Predlog zakona ušao je u skupštinsku proceduru bez javne rasprave u martu 2018. godine po drugi put (prvi put u novembru 2016. godine), a prema izjavi pomoćnika ministra pravde, Čedomira Backovića datoj na RTS-u 03. novembra čak i zakonopisac sumnja i dovodi u pitanje sprovodivost istog.

Republika Srbija ima obavezu donošenja ovakvog jednog zakona, ali tako da ne bude pro forme i tako da ne zataška napravljene propuste, već da omogući roditeljima koji sumnjaju u izveštaje koji su im dati da sprovedu adekvatnu istragu i dođu do istine o svojoj deci.

*Tekst pisma vam prosleđujemo u celosti (pdf)
-Pismo narodnim poslanicima (71 downloads)

Veruj tuđim rečima, a ne svojim očima

Nakon dva dana kompleksnih razgovora sa evropskim parlamentarcima, čije sam izjave čuo u integralnom obliku, prosto sam iznenađen njihovom interpretacijom i selektivnim i parcijalnim prenošenjem u srpskim medijima, čak i u onim koje opozicioni birači smatraju objektivnim i nezavisnim. To nisu radili samo novinari, već i pojedini nezavisni intelektualci, koji su davali sopstvena tumačenja ove očigledne evroskeptične propagande, na koju su, duboko verujem nenamerno, naseli.

Po pitanju spremnosti EU da primi nove članice, pre svega Srbiju, preneti su samo oni delovi izjava koji pridruživanje Srbije EU čine daljim i manje izvesnim. Tako se tendenciozno akcentuju informacije o unutrašnjim reformama EU, koje su nesporne, koliko i problemi koji ih uzrokuju, a koji su zaista minorni spram naših problema. Pored toga se posebno naglašavaju stavovi o tek u javnosti neformalno pominjanoj, i još uvek formalno nigde predloženoj, promeni pravila procesa prijema kandidata u članstvo i pretpostavka posledica tih promena po kandidate za članstvo. Posebno se apostrofira interpretacija o stavu Francuske da članstvo za Srbiju i Zapadni Balkan više nije opcija.

Međutim, u medijima nije prezentovano ono što je jasno rekao ambasador Francuske, a što jeste preneo portal European Western Balkans, kojem se pouzdano može verovati jer je bliži evropskim kreatorima politike EU. On je naglasio da nema govora o vetu Francuske na punopravno članstvo Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u EU, te da je njihovo punopravno članstvo i dalje cilj Francuske, upravo kako je predsednik Makron obećao nedavno u Beogradu. Predložene promene prijemnog procesa ne znače usporenje pristupanja i zamenu punopravnog članstva za parcijalno članstvo u pojedinim oblastima u kojima su ispunjeni svi uslovi, već ubrzanje učlanjenja, po principu učlanjenja odmah u kompletiranim oblastima, samo bez prava glasa do konačnog učlanjenja, umesto čekanja na učlanjenje po kompletiranju svih oblasti. Pri tome je naglašeno da nema nikakve zamene punopravnog članstva nekakvim strateškim partnerstvom.

Simptomatično je da su izostale izjave evropskih parlamentaraca da svaki od njih podržava samo punopravno članstvo Srbije u EU, do kojeg će se doći po procesu koji je u toku, i to po postojanim, poznatim i ranije utvrđenim pravilima. Takođe, izostavljena je i informacija da je Evropski parlament velikom većinom usvojio rezoluciju kojom traži od šefova država EU da ubrzaju integracije Zapadnog Balkana u EU.

Sa druge strane, donekle su u medijima prenete one izjave evropskih zvaničnika u kojima se kritikuju srpska zaostajanja i propusti u reformama, demokratizaciji, suzbijanju kriminala i korupcije, što takođe evropsku budućnost Srbije čini manje izvesnom. Sve slabosti i mane srpskih vlasti i izjave evropskih zvaničnika o tome bez sumnje treba naglašavati, ali ostaje nejasno zašto se evroskepticizam dodatno podgreva necelovitim informisanjem o evropskim stavovima i posebno o njenoj spremnosti za nove članice.

Javnost opravdano dobija utisak kao da se želi prezentovati odustajanje od evropskih integracija kao glavnog spoljnopolitičkog cilja. Kome ovakva medijska slika može biti u interesu?

Punopravno članstvo Srbije u EU nije samo spoljnopolitički, već ujedno i pre svega reformski cilj, jer kroz proces prisupanja EU Srbija treba da se potpuno reformiše i modernizuje. Hoćemo li zbog nedemokratičnosti, korumpiranosti i kriminalizovanosti delova vlasti odustati od svega toga i početi da se protivimo i onome što je za Srbiju najbolje u reformskom i modernizacijskom smislu?

Da li je alternativa da se okrenemo Istoku jer su nam delovi vlasti korumpirani? Selektivna informisanost može javnost lako dovesti u zabludu da ovakva politička elita ima bezrezervnu podršku iz Brisela za sve, pa i za nedemokratičnost, kriminal i korupciju? Hoćemo li na Istok jer svega toga tamo ima manje? Da li želimo učiti demokratiju od Rusije? Ili ćemo nigde, pa da balansiranjem između Istoka i Zapada sami sebe učimo kako se pravi jaka država, uprkos dva veka neuspeha u tim poslovima?

Ako se radi o ideji da se okrenemo Istoku, koji će nas ohrabriti da se pre reformi i modernizacije nastavimo baviti regionalnim konfliktima kao neko ko će im poslužiti da podbada Zapad, onda je sigurno da će Srbija nastaviti da propušta istorijske šanse da se modernizuje.

Vladimir Đurić, poslanik Stranke moderne Srbije

Penzionerima socijala, izabranima privilegije

Penzionerima će se podeliti jednokratna pomoć od po 5.000 dinara. To je dobro, ali sramno nedovoljno. Svima ovolika milostinja, a pojedinima državne privilegije!

Mora i može bolje, kroz bolje budžetiranje kojim se neće besomučno pumpati vojna oprema, kojim se novac neće rasipati, već će se suzbijati korupcija i kriminal i podsticati privredni rast iz kojeg će se i budžet i PIO fond puniti bolje i stvoriti uslove za veći rast penzija iznad granice pukog preživljavanja u siromaštvu.

Jedan procentni poen rasta BDP – a gubimo kroz korupciju, a još jedan kroz loše obrazovanje u koje ne ulažemo dovoljno, jer pumpamo nacionalizam ulaganjem u vojsku i policiju i flertujemo sa istokom, umesto da evropske integracije sprovedemo brže, najpre u poglavlju 23 koje treba da nas oslobodi korupcije. Tako se dolazi do novca za istinski bolji život.

Penzioneri nisu socijalna kategorija. Penzije nisu socijalna pomoć. Na žalost, mnogi jesu dovedeni do siromaštva. A mnogim porodicama su roditeljske penzije jedini redovan prihod.

Novac im je uzet za fiskalnu konsolidaciju, a da ih niko nije pitao. Novac je za fiskalnu konsolidaciju pre svega uzet njima, oni su izneli najveći teret. Ruka države namerno je zavučena u džep najranjivije i najtrpeljivije kategorije, jer se od njih nije očekivalo veliko protivljenje.

Ovo što im se sada vraća nije ni približno jednako hiljadama eura koji su im oduzeti: kroz ratne godine, kroz pumpanje nacionalizma, regionalne konflikte, korupciju, budžetska rasipanja, pljačkašku privatizaciju i poslednju fiskalnu konsolidaciju.

Izgovarati se na bivše vlasti posle 7 godina svevlašća je licemerno.

Konačno, jesu mnogi penzioneri za sve to glasali, ali nisu oni jedini koji su propagandom države dovedeni u zabludu. Danas imate mnogo većih nacionalista i ratnih huškača među mnogo mlađima.

Svi oni jednako prihvataju zabludu da nam je siromaštvo sudbina, uz utehu da imamo S-400 i novo naoružanje.

Subvencionisanje taksi kartela – najgore rešenje

Reakcija narodne poslanice i kopredsednice Stranke moderne Srbije, Tatjane Macure na dogovor koji je predsednik države postigao sa taksistima i koji im je obećao subvencije i druge pogodnosti kako bi višednevna blokada građana Beograda prestala.

“Beograd ima 6.500 taksista koji su se nezadovoljni zbog pojave konkurencije organizovali, zatim više dana blokirali glavni grad i sve ljude koji žive i rade u njemu i na kraju u direktnim pregovorima sa predsednikom države „ispregovarali“ subvencije, tj. dalju podršku jednom pružaocu usluga koji u stvari ne zna kako da se nosi sa konkurencijom.

Da li je poruka ove vlasti – blokirajte grad i dobićete sve što poželite? Da li ovaj model da slede i drugi?

Uslove na tržištu mogu diktirati jedino oni koji iz svog novčanika usluge plaćaju. Zakoni, propisi, budžetska izdvajanja se prilagođavaju građanima i to prema prioritetima, a ne po slobodnoj volji pojedinaca.

Izmene zakona su neophodne i to takve da se zaštite interesi taksista, CarGO-a, ali uvek ispred svih – građana.

Podilaženje taksi kartelu koji i inače uživa veliku zaštitu države, odnosno otvorena zaštita od bilo kakve konkurencije i najava subvencija je od svih mogućih rešenja bilo najgore.

Od novca kojim svi građani pune budžet Republike Srbije vlast će kratkoročno kupiti mir na ulicama Beograda i rešiti problem višednevne blokade građana. Dugoročno – rešenje je neodrživo, posebno što rešavanje problema na ovaj način sigurno motiviše i druge ljude da slede ovaj model. Konkurencija treba da podstiče razvoj kvalitetnijih i jeftinijih usluga, a ovo što je “ispregovarano” nije ništa drugo nego podrška monopolu.”