Уместо улагања у здрав ваздух, Србија улаже у наоружање и конфликте

„Свака пета превремена смрт је последица загађења ваздуха“

Странка модерне Србије (СМС) оценила је данас да је велико загађење ваздуха у Србији последица чињенице да, уместо у здрав ваздух, Влада Србије улаже новац у наоружање и “подгревање регионалних конфликта”.

“Приликом расправе о ребалансу буџета за 2019. тражили смо да се уваже сугестије Фискалног савета да се за животну средину у буџету издвоји годишње око 500 милиона евра. Уместо тога, влада је ребалансом буџета прописала улагања у војну и полицијску опрему у сличном износу од 474 милиона евра. Очигледно влада има друге националне приоритете. Не могу се подгревати регионални конфликти и имати чист ваздух”, навео је СМС у саопштењу за јавност.

Подсетили су да су још у септембру прошле године упозорили Владу Србије и надлежно министарство на алармантно стање у погледу квалитета ваздуха и оценили да је садашња ситуација последица деценија небриге свих нивоа власти.

Навели су податке Уједињених нација, према којима, услед загађења ваздуха, животни век у Србији траје краће 1,3 године, а свака пета превремена смрт је последица загађења ваздуха.

“Упозорили смо и на податке ОЕБС, ЕУ и Светске здравствене организације да је у Србији током 2016. године загађени ваздух изазвао више од 11.000 превремених смрти и да трошкови превремених смрти и третирања болести узрокованих загађењем ваздуха здравствени систем Србије коштају око четири милијарде евра”, пише у саопштењу.

Подсетили су и да су Европска унија и Европска комисија упозорили власти у Србији на висок ниво загађења ваздуха и од њих захтевали побољшано праћење квалитета ваздуха, чешће и разумљивије информисање грађана, израду националне стратегије и локалних планова побољшања квалитета ваздуха.

“Од државних функционера тражимо да престану са промовисањем заблуда да је загађење последица повећаног стандарда, којег нема, да Европа претерује са загађењем ваздуха у Србији, јер је то изговор што нас не желе, да нам Европа шаље инвеститоре који нам прљају ваздух. Уместо порицања и слуђивања грађана, од одговорне власти очекујемо најмање да предузме конкретне мере”, наводи се у саопштењу.

СМС је захтевао престанак ненаменског трошења еколошких такси које морају остати у зеленим фондовима, убрзану израду и реализацију акционих планова локалних самоуправа који ће утврдити и санирати највеће загађиваче, усвајање и спровођење Националног плана за смањење емисија који је одобрила Европска енергетска заједница И што бржу реализацију Поглавља 27 и свих акционих планова и пројеката, како би убрзано кренули ка достизању европских еколошких стандарда и максимално искористили у ту сврху расположиву европску помоћ.

Фото: Twitter

Победа Зорана Милановића боља је за односе у региону

Странка модерне Србије честита новоизабраном председнику Хрватске на изборној победи. Грађанима Хрватске честитамо на још једном успешном кораку на путу непрекидне изградње демократије.

Ово је потенцијално добар искорак за односе у региону.

Надамо се да ће и Србија на наредним изборима одбацити нарастајући национализам и на кључне друштвене проблеме понудити грађанске одговоре.

Новогодишња честитка

На крају редовног заседања у 2019. години посланички клуб Странке модерне Србије са поносом може да каже да су се наши посланици укупно у пленуму обратили грађанима 427 пута, а да су наши посланици 29 пута били предлагачи закона којима су предлагали конкретна решења за поправку живота грађана.

У својим обраћањима покушали смо, а надамо се и успели, да промовишемо нову политичку културу, да будемо критични, а да при томе никога не вређамо, колико год било ко са своје стране наступао непристојно, вређајући најпре достојанство Народне скупштине и грађана који у њој имају своје представнике.

У наредној години грађанима најпре желимо ослобођење од свих страхова са којима живе:

– Страха за економску и финансијску егзистенцију

– Страха од губитка и немогућности проналажења посла

– Страха да смо окружени непријатељима и страха да је рат непосредна опасност

– Страха да је свет у којем живимо на ивици хаоса и ратова

Грађанима желимо да од живота очекују СВЕ: све оно што очекују грађани развијених европских држава, међу којима је и Србији место.

Наши грађани имају право на једнака очекивања од живота као и сваки други слободан и од страхова ослобођени грађанин било које европске демократије.

Грађанима пре свега желимо да усвоје висока очекивања од својих представника у државним органима, да не кажу „тако треба, тако мора, увек је било тако, може и горе“.

Није поента у томе да може горе, већ да МОРА БОЉЕ, јер боље је једнако могуће. Желимо им промене у којима ће видети шансу, а не претњу.

Младима желимо пре свега боље образовање и лакше запослење. Желимо им да свет виде, упознају, да се њиме одушеве, а онда да га својом памећу и освоје, јер живот је само један, а свет око нас је леп, веровали или не ономе што из медија чујете.

Србији желимо место које јој природно припада: место међу развијеним западним демократијама.

Да би ове жеље почеле да се испуњавају, политика и политичари морају мењати себе: грађани су на првом месту, демократија није сама себи сврха и не служи политичарима, већ грађанима.

Без грађана чак и напори најбољих и идеалних политичара неће бити довољни. Зато позивамо све грађане да прихвате наше жеље за наредну годину и да узму активно и ИНФОРМИСАНО учешће у политичком животу Србије и допринесу да политика у Србији постане боље место. Тако ћемо заједно и Србију учинити бољом.

Поштовани Грађани, нека вам је срећна и успешна година пред нама! Живели!

Странка модерне Србије

Са Црном Гором нам треба хитан дијалог уместо пумпања национализма

Странка модерне Србије очекује од власти у Подгорици да пруже уверавања да је способна заштитити имовинска и сва друга права свим националним и верским заједницама у Црној Гори, а нарочито да је у Закон о слободи вјероисповијести и правном положају вјерских заједница у Црној Гори имплементирала све препоруке Венецијанске комисије и оне примедбе Црногорско – приморске митрополије Српске православне цркве које су у складу са најбољим европским стандардима, чиме ће показати способност изградње правне државе, како и доликује држави кандидату за чланство у Европској унији.

Од садашње и бивше власти у Србији и радикално десничарске опозиције очекујемо да престану са пумпањем национализма и ескалацијом проблема на ниво свеопште националне угрожености. Актуелна српска власт у обавези је да отвори хитан и транспарентан дијалог са властима у Подгорици и да о томе детаљно обавести српску јавност.

Апелујемо на Српску православну цркву и њене великодостојнике да се одупру улози фактора дестабилизације региона у циљу спречавања легитимног права Црне Горе да истраје на свом путу евро – атланских интеграција.

Историјски је доказано да су и држава Србија и српски народ највише страдали сваки пут када су Срби и српске институције у суседним државама коришћени као средство дестабилизације тих држава и изговор тамошњим властима за неприхватљива поступања, уместо да буду мост регионалног повезивања и добросуседских односа и унапређења крхке владавине права и неразвијене демократије у свим земљама региона.

РЕСУРС, А НЕ ТЕРЕТ ДРЖАВИ

Љупка Михајловска, народна посланица и председница Радне групе за унапређење положаја ОСИ
Фото: новинарка Данаса Јована Томић


Државе које су ратификовале Конвенцију о правима особа са инвалидитетом, међу којима је и Србија, обавезале су се да ће предузети одговарајуће и ефикасне мере ради отклањања дискриминације у свим областима које се односе на брак, породицу и родитељство особа са инвалидитетом. У Србији ову област регулишу Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закон о забрани дискриминације. Жене са инвалидитетом помињу се само ретко у неким општим националним стратегијама, или генерално у законима о здравству, али мере за њихово спровођење углавном нису дефинисане или се не примењују у пракси.

“Не постоје посебни закони који се односе на жене с инвалидитетом, што и није нужно . Довољно би било да се поштују постојећи закони, као што су Закон о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом и Закон о забрани дискриминације. У нашој земљи жене су генерално у неповољнијем положају, а то је свакако израженије ако жена има инвалидитетет или је Ромкиња, или је карактерише још неко лично својство које лако може бити предмет дискриминације. Примена постојећих норми је слаба, а праћење минимално, ако уопште постоји” , каже за Кабларнет народна посланица и председница Радне групе за унапређење положаја особа са инвалидитетом Владе Србије Љупка Михајловска.

Неприступачност здравствене услуге у превенцији и заштити репродуктивног здравља жена са инвалидитетом, као сто су институционалне и архитектонске баријере (неприлагодјени прилази зградама здравствене застите, неприступачни лифтови, уређаји за мамографију, недостатак хидрауличних гинеколоских столова – прим.аут.), облици су дискриминације за које постоји законом утврђена казна. (члан 48 Закона о спречавању дискриминације ОСИ. На ову ову област примењују се и чланови 13 и 17 истог закона). На питање да ли имају ефекта мере и активности које се предузимају како би се помогло женама са инвалидитетом у остваривању права на репродуктивно здравље , Михајловска истиче да још увек не постоји системска подршка.

“Ако упоредимо ситуацију пре 2000. године и данас, свакако се нешто ради, али је то ипак недовољно. Осим подесивих столова за гинеколошки преглед и неких краткорочних пројеката, нема никакве додатне подршке. Жене с инвалидитетом које се одлуче да роде децу немају системску подршку и готово по правилу се суочавају са предрасудама породице, околине и здравствених радника”, каже Михајловска и додаје: “Као што се у пракси сусрећемо да стручњаци саветују родитељима с инвалидитетом да напусте своју децу по рођењу јер су млади и имаће још деце, тако се исто срећемо и с тим да се жене с инвалидитетом не охрабрују да се остваре као мајке. Углавном се говори о правима особа с инвалидитетом из аспекта корисника услуга, али готово нико не заговара права родитеља с инвалидитетом. Неретке су ситуације да лекари изненађено реагују када им жена с инвалидитетом саопшти да је имала сексуалне односе”.

Михајловска указује да штетни стереотипи и предрасуде о женама са инвалидитетом имају озбиљне последице на остваривање њиховог права на сексуално и репродуктивно здравље и породицу.

“Чак и чланови породице особе са инвалидитетом често нису довољно оснажени да прихвате чињеницу да особе са инвалидитетом имају потребу да изразе своју сексуалност као и све друге особе. Многи мисле да су особе с инвалидитетом асексуална бића. С друге стране и саме жене са инвалидитетом олако прихватају друштвено наметнуте родне улоге и мисле да их не могу испунити. Од жене се очекује да брине о некоме и да је увек на услузи, а сматра се да жена с инвалидитетом није у стању да испуну родно наметнуту улугу и самим тим је непожељна за формирање породице. Друштво креира слику ‘идеалне жене’ у коју се жена с инвалидитетом не уклапа”, подвлачи наша саговорница.

Љупка Михајловска скреће пажњу на чињеницу да жене са инвалидитетом, као и оне без њега, посебно из руралних подручја или нижег степена образовања, немају довољно информација, у вези рађања, планирања породице, очувања плодности. Она каже да не познаје ни једну жену са инвалидитетом која је покушала процес вантелесне оплодње или лечења стерилитета.

“Особе са инвалидитетом толико препрека имају у свакодневном функционисуња, да само оне жене с инвалидитетом које су се избориле за нека најосновнија права уопште могу достићи тај ниво свести да размишлљају о потомству. Чим изађете из куће дискриминисане сте, ако сте жена с инвалидитетом” , истиче Михајловска и додаје да постоји дискриминација и у правном систему, у поступцима доделе старатељства или лишавања родитељског права.

“Било је примера када су деца одузимана родитељима с инвалидитетом или мајкама, али ми се чини да је свест надлежних ипак почела да се мења и да се жена с инвалидитетом не одбацује као подобна особа да се стара о свом детету подразумевано, као што је то био случај у прошлости”.

Један од важих предуслова за формирање породице је економска стабилност. Од имплементације Закона о професионалној рехабилитацији и запошљавању ОСИ, који је донет 2009. године, запослено је око 28 хиљада особа са инвалидитетом, од чега само 4.846 чине жене. Недовољна заступљеност на тржишту рада један је од битних разлога због кога жене са инвалидитетом одустају од родитељства.

“Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом који предвиђа да је сваки послодавац, који има између 20 и 49 запослених у обавези да запосли једну особу с инвалидитетом, затим онај који има 50 запослених треба да запосли две особе и затим на сваких наредних 50 запослених по једну особу с инвалидитетом. Послодавац који не испуни ову обавезу, за сваку незапослену особу уплаћује у буџетски фонд средства у висини 50% просечне зараде у Србији. Послодавцима је јефтиније да уплаћују пола просечне зараде по незапосленој особи с инвалидитетом, посебно узевши у обзир чињеницу да на тржишту нема довољно квалификованих особа с инвалидитетом за занимања за којима постоји потреба. Јавни сектор у највећој мери својим примером не подстиче приватни сектор. Корен проблема је у образовном систему који је пропустио да одшколује бројне генерације особа са инвалидитетом. Ипак, из године у годину, ствари се мењају микрокорацима на боље. Потребно је много напора да достигнемо задовољавајући ниво реформи, али свакако то не значи да ћемо одустати, већ да заједничким снагама морамо да се боримо снажније – оцењује народна посланица Михајловска.

На питање у којој мери је наше друштво прилагођено, приступачно и инклузивно према особама са инвалидитетом, Љупка Михајловска истиче:

“Друштво није приступачно и отуда све баријере. Баријере је створио или отклонио човек. Упркос великом заговарању за права особа с инвалидитетом, друштво и даље не схвата да је 10% популације ресурс, а не терет држави”.

Текст преузет са портала KABLARNET.RS

Вратила сам се у ПАРЛАМЕНТ, јер треба да штитим интересе грађана!

Фото: Филип Павличић

Татјана Мацура, копредседница Странке модерне Србије, народна посланица и председница посланичке групе Странке, била је гост Еспресо интервјуа недеље. Она се налази и на челу иницијативе „Маме су закон“, а и један је од координатора Женске парламентарне мреже.

Са њом смо разговарали о бојкоту избора и о томе зашто се Странка модерне Србије ипак одлучила да изађе на изборе, али и о њеном изласку и повратку у парламент.

Упркос томе што су се друге опозиционе странке одлучиле за бојкот, Странка модерна Србија излази на изборе. Одакле ова одлука?

Ми смо нова политичка странка на политичком небу Србије, основани смо тек пре неких годину дана и покушавамо да промовишемо нешто што називамо новом политичком културом. Између осталог, та нова политичка култура подразумева да добијемо што је могуће шири консензус наше политичке организације о неким важним одлукама које се тичу нашег будућег политичког учешћа у животу Србије. С тим у вези, с обзиром да бојкот избора заиста јесте једна од најактуелнијих тема, излазак на наредне парламентарне, покрајинске и локалне изборе, одлучили смо да позовемо наш Конгрес и да са њима разговарамо о томе да ли желе да учествују на наредним парламентарним, покрајинским и локалним изборима. Са њихове стране добили смо потврду. Они се слажу са нашим, практично већ јавно изнетим ставом о томе да треба учествовати на наредним изборима и у том смислу су упутили препоруку ширем председништву да надаље донесу позитивну одлуку у корист изласка на изборе. Како ће то на крају да изгледа, пре свега зависи од тога како ће изгледати дијалог који се води између власти и опозиције у Народној скупштини Републике Србије и од тога шта ће од закључака који су већ у некој мери закључени бити спроведено у пракси, али и имплементирано у наше законодавство. Нешто је већ сада у току.

Тренутно је у току седница на којој се разговара о одређеним изборним законима. По свему судећи ти ће закључци бити усвојени. Очекујемо у наредном периоду, с обзиром да је у току и тај процес, избор за недостајуће чланове РЕМ-а (Регулаторно тело за електронске медије). Такође, очекујем да ће ови помаци који су начињени, а који су производ дијалога који се води у Скупштини Србије бити први корак да дочекамо нешто што можемо назвати демократским изборима.

Шта очекујете од изласка на изборе и како ћете да се представите народу Србије?

Од наредних избора очекујем јасан концепт и изношење јасних политика које ће бити понуђене од стране опозиције. Већ сада можемо да наговестимо да ће бити подељена у две опције, односно две колоне. Волела бих да та политика, у том смислу, буде јасна. С једне стране она национална или што народ воли да каже – десно оријентисана политичка сцена и с друге стране једна грађанска опција која ће понудити другачије политике. У суштини то је пре свега однос опозиционих представника у Србији, данас, према томе да ли желе да наставе пут Србије према Европској унији или желе да одустану од тог пута и да га преиспитају.

Што се тиче Странке модерне Србије и нашег конкретног представљања, без обзира на то какво ће наше учешће бити у наредним изборима (пре свега мислим на оне на нивоу Републике), стављамо акценат на три важне ствари: спољна политика, односно однос према ЕУ, јер смо јасно проевропски оријентисана политичка организација и мислимо да је најбољи програм који неко може да понуди Србији 35. пристпупних поглавља ка пуноправном чланству у ЕУ. Друга важна тема јесте економија Србије и у том смислу јако водимо рачуна какав је животни стандард наших грађана. Када говоримо у том контексту, најчешће се наше политичке странке обраћају људима који су запослени у јавном сектору, па ћете не тако ретко чути и да се у парламенту Скупштине усвајају неке одлуке које омогућавају неке повластице – повећања плате и сл., људима који су запослени у јавном сектору. Ми смо једна од политичких организација, са правом могу да кажем и једина политичка организација, која води рачуна о томе какав је положај приватног сектора данас у Србији. Тај сектор јако је велики. Не говорим само о људима који су власници малих, средњих предузећа, предузетничких радњи и томе слично, већ говорим и о људима који су запослени у приватном сектору. Дакле, то је друга важна теме којом се бавимо и трећа тема јесу социјалне политике за које сигурно можемо рећи да су рационалне, да нису популистичке и да имају утемељење у буџету са којим располаже наша држава. Акценат стављамо на угрожене категорије. Када кажем – угрожене категорије, мислим на оне категорије које нису на удару и на радару јавности. Пре свега особе са инвалидитетом и проблемима са којима се они свакодневно срећу, најпре проблем приступачности. Затим говорим о мајкама, односно породиљама у Србији које се срећу са прилично незахвалним третманом државе у овом тренутку, иако слушамо супротне политике. Говоримо и о статусу пензионера и о томе какав је био положај пензионера током њиховог четворогодишњег жртвовања зарад бољитка ове државе, те да у том смислу нису наишли на разумевање од стране државе. То су те три тачке о којима ми најинтензивније говоримо у јавности. Мислимо да могу да буду нешто што је квалитетна политика која се нуди грађанима Србије. Дакле, јасан однос што се тиче спољне политике, јасан однос према Европској унији, начин на који може да утичемо да се побољша животни статус грађана Србије, пре свега говоримо о оном делу где ми можемо да имамо најјачи утицај, а то је приватни сектор и рационалне социјалне политике.

У последње време вас, али и странку чији сте члан, често називају „лажном опозицијом“. Како то коментаришете и каква је уопште „лажна“, а каква „права“ опозиција?

Мислим да ми је то омиљено питање од свих питања која „могу бити незгодна“. Данас етикету лажне опозиције добијате од људи који су учествовали у власти и који нису испунили очекивања грађана, односно нису испунили оно што су обећавали грађанима у периоду пре тога. Мени је жао што је то тако. Ми не мислимо да су сви људи који су вршили власт у Србији или били на важним позицијама, одговорни искључиво и само појединачно за стање државе у коме се сада налази. Мислимо, такође, да они могу да буду добри саветодавци, сарадници и у неком смислу то и јесу подршка младим људима на политичкој сцени Србије у коју спада и Странка модерне Србије са посланичким клубом који ми представљамо.

Жао ми је што уопште имамо потребу да разговарамо о томе ко је лажна, а ко права опозиција и то искључиво у контексту – да ли се неко одлучио за бојкот избора, пет месеци пре него што су избори расписани или не. Не прија ми да добијамо епитет лажне опозиције само због тога што нисмо пристали у неком тренутку на покоравање. С обзиром ко нам упућује те критике или такве епитете, то се некако не лепи на нас, јер смо ми управо та нова лица која нуде нове политике и нову политичку културу. С тим у вези ни не одговарамо на исти начин, тако да када немате одговор са друге стране који је једнако приземан као што су такве увреде онда се такви епитети од вас одбијају.

Значи ли то да у односу на ту „праву опозицију“ имате супротстављен став њиховом ставу?

Немамо супротстављен став, него немамо јасно дефинисан став са њихове стране. Зато не можемо да кажемо да ли је наш став супротстављен њиховом или није. Њихов спољнополитички однос и то да ли су наклоњени путу Србије ка ЕУ нама до краја није јасан и они га не изражавају јасно.

Осим појединаца из Демократске странке, ви у Савезу за Србију немате људе који јасно заговарају где желе да виде Србију за двадесет, тридесет, педесет година. То је оно што ми идентификујемо као проблем, јер Србија мора коначно да се одлучи ком путу жели да припада, односно где видимо будућност унучића наших унучића. Значи, не само да видимо нашу будућност, него и будућност наше деце, да гледамо неколико корака унапред. Дакле, немамо супротстављене ставове, него не знамо до краја које политике заступају људи који су се организовали унутар СзС.

Будући да је Странка модерна Србија као што сте и сами рекли млада странка и млада политичка опција за грађане Србије, да ли можете да нам кажете постоји ли простор да се афирмишу нови млади или уопште нови људи на политичкој сцени Србије?

Друго омиљено питање ми је управо на које потешкоће наилазе нова политичка лица на данашњој политичкој сцени. Када сам ушла у политику, али и људи који су окупљени у нашем посланичком клубу, дакле потпуно нова лица на нашој политичкој сцени, ми смо дошли у ситуацију да имамо само непријатеље (условно речено).

Доживели смо да у Скупштини, преко пута нас, имамо непријатеље од стране опозиције, јер су нас доживели као озбиљну конкуренцију, поготово због начина на који представљамо наше политике и јасних ставова. Ситуација се мења, морам да признам, јер су појединци из тог опозиционог дела, посебно представници странака које ту постоје двадесет, тридесет година коначно схватили да ми нисмо конкуренција и да међу нама има и савезника.

Заједно можемо да побољшамо живот грађана Србије. Можемо да утичемо на то да се усвајају мало бољи закони. Ситуација се мења, али је свакако била неповољна до скоро за нова лица. Надамо се да ће се то променити. Грађани Србије вапе за новим лицима, за новом политичком културом, вапе за политикама. Ми данас имамо најмање политике у политици и у том смислу смо ми дужни, који смо данас актуелни политичари, да одговорно приступимо нашем послу. Ако наш утицај, утицај нових политичких лица на сцени Србије, може да побољша ту ситуацију, бићемо и са тим задовољни. Надам се да ћемо пронаћи добре сараднике у том процесу.

Шта је то што друштвеном и политичком животу Србије доноси све чешће уједињавање опозиционих политичких партија, а шта бојкот парламента?

Све чешће уједињавање политичких опција доноси буђење наде, могућност да пробудите наду међу грађанима, да људи не размишљају само о томе по којим ситницама би могли да се деле, него и по којим крупним стварима би могли да се уједине и да понуде неко заједништво на политичкој сцени. То недостаје и грађанима. Постоји тај моменат у коме бисмо требали да уложимо минимум напора да дође до уједињења и да покажемо да заједно можемо да делујемо. То је оно што може да пробуди наду међу грађанима Србије, да верују у то да су неке промене могуће. Мале групације не могу да изнесу велике и крупне промене. Добро је што постоји уједињен Савез за Србију, добро је што су они успели да се окупе око неких политика које су им заједничке. Било би добро да се са друге стране окупе и оне опције које размишљају више о том Европском путу и неким грађанскијим политикама. Ја бих то пуним срцем подржала. Дакле, без сујете лидера, да направимо отклон од таквих политика. Једноставно понудимо нешто ново, нешто потпуно другачије у односу на оно што већ сада имамо.

У преломном тренутку одлучили сте се за повратак у парламент, мимо остатка опозиције. Чиме је узрокована та ваша одлука, односно шта сте желели да постигнете једним (напуштањем парламента), а шта другим?

Одлучили смо се да уђемо у парламент непосредно пре него што је одржана чувена седница на којој се расправљало о извештају Канцеларије за Косово и Метохију. Дакле, то није био повод нашег повратка. Зашто смо се вратили у парламент?

Вратили смо се раније, а директан повод је био писање једног недељника о законима који су прошли мимо пажње народних посланика. Конкретно у питању су закони о здравственој заштити и здравственом осигурању, када је, ако сте пратили часопис „Нова економија“ пласирала ту информацију у јавност да је практично легализована корупција у здравству. Ја сам се као народна посланица забринула како је то могуће и како је то прошло испод радара моје пажње. Схватили смо да је оно што смо обећали грађанима, а то је да ћемо организовати паралелни парламент нисмо испунили, онда смо се осетила и колега и ја из посланичког клуба одговорним због свега тога и одлучили смо да се вратимо у парламент због свега тога, јер је наша улога да штитимо интересе грађана Србије и да указујемо на законе који значајно утичу на квалитет њихових живота. То је био преломни тренутак и због тога смо се вратили. Седница на којој се расправљало о извештају Канцеларије за Косово и Метохију није била повод за то, иако је у јавности било пласирано као да је то разлог.

Дакле, повод је био то што смо испустили тако важну информацију и то је била кап која је прелила чашу, да се вратимо на то зашто смо ми заправо у парламенту тј. да указујемо грађанима на важне ствари које утичу на квалитет њиховог живота.

Шта је то што ви са још неколико колега у Скупштини можете да постигнете унутар ње?

Најпре треба објаснити колика је моћ било које опозиције у било ком парламенту, не само у Србији. Да опозиција има неку озбиљнију моћ она би била власт, зар не? Опозиција може у овом тренутку може да у односу на законе који се усвајају нуди боље решење и да онда гарантују грађанима да ће моћи да понуде боља решења него што су данас усвајана.

Алармирамо грађане да имају прилику да се упознају са тиме какви се закони усвајају, као и колико они некада могу лоше да утичу на квалитет њихових живота. Конкретан пример је Закон о финансијској подршци породици са децом и да није било директно мог ангажовања у парламенту, маме у Србији вероватно не би биле тако добро организоване као што јесу и бориле се за своја права. То је улога опозиције. Улога опозиције је и у томе да мотивише грађане да подигну свој глас и да их охрабре да се боре за своја Уставом гарантована права.

Какав је ваш став по питању уласка Србије у Европску унију?

Једноставан. Ми смо за улазак Србије у Европску унију, односно потпуну интеграцију свих 35. поглавља.

Каква је визија Странке модерне Србије за будућност, а када говоримо о најзначајнијим националним и економским питањима?

Ми смо издефинисали три тачке које по нашем мишљењу највише тиште грађане Србије. То је животни стандард пре свега и важна економска питања.

Више смо оријентисани према приватном сектору који је неправедно запостављен свих ових година, да не кажем деценијама уназад. У том смислу залажемо се за смањење пореза и доприноса парафискалних намета којима је привреда данас оптерећена. Залажемо се за то да мали привредник у Србији коначно продише и почне да живи од свога рада, али и сви они који су запослени у приватном сектору.

Што се тиче значајнијих националних питања претпостављам да мислите на потписивање споразума у вези са Косовом, залажемо се за помирење два народа између Срба и Албанаца и да на то питање коначно ставимо тачку. Да би људи који живе на територији Србије, али и људи који живе на територији Косова угледали ту светлују будућност. Да се она деца која су рођена када је трајао рат на Косову, а то је 1999. године, а која данас имају двадесет година коначно осете бољитке у свом животу. Такође, да се отворимо према другим земљама у региону, друго да уђемо у ЕУ где ће нам питање граница постати најмање важно.

Што се тиче социјалних политика, мислим да је важно да се понуде рационалне социјалне политике и у том смислу ми не заговарамо популистичке концепте. Не обећавамо куле и градове грађанима, за то што нема утемељење у буџету. Врло водимо рачуна када нудимо политике, да оне имају утемељење у буџету, управо зато што мислимо да је неодговорно нудити грађанима нешто што у будућности може јако да их разочара, јер то су имали прилике да виде у последњих двадесет година од последњих демократских промена, 2000. године.

Не желимо да обећавамо нешто што не можемо да испунимо и иза чега не можемо да станемо. Зато кажем да су нам социјалне политике више него рацијоналне. Водимо рачуна о угроженим категоријама, о категоријама које су маргинализоване, о неким категоријама којима је можда мање посвећена пажња. Чини ми се да је ово тренутак да се раскрсти са популистичким политикама у нашој држави.

На челу сте иницијативе „Маме су закон“. Како коментаришете дугонајављивану измену Закона о финансијској подршци породица са децом и какви су будући планови ове иницијативе?

Како коментаришем то што нас они завлаче већ седамнаест месеци? Мислим да беже од одговорности и да им је непријатно да признају да су подбацили са овим Законом.

Жене добијају накнаду, седамнаест месеци, у висини од пар стотина или пар хиљада динара. Њихова иницијална замисао и начин на који су представили овај Закон када је усвојен у Народној скупштини Републике Србије био је да је то неко револуционарно решење за жене у Србији које се одлуче за то да буду мајке.

Оно што сам ја могла да приметим за разлику од других колега, будући да долазим из приватног сектора, је то да ће овај Закон имати проблем у примени бар када је документација за породиљско одсуство и одсуство ради бриге о детету у питању, ако ништа друго. Покушала сам да окупим жене које желе да се баве својим животима на тај начин што не морају да учествују активно у некој политичкој организацији, већ да и без тога могу да подигну глас и да имамо неку организацију која иза свега тога може да стане.

Дали смо предлог измени допуне Закона, понудили смо рационална решења, која имају утемељења у буџету Републике Србије и с тим смо изашли пред Владу и пред јавност представљајући им та решења.

У међувремену су представници Владе Србије мењали обећања у контексту тога шта нам следи као измена, па смо у једном тренутку имали радну групу која је заговарала измене које су већ биле најваљиване од стране надлежних министара. Закључци те радне групе која је формирана су се изгубили и сада се говори о променама које свих ових месеци нису биле предмет расправе, а то је повећање једнократне надокнаде за прво дете. Ја то читам као бежање од одговорности и тешко суочавање са тим да сте направили неки пропуст.

И даље апелујем на Владу Републике Србије, пре свега на надлежне министре, и ту конкретно мислим на министра Ђорђевића и министра Синишу Малог да предузму потребне кораке да дође до измена овог Закона. И то, тако што ће да обухвате највећу групу жена, а то су оне жене које имају мање од осамнаест месеци радног стажа и оне жене које примају најмање износе током породиљског односа.

Како коментаришете предлог Закона о несталим бебама који је подигао буру у јавности?

Предлог Закона о несталим бебама се тако само неформално назива. Он у ствари није предлог Закона о несталим бебама, већ је предлог Закона о утврђивању статуса нестале деце. Тај Закон не решава проблем родитеља који сумнају да су им деца украдена у породилиштима широм Србије. Оно што је проблем у том Закону јесте то што тај Закон неће довести до истраге, нити те родитеље може довести до истине о томе шта се догодило са њиховом децом.

Родитељи су после толиких година чекања спремни да се суоче са чињеницом да им је дете можда заиста преминуло и да се тај статус утврди као такав. Али су исто тако спремни да се боре за то уколико је немогуће утврдити да им је дете преминуло да сазнају шта се заправо догодило са њиховом децом.

Ово није проблем стар седам година. Упознала сам родитеље који траже децу већ двадесет, тридесет година. Ово је стари проблем са којим нико није имао храброст да се суочи.

Мислим да је овај Закон са правом изазвао буру у јавности, јер не решава проблем који ови родитељи имају. Потребно је да се нађе минимум разумевања између представника власти и представника родитељских удружења која траже своју несталу децу.

Јована Корица, новинар

Преузето са сајта espreso.rs.

Трећа рунда предизборног дијалога доноси важне помаке

Данас смо урадили добру ствар за европску будућност Србије.

Трећа рунда предизборног дијалога уз посредовање ЕП резултује додатним помацима.

Избори се одлажу до последњег законитог датума. Састав РЕМ ће бити значајније промењен. Први пут изборе ће контролисати и Надзорни одбор Скупштине.

Сви учесници дијалога и европски посредници сматрамо да је постигнуто довољно.

Није, наравно, постигнуто све, јер није ни могло бити.

За поправку демократије у Србији постоји пуно додатних предлога националних мањина, опозиционих странака, заснованих на добрим праксама земаља ОЕБС-а и НВО сектора.

Ови предлози захватају прешироко и предубоко за овај политички тренутак.

Зато овај формат дијалога треба наставити и после избора, како је најављено.

Много је добрих европских пракси које можемо локализовати и имплементирати у наше законе и праксе.

Поздрављамо улогу европских посредника. Њихову улогу видимо као увођење европских демократских пракси у Србији, како би постали део заједничке будуће европске куће.

Унапред поздрављамо улогу европских пријатеља у надзору над инплементацијом договореног.