BIVŠA VLAST – AUTODESTRUKTIVNI KOČNIČARI OPOZICIJE

Autorski tekst Tatjane Macure za dnevni list Blic, subota 10. april 2021. godine

Prošlo je gotovo šest godina u priči o ujedinjenju opozicije, a najmanje četiri godine kako je to ključna tema uz pravovernost na najispraznijem potezu ikada – bojkotu. Imajući u vidu da se u kraćem roku odigrao Drugi svetski rat, a da je u šest puta kraćem roku pronađena, testirana i ponuđena na tržištu vakcina protiv COVID-19, zaključak je da od ujedinjenja nema ništa ni danas ni u nekoj doglednoj budućnosti. 

Postoji nekoliko razloga zašto opozicija ne treba, a suštinski ne može i ne želi da se ujedini. Najpre, kada se govori o ujedinjenju opozicije akcent je na ujedinjenju sada već teško izbrojivih stranaka koje su nastale atomizacijom bivšeg DS.  Ako se jedna stranka za koju je svojevremeno glasalo 30% ljudi u Srbiji podeli na više od 10 stranaka i političkih organizacija, ako u toj pameti DS ne mogu pronaći više ni najveći statističari, a sve stranke proistekle iz DS nemaju ni 10% kada se zbroje zajedno sa udruženjima koja očigledno ne mogu da postoje mimo senke te raspadnete grupe, zaključak je da takva politička neozbiljnost i ne može postati ozbiljna ako se akteri koji su duboko međusobno posvađani jer sve znaju jedni o drugima stave pod isti krov. Jedino što ima nekog smisla je da stranke bivšeg DS nastave za svoju dušu da pričaju o ujedinjenju, da najjači od njih uzme deo tih 8-10% glasova u roku od 4-5 godina, a da birači koji žele još neki program osim ujedinjenja, bojkota i oponiranja svemu što radi vlast, potraže i neke druge alternative. Iz prostog razloga što su unutrašnji odnosi unutar opozicije i beskonačne zajedničke platforme smrtno dosadne, a uz to potpuno nebitne biračima u svakodnevnom životu. 

Ako opoziciju posmatramo nešto šire, ne postoji ijedan razlog zašto bi stranke koje nemaju balast raspada DS trčale u takvo okruženje gde bi traćile svoje vreme za rast i razvoj i bile marginalizovane pre svega od strane ambicioznih lidera bivše vlasti koji otvoreno neguju očekivanja koja imaju veze sa pokoravanjem, ali ne i sa iskrenom, dubljom i dugoročnom saradnjom sa ostalim akterima na političkoj sceni. 

A kako stvari stoje u realnosti? Opozicionim strankama umerene desnice oporavak ide solidno, strankama i organizacijama ekstremne, manipulativne, lažljive i groteskne desnice uz nedvosmislenu podršku aktuelne vlasti takođe ne ide loše. Na levici u opoziciji nema ozbiljnih stranaka – pitanje je da li ih je ikad bilo, a teško da će ih i biti, dok su liberalne stranke centra najveće žrtve tog beskonačnog raspada DS-a jer pokrivaju slično umereno biračko telo, a nisu na vreme jasno izrekle ključnu poruku – ujedinjenje opozicije na materijalu nastalom raspadom bivše vlasti nije ideja koja zaslužuje ni resurse ni vreme liberalnog centra. One stranke i organizacije liberalnog centra koje su se pak našle u zagrljaju neke od stranaka derivata DS-a osećaju posledice te odluke i u procesu su apsolutne marginalizacije, javnog procenjivanja pravovernosti, dok se otvoreno koriste kao lopta koju šutiraju lider čvrste i lider umerene struje bojkotoša. Ne mogu i ne bi bilo pravedno da ne pomenem organizacije koje naginju ka zelenim politikama, a to su pre svega lokalne političke organizacije. Da li su one zaista takve ili su zelene politike postale udobna niša za nedostajuće konkretne odgovore u vezi sa važnim pitanjima koja imaju veze sa spoljnom i unutrašnjom politikom – od odnosa Beograda i Prištine, preko presudno važnih ekonomskih pitanja koja bi uticala na to da se podigne životni standard građana, pa do pitanja zaštite ljudskih prava? Da li će nedostatak jasnih politika i stavova, prema svim istraživanjima ipak veoma važnim građanima Srbije, imati za posledicu to da je teško napraviti jasnu razliku između političara koji nose odgovornost i NGO aktivista ostaje da vidimo. 

U najkraćem, mainstream opozicija, mahom proizašla iz DS-a, sve očiglednije ne želi da se ujedini i to pokazuje kroz otvorene, javne prozivke i sukobe lidera, uz više nego jasnu poruku da takvi pozivi na ujedinjenje nikada u suštini ne predstavljaju pozive na saradnju, već na pokoravanje. Njihovim sukobima okupirani su mediji i sluđena je javnost. Takva opozicija, koja ima najveći uticaj i samim tim i prostor u medijima, ovakva kakva je nema šanse da ugrozi SNS zbog činjenice da koliko god da opoziciona javnost oseća otklon prema aktuelnoj, jednako oseća otklon i prema bivšoj vlasti. U takvoj situaciji se SNS danas najviše takmiči sam sa sobom jer nema ijednog iole ozbiljnog izazivača koji je može naterati da se mnogo ozbiljnije zamisli nad svakim svojim potezom. 

Na kraju, nazovimo stvari pravim imenom i ono što je sakriveno demagogijom o nazovi ujedinjenju, pravoj opoziciji, bojkotu i sličnim jalovim pokušajima da se ugrozi vlast, u stvarnosti predstavlja skup aktivnosti koje imaju za cilj gušenje opozicione konkurencije bivšoj vlasti. Ohrabrite se, drage kolege, vi koji sebe ne pronalazite u redovima iznad ovog, a ima vas, i izađite iz njihove senke. 

Предлог Странке модерне Србије за отварање привреде и постепено укидање мера

  • Уважавајући постигнуте резултате у ефикасности вакцинације својих грађана, где је Србија је у самом светском врху држава;
  • Истичући да успех вакцинације Србији даје нову, позитивну димензију у схватању, реаговању и заустављању пандемије;
  • Наглашавајући да је неприхватљиво да питање јавног здравља послужи било коме да пропагандом или критизерством остварује политички профит;
  • А истовремено изражавајући забринутост да би неодговорно понашање одређених медија, организација и промовисаних појединаца, који су користећи неспорност слободе говора и права медија, организација и појединаца да сами креирају и износе своје политике, могло деломично успорити или поништити успех процеса вакцинације;
  • И уједно настављајући да указујемо на недовољну активност државе и цивилног сектора у промовисању ставова који недвосмислено говоре у прилог вакцинацији као најефикаснијем и најекономичнијем начину борбе против заразних болести;
  • Уз јасно истицање да су ставови који негирају опасност од COVID-19 и ефикасност вакцинисања, пођеднако опасни и неодговорни као и ставови који пропагирају потпуно закључавање и поништење слобода појединаца, без уважавања укупне цене које такве мере носе, како данас, тако и у будућности;

Странка модерне Србије позива Владу Републике Србије да донесе план отварања привреде и постепеног укидања мера, у циљу заштите привредног раста и стандарда грађана и слободе уопште, и предлаже ове:

ПРИНЦИПЕ ПОСТЕПЕНОГ ОТВАРАЊА ПРИВРЕДЕ И ЗЕМЉЕ И УKИДАЊА МЕРА ЗА БОРБУ ПРОТИВ COVID-19

  1. Одговорност и разумно понашање не могу бити једнако третирани као неодговорно и друштвено штетно понашање. Стога је неопходно да се омогући ревакцинисаној популацији да уживају све предности своје одлуке, односно да за њих важе минимална ограничења. Прво ограничење које се може одмах укинути је обавезан ПЦР тест или карантин за ревакцинисане повратнике у Србију (који не долазе из земаља „Малог Шенгена“), односно за ревакцинисане странце. Друга мера је приступ ревакцинисаних свим оним услугама и просторима који се затварају и категоризују као микрожаришта, чиме би се вратиле слободе, а с друге стране омогућило редуковано пословање, што је боље него потпуни прекид пословања.
  2. У најкраћем року донети план редуковања и укидања против-епидемиолошких мера и услове да до њих дође, као и кораке који ће се предузети да се услови задовоље.
  3. У циљу избегавања дискриминације, права ревакцинисаних могу уживати сви који имају доказе да су боловали од COVID-19 у последњих 6 месеци, да имају антитела или да имају негативан брзи или ПЦР тест – могућност да бораве у угоститељским објектима, продајним објектима, спортским објектима и осталим местима која су тренутно затворена уз редуковане и разумне мере.
  4. У прелазном периоду на међународним граничнима прелазима отворити лабораторије за брзе тестове на COVID-19.
  5. Да би се успешно дошло до најмање 4 милиона вакцинисаних грађана, неопходно је покренути јаку медијску акцију и теренске активности у коме би учешће узели сви делови одговорног политичког спектра у Србији, институције Републике Србије, као и јавне личности и организације цивилног друштва. Без афирмисања одговорног понашања ревакцинисаних особа и јаке медијске акције, врло је могуће да ћемо одгодити крај епидемије, потпуно укидање против-епидемиолошких мера, отварање Србије, успорити раст бруто друштвеног производа у 2021. години и изгубити део стечене „меке моћи“.
  6. У тржним центрима отворити мобилне пунктове за вакцинацију.
  7. Оптимизовати градски, међуградски и међумесни јавни превоз, јер је уочена неравномерна фреквенција путника, што резултира великим гужвама у шпицу
  8. Два месеца након што је свима понуђена вакцинација вакцином по властитом избору, потребно је увести плаћање приватног надосигурања за лечење од COVID-19, за особе које и тада не буду желеле да се вакцинишу, немају оправдан медицински разлог за то, а које би било обавезно све до проглашења престанка епидемије. Такође, другу рату годишње помоћи за све грађане везати за вакцинисање.
  9. Потребно је наставити са акцијама уступања вакцина земљама региона које имају проблеме у вакцинацији становништва, као доказ наше посвећености хуманости, добросуседству и предузимању практичних корака које потврђују Србију као лидера у региону. Такође, наша искуства и знање, као вакцине које ће се производити у Србији треба да понудимо земљама Трећег света као један од најбољих механизама повратка наше меке моћи у тим деловима света.
  10. Усвојити стратегију за будуће борбе против заразних болести, која би уважавала искуства стечена у борби против COVID-19, како доминантна позитивна, тако и негативна.
    Иза нас је година борбе против COVID-19 из које за сада Србија излази као готово формирана земља победника. Неопходно је да крај ове дуге борбе буде такав да по престанку епидемије имамо јасан пример како Србија може ићи путем победника и бити испред већег дела света.
/ In САОПШТЕЊА / By moderna / Коментари су искључени на Предлог Странке модерне Србије за отварање привреде и постепено укидање мера

Бивша власт у борби за главног кормилара на Титанику

Вештачки сукоб око платформе и представника за међустраначки дијалог, а који данас креирају некадашњи партијски другови, Вук Јеремић и Драган Ђилас, око тема које су за већину грађана Србије небитне, или прецизније – нису од животног значаја, имају за циљ једино то да медије, “независне” и зависне, окупирају само представници њихове две политичке организације, наравно уз привржене им аналитичаре, и да до бесвести исцрпљују сваку жељу грађана да се активно укључе у политички живот.

Бивши министар спољних послова и бивши градоначелник Београда, историјски имају лоше односе које вуку још из периода када су делили страначки дрес. Њихов нескривени сукоб траје дуже од владавине Српске напредне странке и очигледно је да до данас није решен. Међутим, искуство које носе након историјског помирења Демократске странке са Социјалистичком партијом Србије, два архинепријатеља, научило их је да на кратко морају да створе осећај да је све у њиховим односима идилично и да, упркос нерашчишћеним и изузетно лошим односима, све ферцера готово бајковито.

Не, нису они имали за циљ да пошаљу поруку јединства и сарадње како би мотивисати грађане да уђу у борбу против режима. Свесни тога да им у позиционирању на опозиционој сцени, са баластом који сваки од њих носи, озбиљно смета остатак опозиције, а посебно они који су нови и који немају терет учешћа у власти, њих двојица лепо запушише носеве и преузеше иницијативу у формирању Савеза за Србију који је за циљ имао само једну ствар – наметање лидерства у опозицији и никада оно што је јавности представљено, борбу против Српске напредне странке и Александра Вучића.

Пећутно сагласни, ова двојица wаннабе лидера опозиције, успели су да намаме и дверјане под своје скуте и да их, честим и очигледним подметањима Обрадовићу, до проглашења фајронта у савезу доведу на ниво статистичке грешке. Слично се покушало и са онима који нису пристали на покоравање бившој власти, међу којима се посебно истичу не тако масовне, али програмски јасне либералне опције – Покрет слободних грађана, Нова странка и моја, Странка модерне Србије.

У медијима на које имају снажан утицај, једнако снажан као што рецимо напредњаци имају на медије са националном покривеношћу, јавни сервис или таблоидне дневне новине, учинили су све да лажима покушају да дискредитују појединце и организације, са јасним циљем да се у блиској будућности створи простор само за њих двојицу и њихове две организације. Једино око чега су се прећутно сложили јесте ова обострана корист. Након тога било је сасвим јасно да ће се Савез за Србију распасти. Друге савезничке форме на кратко су формиране само да у јавности амортизују штету која би настала да се СЗС на било који други начин растурио.

Оно на шта нису рачунали јесте жилавост оних које су покушали да склоне са политичке сцене. И сада су принуђени, једнако невољно, да још једном запуше носеве и креирају један прилично настран сукоб. Сукоб који тобож у јавности комуницира борбу за јединство. Карте је усиљено бесно, као неки аматерски глумац, недавно отворио бивши министар спољних послова јасно прозивајући бившег градоначелника Београда да пристане на то да опозицију у међустраначком дијалогу уз посредство Европског парламента представљају, пазите сад, нестраначке личности.

Међустраначки дијалог по логици укључује странке. Одатле му и назив. Свесни су тога и европарламентарци, па одатле и дипломатско ломљење језика којим вешто избегавају одговоре на питања о формату и броју учесника.

Мислим да је крајње време да се отворено каже да свако ко потура независне људе у процес који морају да воде странке жели да се унапред аболира од одговорности уколико, као што је већ био случај, на пола процеса дигне руке и крене у лобирање “около”, приватним везама по хотелским лобијима, користећи тему дијалога за нову узурпацију медија.

Бинарни избори у српској политици данас нису реалност, посебно ако су као избор понуђени бивши представници власти. Превелико је неповерење и објективно превелика незаинтересованаст за политичаре који су већ једном изиграли поверење грађана. Иза њих заувек остаје као највеће постигнуће уништавање Демократске странке чији рејтинг данас не могу пронаћи ни највећи статистичари, а због чега су се демократе за само неколико година распале на скоро десет странака. Шупља је прича да они који су такав један процес покренули раде ишта паметно, а разлог лежи у чињеници да неће или не умеју.

На медијима је данас посебно велика одговорност. Да ли ће допустити да их ова двојица свако мало и по истом шаблону “возају” или ће известити шта о међустраначком дијалогу мисле и они који вештачки не креирају овакве “кризе”?

Да не буде никакве забуне, ово није текст опозиције о опозицији, ово је текст о безобразној манипулацији која грађанима Србије прави огромну штету по ко зна који пут. Тој смо манипулацији предуго изложени од стране актуелне власти. Да ли ћемо пристати да нас на исти начин возају и они од којих су ови на власти данас све научили, они који су им делили ордење и гласали за буџете, бивша власт упитних постигнућа и не малог броја афера? Ја сигурно нећу.

Татјана Мацура, копредседница Странке модерне Србије

(Текст је објављен у викенд издању Блиц-а, 20. марта 2021. године)

Делимичне мере дају делимичне резултате у борби против пандемије

Мере које је пре два дана донела Влада РС на (делимичну) препоруку Кризног штаба, а које су јуче ступиле на снагу неће дати жељене резултате и на дужи рок представљају мрцварење људи и привреде.

Мере за сузбијање пандемије имају смисла само по принципу “све или ништа”. Делимичне мере дају делимичне резултате. Највеће последице делимично спроведених мера трпе здравствени радници у црвеној зони, а одмах након њих привреда, са акцентом на породичне фирме.

Није никаква тајна да медицинари већ дуже време одлазе на своја радна места у црвеним зинама плачући, очајни због обима посла, броја пацијената и задатака које једва спроводе. Живот им се последњих годину дана свео на једва пар сати сна и скафандер од најлона.  Не треба да нас чуди то што су незадовољни и што вероватно чекају први тренутак да оду одавде. И отићи ће. Ко може да им замери?

До ових мера сада се дошло само због себичног односа повлашћених појединаца који су радили све супротно или у инат мерама које су на снази и тако довели целу државу у неко ново ванредно стање.

Бес је неминован. Малим породичним фирмама које примењују све мере опреза не можете објаснити да је досадашња висока толеранција на кршење мера у реду, да је у реду масовни шопинг у супермаркетима, да раде све јавне службе и шалтери, а да ће попијена кафа, одлазак код фризера или куповина пегле некога на неки посебно лош начин угрозити. Оваква дискриминација углавном малих породичних фирми је једноставно недопустива.

Постоје два начина да се са овом пандемијом живи квалитетније:

  1. Затворити све на 2-3 недеље уз масовну имунизацију. Привилеговани смо и довољно вакцина имамо.
  2. Не затварати ништа уз обавезу апсолутног придржавања мера и високих казни за оне који мере не поштују. Такође, уз масовну имунизацију.

Као што се може приметити, обе опције подразумевају активније заговарање државе за процес вакцинације – више едукативних емисија на националним фреквенцијама са релевантним научницима, више промотивних спотова и активног заговарања људи из струке, али и из политике и јавног живота.

Наука је рекла своје. Све друго је мрцварење. 

Татјана Мацура

Копредседница Странке модерне Србије

/ In САОПШТЕЊА / By moderna / Коментари су искључени на Делимичне мере дају делимичне резултате у борби против пандемије

Декриминализовати самоодбрану од разбојника

Министар Александар Вулин пре неколико дана се писаном изјавом обратио министарки правде Маји Поповић захтевајући од ње да поведе расправу о могућој промени Кривичног закона и дефиниције нужне одбране, оцењујући да у случају одбране сопственог дома није праведно да се иде у затвор. 

Подсећамо да су народни посланици Странке модерне Србије пре три године у скупштинску процедуру упутили предлог за измену Кривичног законика којим смо захтевали да се декриминализује самоодбрана од разбојника. Наш предлог је скупштинска већина, коју чини и странка министра Вулина, тада одбила. 

Само три године касније смо дошли до потврде тезе да су се предлози опозиције одбијали само због тога што их је упућивала опозиција, а не због тога што су то били лоши предлози.

Позивамо актуелне народне посланике, који имају могућност да појединачно поднесу нове законске предлоге, али и предлоге измене и допуне закона, искористе већ написан предлог за допуну Кривичног законика и с тим у вези им стављамо на располагање наш предлог. Препишите слободно: https://drive.google.com/file/d/1HhYVHbfu9k7T5NIWAMNI4nJc8NV7CfiS/view?usp=drivesdk

*Такође, подсећамо и на једно од излагања Александра Стевановића на ову тему – свако ко одбрани свој дом од разбојника херој је који је одбранио све грађане Србије:

Одговор председнику Народне скупштине у вези позива на међустраначки дијалог

Поштовани господине Дачићу,

Странка модерне Србије учествоваће у предстојећем наставку међустраначког дијалога са два своја представника, Татјаном Мацуром и Владимиром Ђурићем.

Странка модерна Србије издвојила је три области у којима мислимо да су измене најхитније: администрација, финансије и медији. Неки наши предлози захтевају измене закона и прописа, а неки добру политичку вољу да се криза у Србији превазиђе. У суштини, наши предлози представљају континуитет са предлозима о којима смо разговарали у првој рунди међустраначког дијалога уз посредовање Европског парламента.

И тада смо говорили о огромним административним препрекама које представљају готово непремостив изазов за нове политичке организације – број потписа који је потребно прикупити за кандидовање, али и процес овере изјава бирача који је препуштен нотарској служби скромних капацитета. Систем који данас функционише затворен је за улазак нових и добрих идеја кроз нове и модерније политичке организације и то се, ако истински желимо плурализам, мора мењати и поједноставити.

Наставићемо да инсистирамо на питању финансирања политичких активности, које је изменама релевантних прописа претходних година учинило да се политика, демократија, демократски и изборни процеси у Србији претворе у коруптиван медијски бизнис резервисан само за богате. Изражавамо оправдану бојазан да је новац тај који на крају одређује победника, а не програм и кандидати који тај програм носе. Подсећамо да смо предлагали ограничавање буџета за кампање, тако да се учесници на почетку нове трке поставе у исту раван у којој средства која су на располагању неће имати предност испред политика, програма и кандидата. Грађани треба да бирају добре јавне политике, а не скупе рекламе.

На крају, оно што данас најмање зависи од измена закона и прописа, а у великој мери од политичке воље, јесте стање у медијима и отвореност медија за другачије идеје, размишљања, а на крају и за другачије погледе на начин како се државом управља. Криза у медијима није само због тога што “нема довољно опозиције” у истим, како се често погрешно и злонамерно тумачи борба за медијске слободе. Та је криза много дубља. Имајући у виду да је политички утицај на медије снажан, сматрамо да је потребно отворити простор за дебате на јавном сервису и у другим медијима са националном покривеношћу у примереном термину и у формату који какофонијом не дискредитује учеснике и не ствара већу конфузију међу грађанима. Такође, потребно је применити све оне закључке из прве рунде дијалога који говоре о злоупотребама путем функционерске кампање и других јавних ресурса и са том праксом се мора најхитније престати.

Свесни смо да ови наши предлози неће лако наићи на разумевање политичких субјеката који су данас на позицији моћи. Упркос томе, ми ћемо у нашим захтевима истрајати и искористрићемо предизборни дијалог као прилику да ове предлоге представимо, како учесницима дијалога, тако и бирачима, јер сматрамо да су они у интересу српске демократије, а њен развој је свакако у интересу грађана.

Срдачан поздрав,

Татјана Мацура, копредседница Странке модерне Србије
Владимир Ђурић, генерални секретар Странке модерне Србије

/ In САОПШТЕЊА / By moderna / Коментари су искључени на Одговор председнику Народне скупштине у вези позива на међустраначки дијалог

Ивица Дачић да преузме иницијативу о наставку дијалога у Скупштини Србије под надзором ЕП

Странка модерне Србије позива председника Народне скупштине, Ивицу Дачића, да уочи или одмах након састанка са високим представником Европског парламента, Дејвидом Мекалистером, позове на разговор у парламенту све политичке субјекте заинтересоване за међустраначки дијалог.

Недопустиво је да се о овако важним питањима учесници политичког живота у Србији информишу из медија. Политички систем Србије је предуго у предубокој кризи. Без демократизације политичког система нема ни реформи, ни модернизације друштва. Ово што данас имамо није демократија и грађани губе поверење у њу.

Уместо потпуно непримереног јавног лицитирања платформама за дијалог и бројем представника, нека сви који су заинтересовани за дијалог дођу у парламент и изјасне се о начину учешћа у предстојећем дијалогу. Свако одлагање анкетирања заинтересованих странака за међустраначки дијалог води ка обесмишљавању тог процеса и разводњавању расправе.

/ In САОПШТЕЊА / By moderna / Коментари су искључени на Ивица Дачић да преузме иницијативу о наставку дијалога у Скупштини Србије под надзором ЕП