Странка модерне Србије осуђује претње упућене градоначелнику Шапца

Фото: Print screen, YouTube

Странка модерне Србије најоштрије осуђује говор мржње и претње упућене градоначелнику Шапца, Небојши Зеленовићу од стране режимског десничара Мише Вацића, председника Српске деснице на оснивању градског одбора ове организације у којем, како је представио, седе “најзајебанији” људи.

Позивамо и државну тужитељку Загорку Доловац да спроведе активности у складу са својим надлежностима и испита деловање организације која позива на директно кршење Устава наше државе, прети грађанима и политичарима другачијих политичких уверења.

Странка модерне Србије – Животни стандард грађана Србије

Странка модерне Србије нема проблем да јасно каже да је животни стандард директна последица способности привреде да убрзано расте и да је политика раста уједно и политика животног стандарда. Животни стандард се не може подићи прерасподелом, посебно не агресивном. Кључне политике које ће странака модерне Србије спровести када буде власт су:

Средњи и дуги рок

  • Најважније институције модерног друштва су приватна својина, слобода уговорања, ефикасан судски систем и владавина права. Нема реформе, нити доброг живота, који се могу остварити без ова 4 фактора.

Кратак и средњи рок: политике раста за Србију победника

  • Прироитет је одрживи раст. Најбољи одрживи раст је онај који трасирају сама предузећа, а на држави је да изградњом институција тржишних демократија и мерама економске политике омогући добру конкурентску утакмицу и потпуно укључење Србије на европско и светско тржиште. У таквим условима, показало би се да је будућност Србије у гранама које имају велику додатну вредност, висок потенцијал за раст и унапређење ефикасности целе привреде, као и прођу на европском и светском тржишту.

  • Привредни систем мора бити заснован на принципима ефикасности, конкуренције и приватног власништва. Постоји само један разлог због кога су приватна предузећа ефикаснија од државних – у њима за немар и неодговорност постоји озбиљна санкција. Када на конкурентском тржишту приватно предузеће направи лош производ, купци га казне одласком код конкуренције. Ако жели да преживи на тржишту, произвођач мора да се више потруди; ако се не труди, мора да затвори предузеће. То је основни механизам који ствара привредни раст, квалитет и одговорност. Доминантно државно власништво и државна привреда и политика субвенција одабраних приватних предузећа стварају сиромаштво.

  • Странка модерне Србије жели порески систем који треба да обезбеђује држави приходе, подстиче привредни раст и омогућава праведнију расподелу дохотка. Порези који гуше привредну активност треба да се смање или укину. Централна институција која то мора да обезбеди јесте министар финансија који не треба да буде ризничар, већ особа која зна који су порези више, а који мање штетни за привредни раст. Сви послодавци морају да плаћају све порезе и доприносе. Али порези најпре морају да буду разумни. Не постоји пореска администрација која ће утерати неразумне порезе. Залажемо се за смањење пореза и намета на рад до оног нивоа до којег ће сваком послодавцу бити прихватљиво да пријави сваког радника и плати му пензионо и здравствено. Губитак прихода би се надоместио тако што би сваке године половина новостечених прихода буџета Србије (очекивано 2-2.5% буџета, при дугорочној стопи раста од 4%), уместо у нове расходе буџета било усмерено у смањење пореза и доприноса. Остала нова давања из буџета била би финансирана укидањем свих субвенција осим за пољопривреду, бољим управљањем јавним предузећима и осталом државном имовином, приватизацијом и кроз повећање пореске базе услед смањења сиве економије и избегавања плаћања пореза.

  • Далеко највећи послодавац у Србији су домаће породичне фирме. Породични бизнис је кичма сваке економије. Фокус економске политике мора бити домаћа привреда, предузетници и породичне фирме и газдинства. Страни инвеститори, велике фирме и банке су добродошли, али се око њих не гради економска политика. Они имају ресурсе и снаћи ће се у сваком систему. Систем мора да буде окренут ка породичном бизнису.

  • Смањење јавне потрошње је неопходно на свим нивоима и циљна јавна потрошња консолидоване државе Србије је 35% БДП. Можемо трошити само оно што зарадимо. Задуженост Србије треба да буде 45-60% БДП, с тим да је горња граница максимум када се делује контрациклично у време кризе, а доња граница се достиже у време експанзије.

  • Сви монополи су лоши. Неки мање, неки више. И државни монополи су лоши. Приватни монополи су много гори од државних. Природни монополи треба да буду у државним рукама. Здрава и јака конкуренција је основ слободне тржишне економије. Без ње имамо експлоатацију целог друштва од стране малог броја људи.

  • Нове фирме. Оснивање предузећа не би смело трајати дуже од једног дана и плаћања таксе за трошкове регистрације од највише 1 евра. Осим у случају делатности које захтевају испуњавање специјалних услова, као што је трговина војном опремом, предузеће би за своју делатност само имало “све активности које нису у супротности са законом“. Укинула би се и ограничења везана за број радника, капитални цензус за већину делатности (осим евентуално за осигурање или банкарство), обавеза да предузеће има физичко седиште, као и дискриминација правних лица која плаћају више цене телефона, струје и комуналних услуга од оних које плаћају физичка лица. Осим знатног побољшања пословног окружења, не постоји други начин да се велики број појединаца мотивише за улазак у предузетништво и оснивање фирми.

Аутор текста: Александар Стевановић, копредседник Странке модерне Србије

Мацура позвала колеге да заједно траже повлачење Предлога закона о несталим бебама

Татјана Мацура, председница ПГ Странке модерне Србије, упутила је писмо свим колегама у Народној скупштини како би заједно затражили повлачење Предлога закона о утврђивању чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Републици Србији који очигледно нема за циљ спровођење истраге у случајевима несталих беба.

Адекватна истрага би довела до истине коју прижељкују родитељи који мисле да су им деца нестала, односно да су украдена из породилишта и који услед пропуста у спроведеној процедури сумњају у веродостојност извештаја да су им деца преминула.

Поред тога, Мацура је позвала колеге да заједнички захтевају да бар један скупштински одбор организује јавно слушање на поменуту тему и да, уколико не дође до повлачења Предлога закона, да сви заједно предају амандмане на спорне предлоге закона, а међу њима најспорнији члан 21. став 3.

Спорни Предлог закона ушао је у скупштинску процедуру без јавне расправе у марту 2018. године по други пут (први пут у новембру 2016. године), а према изјави помоћника министра правде, Чедомира Бацковића датој на РТС-у 03. новембра чак и законописац сумња и доводи у питање спроводивост истог.

Република Србија има обавезу доношења оваквог једног закона, али тако да не буде про форме и тако да не заташка направљене пропусте, већ да омогући родитељима који сумњају у извештаје који су им дати да спроведу адекватну истрагу и дођу до истине о својој деци.

*Текст писма вам прослеђујемо у целости (pdf)
-Писмо народним посланицима (70 downloads)

Веруј туђим речима, а не својим очима

Након два дана комплексних разговора са европским парламентарцима, чије сам изјаве чуо у интегралном облику, просто сам изненађен њиховом интерпретацијом и селективним и парцијалним преношењем у српским медијима, чак и у оним које опозициони бирачи сматрају објективним и независним. То нису радили само новинари, већ и поједини независни интелектуалци, који су давали сопствена тумачења ове очигледне евроскептичне пропаганде, на коју су, дубоко верујем ненамерно, насели.

По питању спремности ЕУ да прими нове чланице, пре свега Србију, пренети су само они делови изјава који придруживање Србије ЕУ чине даљим и мање извесним. Тако се тенденциозно акцентују информације о унутрашњим реформама ЕУ, које су неспорне, колико и проблеми који их узрокују, а који су заиста минорни спрам наших проблема. Поред тога се посебно наглашавају ставови о тек у јавности неформално помињаној, и још увек формално нигде предложеној, промени правила процеса пријема кандидата у чланство и претпоставка последица тих промена по кандидате за чланство. Посебно се апострофира интерпретација о ставу Француске да чланство за Србију и Западни Балкан више није опција.

Међутим, у медијима није презентовано оно што је јасно рекао амбасадор Француске, а што јесте пренео портал Еуропеан Wестерн Балканс, којем се поуздано може веровати јер је ближи европским креаторима политике ЕУ. Он је нагласио да нема говора о вету Француске на пуноправно чланство Србије и земаља Западног Балкана у ЕУ, те да је њихово пуноправно чланство и даље циљ Француске, управо како је председник Макрон обећао недавно у Београду. Предложене промене пријемног процеса не значе успорење приступања и замену пуноправног чланства за парцијално чланство у појединим областима у којима су испуњени сви услови, већ убрзање учлањења, по принципу учлањења одмах у комплетираним областима, само без права гласа до коначног учлањења, уместо чекања на учлањење по комплетирању свих области. При томе је наглашено да нема никакве замене пуноправног чланства некаквим стратешким партнерством.

Симптоматично је да су изостале изјаве европских парламентараца да сваки од њих подржава само пуноправно чланство Србије у ЕУ, до којег ће се доћи по процесу који је у току, и то по постојаним, познатим и раније утврђеним правилима. Такође, изостављена је и информација да је Европски парламент великом већином усвојио резолуцију којом тражи од шефова држава ЕУ да убрзају интеграције Западног Балкана у ЕУ.

Са друге стране, донекле су у медијима пренете оне изјаве европских званичника у којима се критикују српска заостајања и пропусти у реформама, демократизацији, сузбијању криминала и корупције, што такође европску будућност Србије чини мање извесном. Све слабости и мане српских власти и изјаве европских званичника о томе без сумње треба наглашавати, али остаје нејасно зашто се евроскептицизам додатно подгрева нецеловитим информисањем о европским ставовима и посебно о њеној спремности за нове чланице.

Јавност оправдано добија утисак као да се жели презентовати одустајање од европских интеграција као главног спољнополитичког циља. Коме оваква медијска слика може бити у интересу?

Пуноправно чланство Србије у ЕУ није само спољнополитички, већ уједно и пре свега реформски циљ, јер кроз процес присупања ЕУ Србија треба да се потпуно реформише и модернизује. Хоћемо ли због недемократичности, корумпираности и криминализованости делова власти одустати од свега тога и почети да се противимо и ономе што је за Србију најбоље у реформском и модернизацијском смислу?

Да ли је алтернатива да се окренемо Истоку јер су нам делови власти корумпирани? Селективна информисаност може јавност лако довести у заблуду да оваква политичка елита има безрезервну подршку из Брисела за све, па и за недемократичност, криминал и корупцију? Хоћемо ли на Исток јер свега тога тамо има мање? Да ли желимо учити демократију од Русије? Или ћемо нигде, па да балансирањем између Истока и Запада сами себе учимо како се прави јака држава, упркос два века неуспеха у тим пословима?

Ако се ради о идеји да се окренемо Истоку, који ће нас охрабрити да се пре реформи и модернизације наставимо бавити регионалним конфликтима као неко ко ће им послужити да подбада Запад, онда је сигурно да ће Србија наставити да пропушта историјске шансе да се модернизује.

Владимир Ђурић, посланик Странке модерне Србије

Пензионерима социјала, изабранима привилегије

Пензионерима ће се поделити једнократна помоћ од по 5.000 динара. То је добро, али срамно недовољно. Свима оволика милостиња, а појединима државне привилегије!

Мора и може боље, кроз боље буџетирање којим се неће бесомучно пумпати војна опрема, којим се новац неће расипати, већ ће се сузбијати корупција и криминал и подстицати привредни раст из којег ће се и буџет и ПИО фонд пунити боље и створити услове за већи раст пензија изнад границе пуког преживљавања у сиромаштву.

Један процентни поен раста БДП – а губимо кроз корупцију, а још један кроз лоше образовање у које не улажемо довољно, јер пумпамо национализам улагањем у војску и полицију и флертујемо са истоком, уместо да европске интеграције спроведемо брже, најпре у поглављу 23 које треба да нас ослободи корупције. Тако се долази до новца за истински бољи живот.

Пензионери нису социјална категорија. Пензије нису социјална помоћ. На жалост, многи јесу доведени до сиромаштва. А многим породицама су родитељске пензије једини редован приход.

Новац им је узет за фискалну консолидацију, а да их нико није питао. Новац је за фискалну консолидацију пре свега узет њима, они су изнели највећи терет. Рука државе намерно је завучена у џеп најрањивије и најтрпељивије категорије, јер се од њих није очекивало велико противљење.

Ово што им се сада враћа није ни приближно једнако хиљадама еура који су им одузети: кроз ратне године, кроз пумпање национализма, регионалне конфликте, корупцију, буџетска расипања, пљачкашку приватизацију и последњу фискалну консолидацију.

Изговарати се на бивше власти после 7 година свевлашћа је лицемерно.

Коначно, јесу многи пензионери за све то гласали, али нису они једини који су пропагандом државе доведени у заблуду. Данас имате много већих националиста и ратних хушкача међу много млађима.

Сви они једнако прихватају заблуду да нам је сиромаштво судбина, уз утеху да имамо С-400 и ново наоружање.

Субвенционисање такси картела – најгоре решење

Реакција народне посланице и копредседнице Странке модерне Србије, Татјане Мацуре на договор који је председник државе постигао са таксистима и који им је обећао субвенције и друге погодности како би вишедневна блокада грађана Београда престала.

“Београд има 6.500 таксиста који су се незадовољни због појаве конкуренције организовали, затим више дана блокирали главни град и све људе који живе и раде у њему и на крају у директним преговорима са председником државе „испреговарали“ субвенције, тј. даљу подршку једном пружаоцу услуга који у ствари не зна како да се носи са конкуренцијом.

Да ли је порука ове власти – блокирајте град и добићете све што пожелите? Да ли овај модел да следе и други?

Услове на тржишту могу диктирати једино они који из свог новчаника услуге плаћају. Закони, прописи, буџетска издвајања се прилагођавају грађанима и то према приоритетима, а не по слободној вољи појединаца.

Измене закона су неопходне и то такве да се заштите интереси таксиста, CarGO-а, али увек испред свих – грађана.

Подилажење такси картелу који и иначе ужива велику заштиту државе, односно отворена заштита од било какве конкуренције и најава субвенција је од свих могућих решења било најгоре.

Од новца којим сви грађани пуне буџет Републике Србије власт ће краткорочно купити мир на улицама Београда и решити проблем вишедневне блокаде грађана. Дугорочно – решење је неодрживо, посебно што решавање проблема на овај начин сигурно мотивише и друге људе да следе овај модел. Конкуренција треба да подстиче развој квалитетнијих и јефтинијих услуга, а ово што је “испреговарано” није ништа друго него подршка монополу.”

Слобода за узбуњивача и држава да спречи формирање параполицијских организација

Фото: Pixabay

Странка модерне Србије најоштрије осуђује селективни приступ правди, као и притиске које држава врши на грађане, узбуњиваче и опозиционаре који користе своје грађанско право да упозоре на злоупотребе које се врше на нивоу државе.

Непријанто смо изненађени таблоидизацијом лика и дела глумца Бранислава Трифуновића против којег је опскурни вођа једног од синдиката у МУП-у поднео пријаву под претпоставком да је глумац током представе, коју подносилац пријаве очигледно није ни гледао, скрнавио државну заставу. Поред њега, хајци се придружило и радикално десничарско удружење “Левијатан” које, према званичним подацима, ванинституционално брине о животињама, а незванично делује као параполицијска организација која неретко узима правду у своје руке. Због тога што ово није први пут основано сумњамо да они уживају прећутну подршку надлежних министарстава, а пре свих – Министарства правде, Министарства унутрашњих послова, као и Министарства за рад.

Недељник НИН открива да се у притвору налази и један узбуњивач, ИТ стручњак који је запослен у Крушику, а који је наводно јавности открио документацију о трговини оружјем која недвосмислено води до оца министра унутрашњих послова, Бранка Стефановића. Наводно је узбуњивач притворен пре нешто више од 20 дана, односно још 20. септембра на период од 30 дана.

Уколико је ово тачно, захтевамо да се овај узбуњивач пусти из притвора и да му се омогући одбрана са слободе због наводних дела која му се стављају на терет. Потпуно је сулудо да тужилаштво ниједног тренутка није показало заинтересованост да испита везе или повлашћени статус које министар Стефановић и његов отац имају са овим предузећем, а да узбуњивач буде у притвору све ово време.

Позивамо институције система Републике Србије да правди не прилази селективно, подсећамо да сви појединци и појединке имају иста права и обавезе и апелујемо да се престане са притиском на оне који користе слободе које су им Уставом гарантоване.

/ In САОПШТЕЊА / By moderna / Коментари су искључени на Слобода за узбуњивача и држава да спречи формирање параполицијских организација