Комшије, етничко чишћење се не слави

Ни 25 година након што је завршен рат на простору бивше СФР Југославије, још увек нема добре политичке воље да се злочини назову правим именом, а да се злочинци не величају и не представљају као хероји будућим генерацијама.

Из поштовања према свим жртвама рата, посебно цивилним, у дане сећања на појединачне злочине почињене на простору бивше СФР Југославије потребно је јасно и недвосмислено стати испред жртава, поклонити им се и рећи да се један злочин не може оправдати другим, рећи да ће се будуће генерације увек сећати и заувек жалити за тим што су они невино страдали због лоших политика заснованих на лажним митовима и ужасној пропаганди која је стварала мржњу према свему што је другачије.

Последице рата осећају се и данас, хушкање је и даље присутно, и даље се славе срамне војне и паравојне акције са свих страна, а сећања су и даље болна и ровита.

Данас се са огромном тугом у нашим срцима сећамо етничког чишћења спроведеног у полицијској и војној акцији названој “Олуја” 03. и 04. августа 1995. године на простору Хрватске са којег је тада протерано преко 200.000 људи српске националности, а имовина им је спаљена. За великим бројем несталих се још увек трага.

Наше данашње комшије славе што су тада победиле ненаоружане, гладне и жедне жене, старе и децу. Такве се победе једноставно не славе. Као што се ни сваки други злочин почињен из најнижих људских побуда не слави. То је ругање свим невиним жртвама рата.

Странка модерне Србије искрено верује у то да ће неки будући политичари на нашем заједничком животном простору смоћи снаге да се суоче са истином, да осуде срамоту коју су у име њихових грађана спроводиле тадашње политичке елите, да ће престати са политиком негирања злочина и величања злочинаца у националне хероје.