Татјана Мацура: Последице пандемије више погађају жене

Увелико се говори о другом таласу и сада већ озбиљно постоји бојазан да многе породиље неће имати посао на који би требало да се врате, каже копредседница Странке модерне Србије и представница иницијативе Маме су закон.

Које су биле ваше највеће замерке у јеку епидемије по питању односа према трудницама и мајкама?

Непримерена комуникација државног врха и појединаца из кризног штаба са грађанима која је увећавала ионако велик страх од вируса била би једна од већих замерки. Колико сам упозната, у нашим породилиштима није било већих проблема и медицински радници су доста добро снашли у ванредним околностима. Највећи проблем за ону групу жена које су користиле породиљско одсуство током ванредног стања јесте лоша економска ситуација, која је постала гора у овом периоду. И раније сам говорила да линеарна подела помоћи у износу од 100 евра свим грађанима није добра јер нису сви једнако погођени последицама пандемије. Женама које иначе трпе због примене лошег Закона о финансијској подршци породици са децом подршка је требала бити значајно већа.

Мислите ли да ће бити додатно угрожене у периоду који долази?

Увелике се говори о другом таласу и сада већ озбиљно постоји бојазан да многе породиље неће имати посао на који би требало да се врате. Неки сектори су у већој мери погођени и економска помоћ намењена привреди, која долази са закашњењем, није довољна да њихов посао преживи. По правилу то су сектори који запошљавају више жена – угоститељске и туристичке услуге. Искрено сам забринута како ће изгледати живот након другог таласа и да ли ће држава која се већ сад прилично много задужила на овај проблем моћи поновно да одговори.

Колико нас је ова ‘нова нормалност’ уназадила?

То колико ће суштински да утиче на нашу слободу зависи пре свега колико дуго ће пандемија трајати и какви нас таласи зарезе још очекују. Неће бити добро ако ова ‘нова нормалност’ потраје дуго. Пре свега због физичког и психичког стања грађана, али и због степена погођености наше економије. Људи исконски имају само два страха данас – да се не разболе и да економски преживе. Свесно жртвовати слободу на кратко због заштите живота је верујем свима прихватљиво, али дугорочно гледано то није добро пре свега по људе, а затим и по државу у којој живе јер се ограничавањем слободе грађана, а у Србији и законодавне власти, увећава моћ извршне власти.

Постоји ли страх од нових ванредних стања?

Ово искуство нас је научило да је танка линија између бриге о грађанима и злоупотребе позиције моћи. Ако до другог таласа пандемије дође, неопходно је укључити парламент у доношење одлука. Нужно би било променити и комуникацију са грађанима. За евентуални други талас све мере које се буду доносиле мораће бити вишеструко анализиране, уз активно учешће свих представника у Скупштини и уз консензус. Не постоји важнији тренутак од овог за јачање продемократских, проевропских, грађанских опција за које са сигурношћу знамо да им је слобода у врху приоритета. Такво јачање може доћи само на изборима, оловком, и ја очекујем добар резултат.

Интервју преузет са портала Новости.