Татјана Мацура: Имамо задатак да пронађемо државника

Свакакве сам wannabe лидере видела и упознала за ових неколико година у политици. Страшно ми је занимљиво да већина мисли да се њихово wannabe лидерство подразумева.

Истини за вољу, то претпостављено подразумевање некако пада у воду први пут када се догоди да не могу стрпљиво да саслушају своје саговорнике или када на пристојну критику одговоре нападом или театралним, прецизније незрелим, понашањем. После је то подразумевање само смешно, мрцвари се и на крају буде тужно.

Додуше, окружени тапшачима и ласкавцима које најчешће импресионира материјално, у ружичастом балону који ствара пријатност, не виде да нешто ван балона не штима и да балон увек може да пукне и да постане непријатно. Већина wannabe лидера на људе ван политике, посебно на оне од којих очекују подршку и на крају глас, гледа са висине и руга им се (што јавно, што тајно). По правилу такав wannabe лидер не поштује ни колеге. Дугорочно се уместо изградње поверења и јачања лидерске позиције ствара нешто сасвим супротно – неповерење и одбојност. Све ово је укратко и “камен спотицања” који од wannabe никад не направи алфу. За ових пар година, као што већ рекох, то сам видела онолико пута.

Зашто је ово данас важно? Зато што нам је до 2022. године потребан неко ко ништа не подразумева, ко је спреман да чује и лепо и мање лепо о себи, ко је стрпљив и учи, ко људе поштује и ко их цени, ко са њима сарађује. Таква особа ће до 2024. године око себе окупити довољан број других људи сличних особина који су потребни да изнесу промену коју очекујемо – системску. Здрав систем могу да поставе само они који идеју коју доносе критички са другим људима промишљају, коригују и спроводе или нечију добру идеју пригрле. У тако постављеном здравом систему је лако или макар лакше сутра мењати оне који свој посао не умеју да раде или га не раде довољно добро.‬

Лидерске сујете свих wannabe политичких лидера смо до сада прескупо плаћали, а свака је оставила последице које се осећају и након наплате цеха. Најпогубнија последица је апатија, подједнако видљива и код гласача и код политичара – повлачење, препуштање, невољност. Немерљива, огромна штета. На грешкама се учи, а ја искрено желим да верујем да смо из свих наших грешака до сада научили много. Данас желим да верујем да смо способни да заједно нађемо особу која има све потребне особине да 2022. буде носилац промене коју очекујемо да видимо 2024. године.‬ Тражи се државник, а не политикант.

Татјана Мацура
копредседница Странке модерне Србије
Уједињена демократска Србија