Ни Давид Кубацки, ни Рјоју Кобајаши

Има један господин, који врцаво пореди четири скакаонице и четири националне телевизије (иако их је било пет) и који има огромну жељу да потврди политички став доминантне тихе већине у Србији, а то је да су у суштини СНС и бојкот странке врло сличне. И заиста, када би се врцави текст где се духовито покушава вређати једна странка која види себе неутралном у рату СзС и СНС, само мало терминолошки изменио, добили бисмо интелектуализовану верзију чувених неформалних обарања Гинисовог рекорда у броју помињања једне особе у минути коришћењем смислених сложених реченица које нам је супериорно демонстрирао Заменик градоначелника Београда.

Ја знам да је данас чудно да неко као моја странка (Странка модерне Србије – СМС) води политику директно, да је далеко од политике деструкције и заузимања страну у сукобу који јој делује испразан, као и да ћемо српске игре међусобног вређања и међусобне криминализације оставити онима који то боље знају и воле да раде. Као што смо много пута рекли, могли бисмо и ми са много више чињеница оптуживати и растурати друге да су лажна Вучићева опозиција која се врло директно дивила Вучићевим идејама и имала функције на врхунцу успона СНС. Могли бисмо помињати људе који за годину дана буду десница, левица и центар. Ми смо одлучили да се бавимо идејама и политикама. Има ко да се бави људима.

То подразумева да говоримо о себи, а како су медији подељени на „наше“ и „њихове“, а ми смо неки трећи, сматрамо да је логично да искористимо сваку прилику јер немамо иједан медиј на располагању када пожелимо. Превише нам је далека политика СзС, као и политика СНС, да бисмо себе узидали у оно што је одвећ другачије, а још мање имамо жеље да себе узидамо у политичка средства, попут бојкота. Ако неко већ верује у наш неисправан пут, толико да има потребу да вређа покривајући то интелектуализацијом, наше евентуалне грешке могу бити само велики плус онима који иду победничким путем.

Како било, ми ћемо бити уздржани, као што смо били у емисијама које су углавном намењене разговорима о понашању људи који мисле и раде другачије од нас. Одговорићемо пристојно када нас нападају, верујући да Србији треба заједнички рад на темељним интересима Србије и коначна спознаја да малој земљи као што је Србија треба много више слоге у разуму и затрпавање лудила нових ровова подела. Сами ћемо за себе и своје бираче бирати теме, шта је мера политике и које теме су пожељне. С радошћу ћемо рећи и ствари које су изван данашњег наратива овнова на брвну. Почевши од тога да бих 2012. године са данашњом памећу опет гласао за Николића, који је био најбољи председник Србије, увек у оквиру Устава, преко тога да заиста мислимо да напредњаци боље воде јавне финансије, чувају стабилност динара и имају разумнију спољну политику, али и да су власти пре њих боље чували демократију, колико-толико шарене медије и имали мање отровну реторику. Једнако су били и једни и други за једва прелазну оцену у владавини права и изградњи институција. Свако је грешио и чинио добре ствари, то што смо изван та два табора не значи да мислимо да смо ексклузивни у врлини него да можемо разумно да говоримо и подржимо све што је добро одакле год да дође, а да се трудимо да највише од свега лансирамо властите политике. И да, драго нам је што се наша политика за Косово допала Председнику јер бисмо били тужни да нашу памет доказујемо на разваљеној земљи и привреди.

И да, жао нам је што је сваки наш предлог и забринутост одбачена од неформалног тела Споразума са народом, иако смо још пре годину дана указивали где ће се стићи путем који су поставили без да су нас икада уважили.

Свако има право да води политику како хоће и да буде лево, десно или у центру. Ми ћемо говорити о тржишној привреди и домаћим малим и средњим предузећима, владавини права, разумној социјалној држави која подржава када се падне, иновацијама, екологији, помирењу са комшијама и изнад свега Србији на Западу. Лепој слободи, личној и економској. Једино политичко средство о коме ћемо говорити је нова политичка култура где се дискутује с поштовањем и чињеницама, са било киме, било када и било где.

Александар Стевановић
Копредседник Странке модерне Србије

(Одговор на колумну господина Кулачина објављеној у дневном листу “Данас”, која је углавном била о Странци модерне Србије)