Србија може боље!

Фото: Дејан Бриза/Ало

Србија заслужује и може боље. Промене се могу остварити и оловком, зато излазак на изборе нема алтернативу, поручила је у интервјуу за „Ало!“ Татјана Мацура, копредседница Странке модерне Србије.

Наша странка има економски програм фокусиран на приватни сектор, на подизање животног стандарда грађана и план како да млади остану у Србији, јасан однос према ЕУ, одговорну политику према угроженима групама – породиљама, особама са инвалидитетом и пензионерима. Верујемо да је могуће променити политичку сцену и упристојити је. Знамо тачно где желимо да видимо Србију за 10, 20, 50 година, то јест знамо где желимо да живе наша деца.

Одлука да на изборе изађете донела вам је епитет „Вучићева опозиција“.

Само злонамерни људи могу на такав начин говорити о политичким неистомишљеницима који иза себе имају четири године активног опозиционог рада у парламенту. Коментари углавном долазе од представника бивше власти који су доскора дефакто и сарађивали или су чак учествовали у стварању СНС-а. Разумемо да им смета конкуренција.

Шансе за прелазак цензуса вам нису велике, да ли преговарате са неким странкама и покретима о заједничком наступу?

Подршка СМС-у значајно расте у последњих неколико месеци. Модернисти ће формирати проевропску коалицију са политичким организацијама са којима не постоји неслагање по том питању и то ће бити наша понуда грађанима. Више од 50 одсто грађана жели да види Србију као уређену земљу у којој постоје правна сигурност и простор за економски напредак, односно да види Србију као пуноправну чланицу ЕУ. Ми ћемо бити њихов глас. Наша амбиција није неупитан прелазак цензуса него листа која може да значајно убрза евроинтеграције и реформе.

Уколико пређете цензус, да ли ћете сарађивати са партијама које чине актуелну власт?

Пристојно ћемо разговарати са свима, али то нас тренутно не занима. Верујем да то исто не занима и људе који данас чине владајућу већину.

Да ли ће СМС опстати уколико не успе да уђе у парламент?

Не размишљамо о томе.

И Покрет „1 од 5 милиона“ је одлучио да изађе на изборе, да ли СМС сноси кривицу за ту одлуку?

Ако желе да изађу, желим им сву срећу, у нама не треба да траже изговор за своје одлуке.

Они су истакли да ће спречити преваранте и „тројанце“ да опет преваре народ и поједу нам још четири године, да ли сте се пронашли у тој изјави?

Не. Они се недвосмислено обраћају Савезу за Србију, чије поједине чланице планирају излазак на локалне изборе сакривене иза група грађана.

У Савезу за Србију вам замерају појављивање у медијима, вероватно ће вам замерити и овај интервју, шта кажете на то?

Због одлуке да не пристанемо на покоравање смо често мета њихових напада, а то су углавном и поводи за наша појављивања у медијима. Не могу да урадим ништа друго него да им се захвалим што нам индиректно дају прилику да се представимо грађанима Србије.

Када смо код представљања, на који начин СМС планира да придобије гласаче?

они који деценијама чекају да се привредна клима побољша, порези значајно снизе и велики део намета укине, људи који очекују да се притисак државе максимално смањи како би коначно продисали. У фокусу су нам и млади који желе да остану овде, обраћамо се социјално угроженим категоријама, посебно женама и породицама које желе да се шире и да осећају базичну финансијску сигурност. Због тога сам и покренула иницијативу „Маме су закон“ – неопходно да се за права жена и породица боре не само политичари већ и они које тај проблем погађа. Желела сам да их охрабрим да подигну глас и у томе сам успела. Обраћамо се и онима који разумеју да ћемо смањити одлазак људи из државе уколико она постане уређена као земље у које они најчешће одлазе, дакле, људима који знају да улазак Србије у ЕУ нема алтернативу.

Подржавате улазак у ЕУ, а какав је ваш став о уласку у НАТО?

реформу система и уредити своју економију и безбедност. Питање уласка Србије у НАТО није на дневном реду и не мислимо да ће ускоро бити, што је штета, будући да Србија и НАТО одлично сарађују у „Партнерству за мир“ и буквално имају проблем да нађу нове форме сарадње.

Како коментаришете мали Шенген, да ли може довести до помирења на Балкану?

Све што интересује грађане који живе у државама потписницама малог Шенгена јесу бољи животни стандард, удобнији и релаксиранији економски односи међу суседима, лакши проток робе и услуга, већа безбедност и обезбеђивање трајног мира на простору Балкана и с тим у вези потписивање малог Шенгена може само да нам донесе корист и те релације учврсти. Мали Шенген није и не може бити алтернатива приступању ЕУ, само је корак који не може да шкоди или нанесе штету у вакууму процеса отварања нових поглавља. Ми га видимо као прилику да се Србија позиционира на месту лидера у региону. Земља која нема најбоље односе са комшијама нема шта да тражи у европској породици народа.

Ситуација у Црној Гори је све драматичнија, какав је ваш став по том питању?

Са Црном Гором нам хитно треба дијалог уместо пумпања национализма и провоцирања сукоба. СМС од власти у Подгорици очекује да пружи уверавања да је способна да заштити имовинска и сва друга права свих националних и верских заједница у Црној Гори, а нарочито да је у Закон о слободи вероисповести и правном положају верских заједница у Црној Гори имплементирала све препоруке Венецијанске комисије и оне примедбе Црногорско-приморске митрополије Српске православне цркве које су у складу са најбољим европским стандардима, чиме ће показати способност изградње правне државе, како и доликује држави кандидату за чланство у ЕУ. Од садашње и бивше власти у Србији и радикално десничарске опозиције очекујемо да престану са пумпањем национализма и ескалацијом проблема до нивоа свеопште националне угрожености.

На политичком небу сте се појавили као део Покрета „Доста је било“, зашто су вам се путеви разишли?

Лидер тог покрета је у потпуности одустао од програма и свих вредности са којима смо ушли у парламент и једноставно су нам се путеви након тога разишли. То је данас екстремна десничарска организација и нама тамо једноставно није место.

Да ли бисте опет у парламенту запевали „Пада влада“?

Не бих.

Татјана Мацура, копредседница Странке модерне Србије у интервјуу за „Ало!“