Veruj tuđim rečima, a ne svojim očima

Nakon dva dana kompleksnih razgovora sa evropskim parlamentarcima, čije sam izjave čuo u integralnom obliku, prosto sam iznenađen njihovom interpretacijom i selektivnim i parcijalnim prenošenjem u srpskim medijima, čak i u onim koje opozicioni birači smatraju objektivnim i nezavisnim. To nisu radili samo novinari, već i pojedini nezavisni intelektualci, koji su davali sopstvena tumačenja ove očigledne evroskeptične propagande, na koju su, duboko verujem nenamerno, naseli.

Po pitanju spremnosti EU da primi nove članice, pre svega Srbiju, preneti su samo oni delovi izjava koji pridruživanje Srbije EU čine daljim i manje izvesnim. Tako se tendenciozno akcentuju informacije o unutrašnjim reformama EU, koje su nesporne, koliko i problemi koji ih uzrokuju, a koji su zaista minorni spram naših problema. Pored toga se posebno naglašavaju stavovi o tek u javnosti neformalno pominjanoj, i još uvek formalno nigde predloženoj, promeni pravila procesa prijema kandidata u članstvo i pretpostavka posledica tih promena po kandidate za članstvo. Posebno se apostrofira interpretacija o stavu Francuske da članstvo za Srbiju i Zapadni Balkan više nije opcija.

Međutim, u medijima nije prezentovano ono što je jasno rekao ambasador Francuske, a što jeste preneo portal European Western Balkans, kojem se pouzdano može verovati jer je bliži evropskim kreatorima politike EU. On je naglasio da nema govora o vetu Francuske na punopravno članstvo Srbije i zemalja Zapadnog Balkana u EU, te da je njihovo punopravno članstvo i dalje cilj Francuske, upravo kako je predsednik Makron obećao nedavno u Beogradu. Predložene promene prijemnog procesa ne znače usporenje pristupanja i zamenu punopravnog članstva za parcijalno članstvo u pojedinim oblastima u kojima su ispunjeni svi uslovi, već ubrzanje učlanjenja, po principu učlanjenja odmah u kompletiranim oblastima, samo bez prava glasa do konačnog učlanjenja, umesto čekanja na učlanjenje po kompletiranju svih oblasti. Pri tome je naglašeno da nema nikakve zamene punopravnog članstva nekakvim strateškim partnerstvom.

Simptomatično je da su izostale izjave evropskih parlamentaraca da svaki od njih podržava samo punopravno članstvo Srbije u EU, do kojeg će se doći po procesu koji je u toku, i to po postojanim, poznatim i ranije utvrđenim pravilima. Takođe, izostavljena je i informacija da je Evropski parlament velikom većinom usvojio rezoluciju kojom traži od šefova država EU da ubrzaju integracije Zapadnog Balkana u EU.

Sa druge strane, donekle su u medijima prenete one izjave evropskih zvaničnika u kojima se kritikuju srpska zaostajanja i propusti u reformama, demokratizaciji, suzbijanju kriminala i korupcije, što takođe evropsku budućnost Srbije čini manje izvesnom. Sve slabosti i mane srpskih vlasti i izjave evropskih zvaničnika o tome bez sumnje treba naglašavati, ali ostaje nejasno zašto se evroskepticizam dodatno podgreva necelovitim informisanjem o evropskim stavovima i posebno o njenoj spremnosti za nove članice.

Javnost opravdano dobija utisak kao da se želi prezentovati odustajanje od evropskih integracija kao glavnog spoljnopolitičkog cilja. Kome ovakva medijska slika može biti u interesu?

Punopravno članstvo Srbije u EU nije samo spoljnopolitički, već ujedno i pre svega reformski cilj, jer kroz proces prisupanja EU Srbija treba da se potpuno reformiše i modernizuje. Hoćemo li zbog nedemokratičnosti, korumpiranosti i kriminalizovanosti delova vlasti odustati od svega toga i početi da se protivimo i onome što je za Srbiju najbolje u reformskom i modernizacijskom smislu?

Da li je alternativa da se okrenemo Istoku jer su nam delovi vlasti korumpirani? Selektivna informisanost može javnost lako dovesti u zabludu da ovakva politička elita ima bezrezervnu podršku iz Brisela za sve, pa i za nedemokratičnost, kriminal i korupciju? Hoćemo li na Istok jer svega toga tamo ima manje? Da li želimo učiti demokratiju od Rusije? Ili ćemo nigde, pa da balansiranjem između Istoka i Zapada sami sebe učimo kako se pravi jaka država, uprkos dva veka neuspeha u tim poslovima?

Ako se radi o ideji da se okrenemo Istoku, koji će nas ohrabriti da se pre reformi i modernizacije nastavimo baviti regionalnim konfliktima kao neko ko će im poslužiti da podbada Zapad, onda je sigurno da će Srbija nastaviti da propušta istorijske šanse da se modernizuje.

Vladimir Đurić, poslanik Stranke moderne Srbije