Penzionerima socijala, izabranima privilegije

Penzionerima će se podeliti jednokratna pomoć od po 5.000 dinara. To je dobro, ali sramno nedovoljno. Svima ovolika milostinja, a pojedinima državne privilegije!

Mora i može bolje, kroz bolje budžetiranje kojim se neće besomučno pumpati vojna oprema, kojim se novac neće rasipati, već će se suzbijati korupcija i kriminal i podsticati privredni rast iz kojeg će se i budžet i PIO fond puniti bolje i stvoriti uslove za veći rast penzija iznad granice pukog preživljavanja u siromaštvu.

Jedan procentni poen rasta BDP – a gubimo kroz korupciju, a još jedan kroz loše obrazovanje u koje ne ulažemo dovoljno, jer pumpamo nacionalizam ulaganjem u vojsku i policiju i flertujemo sa istokom, umesto da evropske integracije sprovedemo brže, najpre u poglavlju 23 koje treba da nas oslobodi korupcije. Tako se dolazi do novca za istinski bolji život.

Penzioneri nisu socijalna kategorija. Penzije nisu socijalna pomoć. Na žalost, mnogi jesu dovedeni do siromaštva. A mnogim porodicama su roditeljske penzije jedini redovan prihod.

Novac im je uzet za fiskalnu konsolidaciju, a da ih niko nije pitao. Novac je za fiskalnu konsolidaciju pre svega uzet njima, oni su izneli najveći teret. Ruka države namerno je zavučena u džep najranjivije i najtrpeljivije kategorije, jer se od njih nije očekivalo veliko protivljenje.

Ovo što im se sada vraća nije ni približno jednako hiljadama eura koji su im oduzeti: kroz ratne godine, kroz pumpanje nacionalizma, regionalne konflikte, korupciju, budžetska rasipanja, pljačkašku privatizaciju i poslednju fiskalnu konsolidaciju.

Izgovarati se na bivše vlasti posle 7 godina svevlašća je licemerno.

Konačno, jesu mnogi penzioneri za sve to glasali, ali nisu oni jedini koji su propagandom države dovedeni u zabludu. Danas imate mnogo većih nacionalista i ratnih huškača među mnogo mlađima.

Svi oni jednako prihvataju zabludu da nam je siromaštvo sudbina, uz utehu da imamo S-400 i novo naoružanje.