Rebalans budžeta je neodgovoran prema građanima

Dve su osnovne zamerke rebalansu budžeta:

  1. Kvarenje rezultata – iz suficita u deficit:

    Umesto +48,5 milijardi dinara fiskalnog suficita ostvarenog na kraju jula, rebalansom se planira -23,6 milijardi dinara fiskalnog deficita na kraju godine – sunovrat od 72 milijarde dinara u poslednjih 5 meseci godine, kao posledica planirane veće potrošnje do kraja godine. Rebalans planira lošije od originalnog budžeta. Umesto planiranog fiskalnog deficita od 22,9 milijardi dinara, planirani fiskalni deficit 23,6 milijardi dinara – 0,7 milijardi dinara lošije, za toliko je veće i finansiranje kroz zaduživanje.

  2. Potrošnja se uvećava, budžetira se čak 135 milijardi dinara dodatnih rashoda i izdataka, ali na mere koje neće podstaći nizak privredni rast. Iz ugla kretanja javnog duga, povećana potrošnja delimično ne predstavlja problem. Javni dug će sa 0,54% BDP – a sa kraja 2018 sa ovakvim deficitom pasti na 0,52% BDP – a na kraju 2019, dalje smanjenje javnog duga ne mora se nužno ubrzavati maksimalnim kresanjem troškova radi razduživanje. Povećana potrošnja jeste opravdana, ali samo:

  3. – u meri u kojoj je finansirana onim povećanim prihodima čije povećanje ima trajni karakter i

    – ako podstiče prenizak privredni rast (svega 2,8% u prvoj polovini godine, procena za kraj godine je svega 3,5%) Na žalost, nemamo ni jedno ni drugo.

  4. Samo oko 60% povećanih prihoda ima trajni karakter, ostali povećani prihodi su jednokratni i neće se ponoviti (9 milijardi poreza na dobit Aerodroma „Nikola Tesla“ proisteklog iz koncesione naknade, neporeski prihod od 9,3 milijarde dinara dobiti Narodne banke). Fiskalno je neodgovorno potrošiti sav višak prihoda, uključujući tu i pare od tih jednokratnih i neponovljivih prihoda, i tako iz suficita otići u deficit;

  5. Tek oko jedne četvrtine povećanih rashoda ide u mere koje mogu podstaći nedovoljan privredni rast. To je pre svega dodatni novac za izgradnju puteva, pre svega 13 milijardi dinara za Moravski koridor. Međutim, problem je što se čak ni taj novac ne troši na ono za šta je namenjen zbog spore gradnje i podsticaj privrednom rastu izostaje. Od do sada 2 milijarde dinara planiranih za Moravski koridor potrošeno je manje od 8%. Povećano budžetiranje i sporo trošenje na sporu izgradnju doći će u još veći raskorak, jer ide zima. Sa druge strane, dodatni planirani rashodi koji nemaju skoro nikakve veze sa podsticajima u privredi, obuhvataju:

  6. Duplo veću mesečnu potrošnju na robe i usluge – 16 milijardi mesečno, umesto 7,3 milijarde mesečno:

  • 3,3 milijarde dinara za naknadu šteta na imovini koja bi morala biti osigurana,
  • 1 milijarda za materijal u MUP – u,
  • pola milijarde za revitalizaciju i istraživanja u javnom sektoru,
  1. U javnom sektoru, u kojem do danas nemamo resistematizaciju i platne razrede, povećavamo
    plate koje će dogodine opteretiti budžet sa preko 20 milijardi, uz neekonomsko narušavanje
    raspona zarada, kako po stručnoj spremi, tako i po hijerarhiji i sektorski.
  2. Dodatnih 6 milijardi dinara ide ne za plate vojnika, već za vojnu opremu. Dodatnih 3,7
    milijardi dinara ide za opremu MUP – a. Ukupno 9,7 milijardi dinara za vojno – policijski
    hardver.
    Ministarstvo odbrane inače rebalansom dobija ukupno dodatnih 8 milijardi, iako su već sa
    2018 na 2019 dobili dodatnih 24,6 milijardi – ukupno uvećanje budžeta Ministarstva odbrane

biće tako čak 32,6 milijardi – jednako iznosu koji će se kroz poreske prihode dodatno uzeti od
građana i privrede.
Na ovo treba dodati i činjenicu da je budžet MUP – a za godinu dana uvećan za dodatnih 14
milijardi – MUP i Ministarstvo odbrane dobili su za godinu dana uvećanje budžeta 46,6
milijardi dinara što uveliko prevazilazi sve dodatne poreske prihode kojima će građani i
privreda to finansirati. U vojnu i policijsku opremu ulažemo praktično tri i po puta više od
zemalja Centralne i Istočne Evrope – 1,1% BDP – a, nasuprot 0,3% BDP – a.
Sa druge strane, propušta se prilika da se privreda rastereti, na primer smanjenjem akcizne
stope na naftne derivate. Potrošnja naftnih derivata i naplata akcize na njih prebacuje plan.
Umesto da se revidira akcizna stopa na dole, makar samo u meri da na uvećanu osnovicu naplatimo
originalno planirano, nastavlja se ceđenje privrede sa rebalansom predviđenih dodatnih preko 8
milijardi. Slično je i sa porezom na dohodak građana.
Još neki nedostaci:

  • 1,25 milijardi dinara manje za Upravu za rezerve nafte, iako Srbija ima višestruko manje
    rezerve nafte od evropskog standarda (svega 15 do 20 dana, nasuprot 61 do 90 dana);
  • svega 2 milijarde dinara dodatnih subvencija u poljoprivredi;
  • za 1,35 milijardi dinara umanjuju se rashodi na ime boračko invalidske, socijalne zaštite,
    tranzicionog fonda, učeničkog i studentskog standarda, fonda za mlade talente i sportskih
    stipendija, nagrada i priznanja
  • 0,6 milijardi dinara manje za inače mali budžet Ministarstva za zaštitu životne sredine
  • za 200 miliona se smanjuje budžetski fond za energetsku efikasnost
  • i dalje nema rešenja za krupne socijalne bombe kao što je Resavica.
    Budžetski proces je nedovoljno precizan transparentan:
  • MUP planira veliko povećanje plata, ali rebalansom ipak predviđa milijardu dinara manje
    za zaposlene, jer je originalni budžet planiran neprecizno, što je sprečilo alociranje
    prekomerno planiranog novca za druge stvari, npr. za socijalne politike.
  • sa 8 milijardi povećava se finansijska podrška porodicama sa decom, ali ne da bi se sramno
    male naknade majkama i porodiljama uvećale, već samo da bi se obezbedila nedostajuća
    sredstva za isplatu tih takvih naknada, jer je propušteno da se zakonom o budžetu obezbede
    Iz ovakvog rebalansa proizilazi šta su zapravo fiskalni prioriteti Vlade: jačanje bezbednosnog
    sektora i kupovina pojedinih društvenih grupa na teret socijalnih politika, razvoja privrede i
    standarda građana.