fbpx

Ребаланс буџета је неодговоран према грађанима

СКУПШТИНА РС

Две су основне замерке ребалансу буџета:

  1. Kварење резултата – из суфицита у дефицит:
    Уместо +48,5 милијарди динара фискалног суфицита оствареног на крају јула, ребалансом се
    планира -23,6 милијарди динара фискалног дефицита на крају године – суноврат од 72 милијарде
    динара у последњих 5 месеци године, као последица планиране веће потрошње до краја године.
    Ребаланс планира лошије од оригиналног буџета. Уместо планираног фискалног дефицита од
    22,9 милијарди динара, планирани фискални дефицит 23,6 милијарди динара – 0,7 милијарди
    динара лошије, за толико је веће и финансирање кроз задуживање.
  2. Потрошња се увећава, буџетира се чак 135 милијарди динара додатних расхода и издатака, али
    на мере које неће подстаћи низак привредни раст.
    Из угла кретања јавног дуга, повећана потрошња делимично не представља проблем. Јавни дуг ће
    са 0,54% БДП – а са краја 2018 са оваквим дефицитом пасти на 0,52% БДП – а на крају 2019, даље
    смањење јавног дуга не мора се нужно убрзавати максималним кресањем трошкова ради
    раздуживање.
    Повећана потрошња јесте оправдана, али само:
  3. у мери у којој је финансирана оним повећаним приходима чије повећање има трајни карактер
    и
  4. ако подстиче пренизак привредни раст (свега 2,8% у првој половини године, процена за крај
    године је свега 3,5%)
    На жалост, немамо ни једно ни друго.
  5. Само око 60% повећаних прихода има трајни карактер, остали повећани приходи су
    једнократни и неће се поновити (9 милијарди пореза на добит Аеродрома „Никола Тесла“
    проистеклог из концесионе накнаде, непорески приход од 9,3 милијарде динара добити Народне
    банке). Фискално је неодговорно потрошити сав вишак прихода, укључујући ту и паре од тих
    једнократних и непоновљивих прихода, и тако из суфицита отићи у дефицит;
  6. Тек око једне четвртине повећаних расхода иде у мере које могу подстаћи недовољан
    привредни раст. То је пре свега додатни новац за изградњу путева, пре свега 13 милијарди
    динара за Моравски коридор. Међутим, проблем је што се чак ни тај новац не троши на оно за
    шта је намењен због споре градње и подстицај привредном расту изостаје. Од до сада 2
    милијарде динара планираних за Моравски коридор потрошено је мање од 8%. Повећано
    буџетирање и споро трошење на спору изградњу доћи ће у још већи раскорак, јер иде зима.
    Са друге стране, додатни планирани расходи који немају скоро никакве везе са подстицајима у
    привреди, обухватају:
  7. Дупло већу месечну потрошњу на робе и услуге – 16 милијарди месечно, уместо 7,3 милијарде
    месечно:
  • 3,3 милијарде динара за накнаду штета на имовини која би морала бити осигурана,
  • 1 милијарда за материјал у МУП – у,
  • пола милијарде за ревитализацију и истраживања у јавном сектору,
  1. У јавном сектору, у којем до данас немамо ресистематизацију и платне разреде, повећавамо
    плате које ће догодине оптеретити буџет са преко 20 милијарди, уз неекономско нарушавање
    распона зарада, како по стручној спреми, тако и по хијерархији и секторски.
  2. Додатних 6 милијарди динара иде не за плате војника, већ за војну опрему. Додатних 3,7
    милијарди динара иде за опрему МУП – а. Укупно 9,7 милијарди динара за војно – полицијски
    хардвер.
    Министарство одбране иначе ребалансом добија укупно додатних 8 милијарди, иако су већ са
    2018 на 2019 добили додатних 24,6 милијарди – укупно увећање буџета Министарства одбране

биће тако чак 32,6 милијарди – једнако износу који ће се кроз пореске приходе додатно узети од
грађана и привреде.
На ово треба додати и чињеницу да је буџет МУП – а за годину дана увећан за додатних 14
милијарди – МУП и Министарство одбране добили су за годину дана увећање буџета 46,6
милијарди динара што увелико превазилази све додатне пореске приходе којима ће грађани и
привреда то финансирати. У војну и полицијску опрему улажемо практично три и по пута више од
земаља Централне и Источне Европе – 1,1% БДП – а, насупрот 0,3% БДП – а.
Са друге стране, пропушта се прилика да се привреда растерети, на пример смањењем акцизне
стопе на нафтне деривате. Потрошња нафтних деривата и наплата акцизе на њих пребацује план.
Уместо да се ревидира акцизна стопа на доле, макар само у мери да на увећану основицу наплатимо
оригинално планирано, наставља се цеђење привреде са ребалансом предвиђених додатних преко 8
милијарди. Слично је и са порезом на доходак грађана.
Још неки недостаци:

  • 1,25 милијарди динара мање за Управу за резерве нафте, иако Србија има вишеструко мање
    резерве нафте од европског стандарда (свега 15 до 20 дана, насупрот 61 до 90 дана);
  • свега 2 милијарде динара додатних субвенција у пољопривреди;
  • за 1,35 милијарди динара умањују се расходи на име борачко инвалидске, социјалне заштите,
    транзиционог фонда, ученичког и студентског стандарда, фонда за младе таленте и спортских
    стипендија, награда и признања
  • 0,6 милијарди динара мање за иначе мали буџет Министарства за заштиту животне средине
  • за 200 милиона се смањује буџетски фонд за енергетску ефикасност
  • и даље нема решења за крупне социјалне бомбе као што је Ресавица.
    Буџетски процес је недовољно прецизан транспарентан:
  • МУП планира велико повећање плата, али ребалансом ипак предвиђа милијарду динара мање
    за запослене, јер је оригинални буџет планиран непрецизно, што је спречило алоцирање
    прекомерно планираног новца за друге ствари, нпр. за социјалне политике.
  • са 8 милијарди повећава се финансијска подршка породицама са децом, али не да би се срамно
    мале накнаде мајкама и породиљама увећале, већ само да би се обезбедила недостајућа
    средства за исплату тих таквих накнада, јер је пропуштено да се законом о буџету обезбеде
    Из оваквог ребаланса произилази шта су заправо фискални приоритети Владе: јачање безбедносног
    сектора и куповина појединих друштвених група на терет социјалних политика, развоја привреде и
    стандарда грађана.
Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

48 + = 56

СКУПШТИНА РС
Велики брат те посматра!

Посланик Странке модерне Србије и члан Одбора за одбрану и унутрашње послове, Немања Радојевић упутио је данас на почетку скупштинског заседања питање Министарству унутрашњих послова и министру Небојши Стефановићу, у којим се тражи да објасне којим се то актима регулише прикупљање и обрада података грађана снимљеним камерама за препознавање лица, …

ПОСЛАНИЧКИ КЛУБ
Скоро милијарду евра јавног новца за директне преговоре Владе и стратешког партнера на изградњи Моравског коридора

Странка модерне Србије не може подржати посебан закон о изградњи Моравског коридора о којем Народна Скупштина расправља на ванредној седници. Овим законом се уводи посебан правни режим за потребе реализације овог пројекта. Процењена вредност радова за изградњу Моравског коридора је са око 500 порасла на 800 милиона евра и није …

СКУПШТИНА РС
Власт гради Србију по сценарију Топ листе надреалиста

Народни посланик и заменик председника посланичке групе Странке модерне Србије у Народној скупштини Владимир Ђурић позвао је данас власт да престане са представама и да под хитно у парламенту отвори дебату о изборним законима и условима, деполитизацији регулатора електронских медија и стању у медијима. Ако им у томе треба стручна …