За шаку асфалта

Последњих неколико месеци, главне нишке улице се убрзано сређују. Ставља се нови асфалт, а на тротоар бехатон плоче. Радови се изводе поприлично брзо, просто човек да не поверује. Свака част СНС-у и градоначелнику Дарку Булатовићу, заслужили су наш глас на наредним изборима!

Па и не баш.

Три и по године су нишки напредњаци (боље рећи нео-радикали) спавали “зимским сном”, док су се улице пуниле ударним рупама, а на сваком кораку штрчао песак од напуштених и заборављених радова јавних предузећа. Сада, на 6 месеци пред редовне локалне изборе (они тврде да је то сасвим случајно), екипа нео-радикала се коначно дала у памет и решила да нешто учини поводом ужасне путне инфраструктуре у граду.

Скидају површински слој асфалта и стављају нови. Онда преко тога цртају хоризонталну сигнализацију најјефтинијом белом фарбом, која већ следећег дана постаје прљаво бела, а оног тамо се једва разликује од коловоза. И све то нам представљају као свој невероватан подвиг, као нешто што никада у животу нисмо видели и због чега би ваљда требало да поново гласамо за њих.

Док раде минимум минимума који је потребан да би овакакав град функционисао, инсистирају како су неупоредиво бољи од својих претходника. А у најбољу руку су исти.

Град попут Ниша има много веће апетите за јавне инвестиције од пуког пресвлачења улица новим асфалтом.

Шта смо то за последње четири године могли да изградимо, да је власт заиста била толико добра колико се хвали? Ја сам решио да пустим мало машти на вољу и наведем неке озбиљније пројекте које смо могли да видимо за последње 4 године, али ипак нећемо јер нам је власт толико неспособна.

Нова главна аутобуска станица – Постојећа аутобуска станица је привремени монтажни објекат, који тако привремено стоји већ неких педесетак година и заузима атрактивно земљиште Нишке тврђаве. Већ се зна да нова треба да буде изграђена недалеко од фабрике Филип Морис, али сем тога, ништа више. Нити је расписан конкурс за пројектно решење, нити обезбеђена средства, нити је било било какве јавне дискусије на ту тему. Стојимо у месту годинама.

Аутобуска станица у Лондону
Нова аутобуска станица у Нишу, са све одлазним гејтовима (као на аеродрому). Ма шалим се, ово је аутобуска у Лондону; Фото: Милош Бошковић

Нови мост у наставку улице Париске комуне – мост би се надовезао на улицу Париске комуне (која креће од булеварске пијаце), излазио на Kњажевачку, па ишао све до Сомборског булевара. Нажалост, иако је иницијално био такав план (мост је уцртан и у Генерални убранистички план града), на дурланској страни, на простору где је био планиран булевар, су приватне куће. Ипак, уз довољно новца за откуп имања, сигурно би било могуће изградити ову саобраћајницу макар до Kњажевачке.

Путања за нови мост; Фото: Гоогле мапс

Нови булевар од улице Војводе Мишића до Пантелејске цркве – Људима који живе у Пантелеју је једина веза са центром ул. Kосовке девојке, која тешко да може да издржи сав саобраћај са Сомборског булевара који иде према центру. Добра ствар овде је што је скоро цела будућа траса чиста, тако да делује да не би било тешко да се размрсе имовински односи између Града и приватних лица.

Путања за нови булевар; Фото: Гоогле мапс

Нови велики парк – Простор на десној обали Нишаве (дурланска страна), где је сада ФK Синђелић – једна од ретких великих зелених површина (поред Чаира), а да је у самом граду. Ексклузивна локација, идеална за објекте од јавног значаја. У Генералном урбанистичком плану само стоји да је локација намењена спортским садржајима, чему тренутно и служи, али само на свом мањем делу. Већи део стоји запуштен и зарастао у шибље деценијама, комплетно заборављен од стране целог града.

Тренутно стање; Фото: Гоогле мапс

Спајање Мокрањчеве и Габровачког пута – Делијски вис је леп и миран део града, али је лоше повезан са остатком Ниша. Спајање ове две улице би много помогло самом насељу, олакшало живот грађанима, а сигурно позитивно утицало и на цене некретнина.

Траса непостојеће везе између Мокрањчеве и Габровачког пута; Фото: Гоогле мапс

Изградња гасовода/топловода широм града – Понижавајуће је да се град величине Ниша у оволикој мери греје на угаљ и дрва. Сваке зиме се гушимо у чађи! Овако затрован ваздух скраћује живот! За то време, Дарко Булатовић и екипа се праве луди и игноришу проблем.
Треба нам озбиљно проширење топловодне и гасоводне мреже. Свако домаћинство би требало да има приступ централном грејању (које би се плаћало по утрошку, а не грејној површини) или природном гасу. Природни гас (који се користи и у топланама) је један од најчистијих облика грејања и драстично би побољшао квалитет ваздуха у Нишу.

Нажалост, питао сам Југоросгаз (који је задужен за гасовод у Нишу) о томе и рекли су ми да немају никакве планове за даље ширење мреже. За топловодну мрежу је ситуација слична. За то време масовно палимо дрва и угаљ и трујемо сами себе.

Ово су само неке од идеја, а верујем да постоје стручни људи у градској управи који много боље знали да овакве планове артикулишу.

Било како било, док нам се са једне стране сервира прича како нам никада није било боље, како имамо историјски највише плате, како смо најбољи у региону, са друге стране Нишлије једино што виде је сиротињско асфалтирање делова улица (све по 100-200 метара). За све остале озбиљније пројекте “нема средстава”. Сад, како то да нам никад није било боље, а да истовремено нема пара, остаје мистерија.

На крају, остају питање: Нишлије, да ли се наша очекивања од водећих људи овог града заиста своде само на шаку асфалта и кило бехатон плоча?

Не знам за друге, али ја једва чекам овим штеточинама да видим леђа. Ето. кад већ толико воле, нека асфалтирају мало по KПЗ-у, за промену. Долази време за то. Само полако.

Преузето са: Јужне вести

Милош Бошковић
члан Ширег председништва Странке модерне Србије
Twitter: @misaizdaleka