fbpx

Motači kablova će živeti bolje kada funkcionalna inteligencija preuzme razvoj društva

AUTORSKI TEKST

Nedavno se povela oštra polemika na društvenim mrežama kao posledica provokativnog tvita jednog domaćeg privrednika na temu profesionalne požrtvovanosti pojedinca, realnog položaja radničke klase u savremenom kapitalizmu, kao i odnosu uloženog truda i usavršavanja, sa ostvarenim rezultatima i postignućima.

Nakon oštrih reakcija na tvrdnju da treba koristiti svaku priliku kako biste radili na sebi, postigli maksimalne performanse i kreirali nove uslove za dalji razvoj, može se zaključiti da smo mi još uvek duboko socijalističko društvo koje se nalazi pod tranzicionom surovošću kapitalizma.

Tek manji deo radno angažovanog društva ima razvijenu svest o tome koliki globalni značaj ima individualno ulaganje dodatnog napora svakog pojedinca u stvaranju dodatne vrednosti, savladavanju novih veština i znanja.

Prava i obaveze zaposlenih, kolektivni i pojedinačni ugovori o radu, kao i sve civilizacijske tekovine radnih odnosa, moraju biti imperativ modernog društva. Ali je činjenica da predstavljaju i poseban izazov u doba hiperprodukcije subvencionisanih radnih mesta šireg obuhvata. Zakon i Država moraju biti garant stalnog balansa između profita i produktivnosti kompanije, socijalno odgovornog poslovanja, bezbednosti i zdravlja na radu.

Ono čega s druge strane takođe moramo biti svesni jeste činjenica da ćemo se kao društvo reformisati samo ako među nama samima pronađemo pokretačku snagu od jednog do dva miliona uspešnih pojedinaca, koji će biti motor modernizacije Srbije.

Istina je često otrežnjujuća, neretko teško prihvatljiva i bolna za suočavanje sa stvarnošću, ali je uvek najispravnija. A istina je da, koliko god to surovo zuvčalo, naša šansa ne leži u prednaprezanju desetine hiljada motača kablova, neumornih švalja, rudara, kasirki, uspavanih predavača, intertnih doktora, ušuškanih birokrata. I tu se ne radi o nečijem zanimanju, već o tome da li neko svoj posao doživljava kao stvaranje i kreiranje, ili kao dnevnu obavezu od 8 časova.

Ova pojava jeste specifična za mlade demokratije sa komunističkom istorijom, ali borbu sa inertnošću u manjoj ili većoj meri vode i sve ostale države. Naš razvojni fokus mora biti na gorespomenutih jedan do dva miliona kreativnih arhitekata, malih i srednjih preduzetnika, stručnih zanatlija, sposobnih menadžera, proaktivnih profesora, profesionalno zainteresovanih lekara, hrabrih novinara, produktivnih i mudrih poljoprivrednika, funkcionalnih inženjera, veštih ekonomista.

Svako od njih će ličnim postizanjem najboljih performansi, doprineti celokupnom boljitku i povećanju životnog standarda celog društva. A za to je često potrebno da ne gledate na sat, već na viši cilj. Da ne merite broj pauza, nego postignute rezultate. Da umesto borbe za topli obrok, bitku vodite na polju profesionalnog postignuća.

Sportista je osvojio trofej tek posle hiljade litara znoja. Onda kada oseti bol zadovoljstva, koji predstavlja rast i dupliranje broja vlakana u mišićima. I svako ko se kandiduje za pokretačku energiju mora proći ovaj naporan put. Dobar automehaničar će se politi litrama ulja, lekar biti u krvi do lakata, student će imati stotine neprospavanih noći, inženjer mora sići u rov i ublatnjaviti cipele, programer provesti sate i dane nad nerešivim algoritmima…

I tu nema prostora za kuknjavu, trošenja vremena na puš-pauze, trljanja leđa o udobne fotelje, zapinjanje za svako slovo zakona. Jedan do dva miliona đokovića se bude svakog jutra sa idejom o napretku svog uspešnog mikrosveta, a uspešna Srbija je skup predvođen upravo njima.

Lideri budućnosti su upravo tih jedan do dva miliona intelektualno funkcionalnih snagatora, i samo uz njihovu dominaciju, svaki građanin će uživati blagodeti modernog, evropskog i humanog društva. Društva u kome se neće voditi dilema između iznosa minimalca i broja prekovremenih sati, već ćemo se takmičiti u postizanju što konkurentnijih rezultata.

Milan Popović
član Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

46 − 43 =

AUTORSKI TEKST
Septembarski Prajd – niko nije slobodan dok svi nismo slobodni

Stiže nam tradicionalni septembarski Prajd. Mnogi se pitaju šta hoće LGBTT kad imaju sva prava, a oni hoće da paradiraju i nerviraju sve ostale. Pa krenimo redom. Prvo, sloboda kretanja i izražavanja stavova važi za sve u ovoj zemlji, a osnovni zadatak države Srbije je da zaštiti bezbednost ljudi koji …

AUTORSKI TEKST
Dozvolite mi da Vam srušim Sneška

Sami državu ne umemo da napravimo. Nismo u stanju da organizujemo ni naplatu poreza, funkcionalan i svima dostupan zdravstveni ili obrazovni sistem. Za skoro tri decenije parlamentarne demokratije ni jedna vlast nije razvila izborni sistem otporan na nedemokratičnost i koruptivnost. Krivci su svi koji su to mogli, a nisu hteli …

AUTORSKI TEKST
Dijalog

Artikulisan govor je jedna od temeljnih razlika ljudi i ostalih živih bića. Svest da ljudi svoje razlike treba da rešavaju razgovorom, a ne motkom razlikuje civilizovana i ona druga društva. Sposobnost da se razgovorom dođe do jasne opšte saglasnosti oko toga kako kanališemo nesaglasje je temelj demokratije i konstitucionalizma, iznad …