fbpx

Мотачи каблова ће живети боље када функционална интелигенција преузме развој друштва

АУТОРСКИ ТЕКСТ

Недавно се повела оштра полемика на друштвеним мрежама као последица провокативног твита једног домаћег привредника на тему професионалне пожртвованости појединца, реалног положаја радничке класе у савременом капитализму, као и односу уложеног труда и усавршавања, са оствареним резултатима и постигнућима.

Након оштрих реакција на тврдњу да треба користити сваку прилику како бисте радили на себи, постигли максималне перформансе и креирали нове услове за даљи развој, може се закључити да смо ми још увек дубоко социјалистичко друштво које се налази под транзиционом суровошћу капитализма.

Тек мањи део радно ангажованог друштва има развијену свест о томе колики глобални значај има индивидуално улагање додатног напора сваког појединца у стварању додатне вредности, савладавању нових вештина и знања.

Права и обавезе запослених, колективни и појединачни уговори о раду, као и све цивилизацијске тековине радних односа, морају бити императив модерног друштва. Али је чињеница да представљају и посебан изазов у доба хиперпродукције субвенционисаних радних места ширег обухвата. Закон и Држава морају бити гарант сталног баланса између профита и продуктивности компаније, социјално одговорног пословања, безбедности и здравља на раду.

Оно чега с друге стране такође морамо бити свесни јесте чињеница да ћемо се као друштво реформисати само ако међу нама самима пронађемо покретачку снагу од једног до два милиона успешних појединаца, који ће бити мотор модернизације Србије.

Истина је често отрежњујућа, неретко тешко прихватљива и болна за суочавање са стварношћу, али је увек најисправнија. А истина је да, колико год то сурово зувчало, наша шанса не лежи у преднапрезању десетине хиљада мотача каблова, неуморних шваља, рудара, касирки, успаваних предавача, интертних доктора, ушушканих бирократа. И ту се не ради о нечијем занимању, већ о томе да ли неко свој посао доживљава као стварање и креирање, или као дневну обавезу од 8 часова.

Ова појава јесте специфична за младе демократије са комунистичком историјом, али борбу са инертношћу у мањој или већој мери воде и све остале државе. Наш развојни фокус мора бити на гореспоменутих један до два милиона креативних архитеката, малих и средњих предузетника, стручних занатлија, способних менаџера, проактивних професора, професионално заинтересованих лекара, храбрих новинара, продуктивних и мудрих пољопривредника, функционалних инжењера, вештих економиста.

Свако од њих ће личним постизањем најбољих перформанси, допринети целокупном бољитку и повећању животног стандарда целог друштва. А за то је често потребно да не гледате на сат, већ на виши циљ. Да не мерите број пауза, него постигнуте резултате. Да уместо борбе за топли оброк, битку водите на пољу професионалног постигнућа.

Спортиста је освојио трофеј тек после хиљаде литара зноја. Онда када осети бол задовољства, који представља раст и дуплирање броја влакана у мишићима. И свако ко се кандидује за покретачку енергију мора проћи овај напоран пут. Добар аутомеханичар ће се полити литрама уља, лекар бити у крви до лаката, студент ће имати стотине непроспаваних ноћи, инжењер мора сићи у ров и ублатњавити ципеле, програмер провести сате и дане над нерешивим алгоритмима…

И ту нема простора за кукњаву, трошења времена на пуш-паузе, трљања леђа о удобне фотеље, запињање за свако слово закона. Један до два милиона ђоковића се буде сваког јутра са идејом о напретку свог успешног микросвета, а успешна Србија је скуп предвођен управо њима.

Лидери будућности су управо тих један до два милиона интелектуално функционалних снагатора, и само уз њихову доминацију, сваки грађанин ће уживати благодети модерног, европског и хуманог друштва. Друштва у коме се неће водити дилема између износа минималца и броја прековремених сати, већ ћемо се такмичити у постизању што конкурентнијих резултата.

Милан Поповић
члан Ширег председништва Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

53 − = 49

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Септембарски Прајд – нико није слободан док сви нисмо слободни

Стиже нам традиционални септембарски Прајд. Многи се питају шта хоће ЛГБТТ кад имају сва права, а они хоће да парадирају и нервирају све остале. Па кренимо редом. Прво, слобода кретања и изражавања ставова важи за све у овој земљи, а основни задатак државе Србије је да заштити безбедност људи који …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Дозволите ми да Вам срушим Снешка

Сами државу не умемо да направимо. Нисмо у стању да организујемо ни наплату пореза, функционалан и свима доступан здравствени или образовни систем. За скоро три деценије парламентарне демократије ни једна власт није развила изборни систем отпоран на недемократичност и коруптивност. Kривци су сви који су то могли, а нису хтели …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Дијалог

Артикулисан говор је једна од темељних разлика људи и осталих живих бића. Свест да људи своје разлике треба да решавају разговором, а не мотком разликује цивилизована и она друга друштва. Способност да се разговором дође до јасне опште сагласности око тога како каналишемо несагласје је темељ демократије и конституционализма, изнад …