24 године после – још увек се шути и ћути

Последице рата на простору бивше СФРЈ и данас се осећају. Да би друштво кренуло напред мора доћи до истинског помирења.

Истинско помирење мора почети престанком негирања злочина и величања злочинаца у националне хероје.

Убијање деце, жена, стараца, цивила, етничко чишћење и протеривање није херојски, већ злочиначки подухват и као такав мора бити осуђен, како у земљи која је на такав злочин жмурила, тако и у окружењу и међународној заједници.

Ако истински желимо мир то је пут.

‘95. је из Хрватске протерано више од 200.000 цивила српске националности, а њихова имовина већином спаљена. Полиција и војска су у акцији коју су назвали “Олуја”, а која се одиграла у периоду од 04. до 08. августа 1995. године, убиле готово 2000 људи. Хашки трибунал је утврдио да је то био злочиначки подухват, али учиниоцима се није судило и они до данас нису кажњени. Прогон Хрвата из Крајине 1991. године није и не може бити оправдање да се на злочин одговара злочином.

Однос према злочинцима са којима и данас живе земље некадашње СФРЈ чини их погодним за стварање ратнохушкачке атмосфере на којој власти граде своју популарност.. Негирање злочина може несмотрено довести до његовог понављања и посредног оправдавања неког новог злочина.

Очистимо свако своје двориште да нам будуће генерације продишу!