fbpx

Za dug veći od 5.000 evra ode kuća?

SAOPŠTENJE

Novi Predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je u skupštinsku proceduru upućen od strane Vlade Republike Srbije 14. juna ove godine unosi određene novine. Jedna od njih se nalazi u članu 117. Predloga zakona koja propisuje da je izvršni poverilac dužan  da o nameri podnošenja predloga za izvršenje protiv izvršnog dužnika-korisnika budžetskih sredstava, pismenim putem obavesti ministarstvo u roku od 30 dana pre podnošenja predloga za izvršenje i da dokaz o tome priloži uz predlog za izvršenje pod pretnjom odbacivanja. O predlogu za izvršenje odlučuje javni izvršitelj, s tim da je izvršni poverilac dužan da pre podnošenja predloga za izvršenje zahteva od Komore javnih izvršitelja da odredi javnog izvršitelja kome će podneti predlog za izvršenje. Dakle, ovde se proširuje nadležnost javnih izvršitelja. U obrazloženju  člana spominje se i smanjenje Javnoizvršiteljske tarife.

Navedeno rešenje unosi još veću nejednakost, tj. neravnopravnost među pojedinim kategorijama izvršnih dužnika. Ovim putem se neosnovano privileguju direktni korisnici budžetskih sredstava, jer se samo u ovom slučaju rok za ispunjenje dospele obaveze produžava za još 30 dana i u ovom slučaju stavlja u nepovoljniji položaj druge izvršne dužnike-privatna pravna i fizička lica, tj. građane. Izvršnim poveriocima se pritom uskraćuje mogućnost da izaberu javnog izvršitelja sa kojim su već sarađivali i čijim su radom zadovoljni, jer će istog birati Komora. Jasno je da i smanjenje Javnoizvršiteljske tarife, samo u ovom slučaju, stavlja u nepovoljniji položaj druge izvršne dužnike-privatna pravna i fizička lica, tj. građane. Takođe predloženi član ne garantuje da će država u tom roku izmiriti obavezu prema izvršnom poveriocu. Imajući u vidu sve navedeno, predložićemo brisanje pomenutnog člana Predloga zakona.

Dalje, članom 62. Predloga zakona uvodi se postupak dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka, po predlogu izvršnog povrioca, čijim pokretanjem nastupa zastoj zastarelosti od 60 dana. Predložili smo brisanje pomenutog člana jer je ovde reč o uvođenju potpuno besmislenog postupka, tzv.” postupka dobrovoljnog namirenja”.

Naime, izvršni poverilac koji ispunjava sve uslove za pokretanje izvršnog postupka pokrenuće izvršni postupak, jer mu je cilj da naplati svoje potraživanje kao i troškove postupka, te neće pokretati postupak tzv. ”dobrovoljnog namirenja”, a koji pri tom nije uslov za pokretanje izvršnog postupka.

Tuženom je pre pokretanja izvršnog postupka ostavljen paricioni rok (član 345. Zakona o parničnom postupku) za dobrovoljno namirenje obaveze, koji teoretičari tumače kao “odlaganje izvršenja” u korist tuženog.

Dužnik obavezu prema poveriocu nije uredno ili nije uopšte izmirivao, odnosno ignorisao je zahtev poverioca za namirenje dospelog potraživanja, pa je samim tim i mala verovatnoća da će izvršni dužnik to učiniti uz posredovanje javnog izvršitelja, a još manja verovatnoća da će poverilac posle svih prethodnih upozorenja i opomena koje je upućivao dužniku, sačekati još 60 dana i pokrenuti postupak dobrovoljnog namirenja.
Tako npr. poverilac koji godinama ne može da naplati svoje potraživanje, konačno je dočekao presudu, protekao paricioni rok u kojem tuženi nije dobrovoljno izmirio obavezu prema tužiocu i sada uvođenjem ovog instituta se propisuje da poverilac može da ostavi rok od 60 dana dužniku da izvrši obavezu.
Dakle, ukoliko ovaj institut ne postane obavezan (što sa druge strane nije u redu prema poveriocima) njega izvršni poverioci neće koristiti i ono će ostati samo “ mrtvo slovo na papiru”.

Ovde je dovedeno u pitanje i načelo srazmernosti, jer Zakon treba jednako da pogoduje kako izvršnom dužniku, tako i izvršnom poveriocu, a ne da favorizuje samo jednu stranu.

Predlog zakona uvodi i prodaju nepokretnosti i na elektronskom javnom nadmetanju. U obrazloženju ovog rešenja predlagač Zakona navodi da će problem biti razrešen uvođenjem ovog instituta, te da će se na taj način onemogućiti svaki vid zloupotrebe i značajno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku. Sudeći po odredbama Predloga zakona, od slobodne volje javnog izvršitelja zavisi da li će se nepokretnost uopšte prodavati na elektronskom javnom nadmetanju, jer zakon ovo uvodi kao mogućnost, a ne obavezu.

Amandmanom smo predložili da se nepokretnost prodaje isključivo na elektronskom javnom nadmetanju, a ne da odlučivanje o načinu prodaje nepokretnosti bude u isključivoj nadležnosti javnog izvršitelja.

Ako je predlagač Zakona u “Razlozima za donošenje zakona” naveo da će problem biti “rešen uvođenjem elektronskog javnog nadmetanja, te da će se na taj način onemogućiti svaki vid zloupotrebe i da će se na taj način značajno povećati cene po kojima se predmeti izvršenja prodaju u izvršnom postupku”, onda predlagač zakona ne može da odlučivanje o načinu prodaje nepokretnosti ostavi u isključivu nadležnost javnog izvršitelja, već treba da to uvede kao obavezu.

Ostaje da vidimo kako će postupak elektronskog javnog nadletanja izgledati u praksi i da li će se i u kojoj meri koristiti.

Novina je i novčana kazna koja se izriče svakom licu koje ometa ili sprečava sprovođenje izvršenja. Reč je o represivoj meri koja lako može biti zloupotrebljena i koja predstavlja neopravdano, tj. neosnovano širenje ovlašćenja javnih izvršitelja.

Napominjemo da je u Nacrtu predloga zakona bilo normirano da će na zahtev javnog izvršitelja policija upotrebiti sredstva prinude protiv lica koja budu ometala ili sprečavala izvršne radnje. Verovatno shvatajući ozbiljnost ove mere ona se nije našla u konačnoj verziji Predloga zakona, te se nadamo da se ni pravna norma o novčanom kažnjavanju neće naći prilikom glasanja o usvajanju izmena i dopuna zakona.

I konačno, dve novine koje će se verovatno naći u fokusu predlagača Zakona. Jedna je propisivanje manjih limita prilikom plenidbe zarade, odnosno penzije izvršnog dužnika, a druga je nemogućnost prodaje jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika, fizičkog lica, u postupku namirenja potraživanja čija vrednost ne prelazi 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja predloga za izvršenje.

Što se prve tiče, ona je predstavljena kao velika olakšica izvršnim dužnicima, dok su u stvarnosti ovi limiti oravdani samo kada su u pitanju minimalna primanja. U ostalim slučajevima dolazi do toga da se postupak izvršenja produžava na štetu izvršnog poverioca, ali i izvršnog dužnika jer im se produžava izmirenje obaveze, te će na kraju platiti više kada se uzme u obzir i zakonska zatezna kamata.

Što se drugog tiče, navedeni iznos je prenisko postavljen. Izvršne dužnike je od prodaje porodičnog doma u postupku prinudne naplate duga, koji nije prelazio navedeni iznos, već štitilo načelo srazmere. S druge strane, imajući u vidu značaj te jedine nepokretnosti u vlasništvu izvršnog dužnika za njega i njegovu porodicu, ali i društvo u celini, predloženi limit bi morao biti mnogo veći. Mi ćemo predložiti iznos od 20.000 evra.

Za kraj želimo da ukažemo na odredbu koja je uvedena važećim Zakonom o izvršenju i obezbeđenju 1. jula 2016. godine, a koja je dovela do smanjenja velikog broja starih izvršnih predmeta u sudovima, ali ne tako što je problem sistemski rešen, već tako što je “rešen” po “sili zakona”.

Postojao je problem velikog broja nerešenih predmeta u sudovima u Republici Srbiji i velikim brojem nerešenih starih predmeta izvršenja. Kako su naveli u zvaničnom saopštenju Ministarstva pravde, sve je to zahtevalo preduzimanje „ sistemskih, sveobuhvatnih i dugoročnih mera na nacionalnom nivou, da bi se povećao nivo efikasnosti, smanjio broj nerešenih starih predmeta, skratilo trajanje sudskih postupaka i povećalo poverenje javnosti u sudstvo“. Odgovor na pitanje da li su odredbe važećeg ZIO zaista dovele do rešavanja predmeta ili su predmeti samo formalno „ rešeni“, mogu se dobiti analizom prelazne odredbe i člana 547. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju kojim je prevdiđeno da izvršni poverioci u čiju korist je pre početka rada izvršitelja u Republici Srbiji doneto rešenje o izvršenju na osnovu izvršne ili verodostojne isprave ili rešenje o obezbeđenju i koji na dan 1. maja 2016. godine još vode izvršni postupak  ili postupak obezbeđenja, dužni su da se u roku od 1. maja 2016. godine do 1. jula 2016. godine izjasne o tome da li su voljni da izvršenje sprovede sud ili javni izvršitelj.

Posledica propuštanja izvršnog poverioca da se izjasni u navedenom roku, jeste obustava izvršnog postupka. Ukoliko se nisu izjasnili u navedenom roku izvršni postupak je obustavom po sili zakona formalno “rešen”. Takođe, ukoliko se izjasne da su voljni da izvršenje sprovede javni izvršitelj, izvršni postupak će takođe biti formalno “rešen” i to rešenjem o nastavku postupka pred javnim izvršiteljem. Suštinski se oni samo prosleđuju u dalju nadležnost na rešavenje javnim izvršiteljima i stvaraju nove troškove izvršnim dužnicima. Za one koji nisu znali da su do 1. jula 2016. godine morali da se opredele za nastavak postupka pred sudom ili izvršiteljem, značilo je obustavu postupka po sili zakona.

Ovakva odredba stupila je na snagu baš kada su trebala da se otvore ključna poglavlja sa Evropskom unijom. Poglavlje  23 – Reforma pravosuđa i osnovna prava i 24 – Pravda, sloboda i bezbednost, kao jedna od ključnih za konačnu odluku o primanju nove države u članstvo. Država kandidat treba da ispuni uslove u pogledu vladavine prava, funkcionisanja pravosuđa, borbi protiv korupcije, zaštite ljudskih prava itd., kao osnovne vrednosti na kojima počiva Evropska unija. Kako bi se ubrzalo otvaranje poglavlja i  ispunili potrebi uslov, Ministarstvo pravde je moralo da osmisli jedan od načina na koji će se rešiti velikog broja starih nerešenih predmeta, posebno izvršnih predmeta u sudovima. To je učinila pomenutim članom važećeg Zakon, koji u prelaznim i završnim odredbama stavlja ključnu tačku ovog zakona koji je omogućio sudu da neupućenim i neukim poveriocima obustavi izvršne postupke koji su podneti pre stupanja na dužnost izvršitelja i tako “formalno smanji” broj starih nerešenih predmeta u sudovima, poboljša statistiku, a suštinski ne uradi ništa.

Ministarstvo pravde je 20. marta 2017. godine izašlo sa podatkom da je 900.000 starih izvršnih predmeta rešeno. Radi podsećanja, pročitajte tekst ministarke u Politici http://www.politika.rs/sr/clanak/376551/Kuburovic-Prosle-godine-reseno-oko-900-000-starih-predmeta 

Da li su ovo sistemske mere? I kakve će posledice imati nove izmene i dopune Zakona o izvršenju i obezbeđenju, ostaje nam da vidimo.

Foto: Uroš Arsić / RAS Srbija

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

38 − = 34

SAOPŠTENJE
Subvencionisanje taksi kartela – najgore rešenje

Reakcija narodne poslanice i kopredsednice Stranke moderne Srbije, Tatjane Macure na dogovor koji je predsednik države postigao sa taksistima i koji im je obećao subvencije i druge pogodnosti kako bi višednevna blokada građana Beograda prestala. “Beograd ima 6.500 taksista koji su se nezadovoljni zbog pojave konkurencije organizovali, zatim više dana …

SAOPŠTENJE
Sloboda za uzbunjivača i država da spreči formiranje parapolicijskih organizacija

Foto: Pixabay Stranka moderne Srbije najoštrije osuđuje selektivni pristup pravdi, kao i pritiske koje država vrši na građane, uzbunjivače i opozicionare koji koriste svoje građansko pravo da upozore na zloupotrebe koje se vrše na nivou države. Neprijanto smo iznenađeni tabloidizacijom lika i dela glumca Branislava Trifunovića protiv kojeg je opskurni …

SAOPŠTENJE
Dijalog nema alternativu

Stranka moderne Srbije učestvovaće u predizbornom dijalogu koji će se 9. i 10. oktobra uz posredovanje predstavnika Evropskog parlamenta održati u Narodnoj skupštini, dosledno podržavajući svaku misiju dobre volje koja za cilj ima poboljšanje demokratije u Srbiji. Istovremeno smatramo nedobronamernim stavove kojima se ova misija degradira nazivanjem predstavnika Evropskog parlamenta …