fbpx

За дуг већи од 5.000 евра оде кућа?

САОПШТЕЊЕ

Нови Предлог измена и допуна Закона о извршењу и обезбеђењу који је у скупштинску процедуру упућен од стране Владе Републике Србије 14. јуна ове године уноси одређене новине. Једна од њих се налази у члану 117. Предлога закона која прописује да је извршни поверилац дужан  да о намери подношења предлога за извршење против извршног дужника-корисника буџетских средстава, писменим путем обавести министарство у року од 30 дана пре подношења предлога за извршење и да доказ о томе приложи уз предлог за извршење под претњом одбацивања. О предлогу за извршење одлучује јавни извршитељ, с тим да је извршни поверилац дужан да пре подношења предлога за извршење захтева од Коморе јавних извршитеља да одреди јавног извршитеља коме ће поднети предлог за извршење. Дакле, овде се проширује надлежност јавних извршитеља. У образложењу  члана спомиње се и смањење Јавноизвршитељске тарифе.

Наведено решење уноси још већу неједнакост, тј. неравноправност међу појединим категоријама извршних дужника. Овим путем се неосновано привилегују директни корисници буџетских средстава, јер се само у овом случају рок за испуњење доспеле обавезе продужава за још 30 дана и у овом случају ставља у неповољнији положај друге извршне дужнике-приватна правна и физичка лица, тј. грађане. Извршним повериоцима се притом ускраћује могућност да изаберу јавног извршитеља са којим су већ сарађивали и чијим су радом задовољни, јер ће истог бирати Комора. Јасно је да и смањење Јавноизвршитељске тарифе, само у овом случају, ставља у неповољнији положај друге извршне дужнике-приватна правна и физичка лица, тј. грађане. Такође предложени члан не гарантује да ће држава у том року измирити обавезу према извршном повериоцу. Имајући у виду све наведено, предложићемо брисање поменутног члана Предлога закона.

Даље, чланом 62. Предлога закона уводи се поступак добровољног намирења новчаног потраживања пре покретања извршног поступка, по предлогу извршног повриоца, чијим покретањем наступа застој застарелости од 60 дана. Предложили смо брисање поменутог члана јер је овде реч о увођењу потпуно бесмисленог поступка, тзв.” поступка добровољног намирења”.

Наиме, извршни поверилац који испуњава све услове за покретање извршног поступка покренуће извршни поступак, јер му је циљ да наплати своје потраживање као и трошкове поступка, те неће покретати поступак тзв. ”добровољног намирења”, а који при том није услов за покретање извршног поступка.

Туженом је пре покретања извршног поступка остављен парициони рок (члан 345. Закона о парничном поступку) за добровољно намирење обавезе, који теоретичари тумаче као “одлагање извршења” у корист туженог.

Дужник обавезу према повериоцу није уредно или није уопште измиривао, односно игнорисао је захтев повериоца за намирење доспелог потраживања, па је самим тим и мала вероватноћа да ће извршни дужник то учинити уз посредовање јавног извршитеља, а још мања вероватноћа да ће поверилац после свих претходних упозорења и опомена које је упућивао дужнику, сачекати још 60 дана и покренути поступак добровољног намирења.
Тако нпр. поверилац који годинама не може да наплати своје потраживање, коначно је дочекао пресуду, протекао парициони рок у којем тужени није добровољно измирио обавезу према тужиоцу и сада увођењем овог института се прописује да поверилац може да остави рок од 60 дана дужнику да изврши обавезу.
Дакле, уколико овај институт не постане обавезан (што са друге стране није у реду према повериоцима) њега извршни повериоци неће користити и оно ће остати само “ мртво слово на папиру”.

Овде је доведено у питање и начело сразмерности, јер Закон треба једнако да погодује како извршном дужнику, тако и извршном повериоцу, а не да фаворизује само једну страну.

Предлог закона уводи и продају непокретности и на електронском јавном надметању. У образложењу овог решења предлагач Закона наводи да ће проблем бити разрешен увођењем овог института, те да ће се на тај начин онемогућити сваки вид злоупотребе и значајно повећати цене по којима се предмети извршења продају у извршном поступку. Судећи по одредбама Предлога закона, од слободне воље јавног извршитеља зависи да ли ће се непокретност уопште продавати на електронском јавном надметању, јер закон ово уводи као могућност, а не обавезу.

Амандманом смо предложили да се непокретност продаје искључиво на електронском јавном надметању, а не да одлучивање о начину продаје непокретности буде у искључивој надлежности јавног извршитеља.

Ако је предлагач Закона у “Разлозима за доношење закона” навео да ће проблем бити “решен увођењем електронског јавног надметања, те да ће се на тај начин онемогућити сваки вид злоупотребе и да ће се на тај начин значајно повећати цене по којима се предмети извршења продају у извршном поступку”, онда предлагач закона не може да одлучивање о начину продаје непокретности остави у искључиву надлежност јавног извршитеља, већ треба да то уведе као обавезу.

Остаје да видимо како ће поступак електронског јавног надлетања изгледати у пракси и да ли ће се и у којој мери користити.

Новина је и новчана казна која се изриче сваком лицу које омета или спречава спровођење извршења. Реч је о репресивој мери која лако може бити злоупотребљена и која представља неоправдано, тј. неосновано ширење овлашћења јавних извршитеља.

Напомињемо да је у Нацрту предлога закона било нормирано да ће на захтев јавног извршитеља полиција употребити средства принуде против лица која буду ометала или спречавала извршне радње. Вероватно схватајући озбиљност ове мере она се није нашла у коначној верзији Предлога закона, те се надамо да се ни правна норма о новчаном кажњавању неће наћи приликом гласања о усвајању измена и допуна закона.

И коначно, две новине које ће се вероватно наћи у фокусу предлагача Закона. Једна је прописивање мањих лимита приликом пленидбе зараде, односно пензије извршног дужника, а друга је немогућност продаје једине непокретности у власништву извршног дужника, физичког лица, у поступку намирења потраживања чија вредност не прелази 5.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на дан поношења предлога за извршење.

Што се прве тиче, она је представљена као велика олакшица извршним дужницима, док су у стварности ови лимити оравдани само када су у питању минимална примања. У осталим случајевима долази до тога да се поступак извршења продужава на штету извршног повериоца, али и извршног дужника јер им се продужава измирење обавезе, те ће на крају платити више када се узме у обзир и законска затезна камата.

Што се другог тиче, наведени износ је прениско постављен. Извршне дужнике је од продаје породичног дома у поступку принудне наплате дуга, који није прелазио наведени износ, већ штитило начело сразмере. С друге стране, имајући у виду значај те једине непокретности у власништву извршног дужника за њега и његову породицу, али и друштво у целини, предложени лимит би морао бити много већи. Ми ћемо предложити износ од 20.000 евра.

За крај желимо да укажемо на одредбу која је уведена важећим Законом о извршењу и обезбеђењу 1. јула 2016. године, а која је довела до смањења великог броја старих извршних предмета у судовима, али не тако што је проблем системски решен, већ тако што је “решен” по “сили закона”.

Постојао је проблем великог броја нерешених предмета у судовима у Републици Србији и великим бројем нерешених старих предмета извршења. Како су навели у званичном саопштењу Министарства правде, све је то захтевало предузимање „ системских, свеобухватних и дугорочних мера на националном нивоу, да би се повећао ниво ефикасности, смањио број нерешених старих предмета, скратило трајање судских поступака и повећало поверење јавности у судство“. Одговор на питање да ли су одредбе важећег ЗИО заиста довеле до решавања предмета или су предмети само формално „ решени“, могу се добити анализом прелазне одредбе и члана 547. важећег Закона о извршењу и обезбеђењу којим је превдиђено да извршни повериоци у чију корист је пре почетка рада извршитеља у Републици Србији донето решење о извршењу на основу извршне или веродостојне исправе или решење о обезбеђењу и који на дан 1. маја 2016. године још воде извршни поступак  или поступак обезбеђења, дужни су да се у року од 1. маја 2016. године до 1. јула 2016. године изјасне о томе да ли су вољни да извршење спроведе суд или јавни извршитељ.

Последица пропуштања извршног повериоца да се изјасни у наведеном року, јесте обустава извршног поступка. Уколико се нису изјаснили у наведеном року извршни поступак је обуставом по сили закона формално “решен”. Такође, уколико се изјасне да су вољни да извршење спроведе јавни извршитељ, извршни поступак ће такође бити формално “решен” и то решењем о наставку поступка пред јавним извршитељем. Суштински се они само прослеђују у даљу надлежност на решавење јавним извршитељима и стварају нове трошкове извршним дужницима. За оне који нису знали да су до 1. јула 2016. године морали да се определе за наставак поступка пред судом или извршитељем, значило је обуставу поступка по сили закона.

Оваква одредба ступила је на снагу баш када су требала да се отворе кључна поглавља са Европском унијом. Поглавље  23 – Реформа правосуђа и основна права и 24 – Правда, слобода и безбедност, као једна од кључних за коначну одлуку о примању нове државе у чланство. Држава кандидат треба да испуни услове у погледу владавине права, функционисања правосуђа, борби против корупције, заштите људских права итд., као основне вредности на којима почива Европска унија. Како би се убрзало отварање поглавља и  испунили потреби услов, Министарство правде је морало да осмисли један од начина на који ће се решити великог броја старих нерешених предмета, посебно извршних предмета у судовима. То је учинила поменутим чланом важећег Закон, који у прелазним и завршним одредбама ставља кључну тачку овог закона који је омогућио суду да неупућеним и неуким повериоцима обустави извршне поступке који су поднети пре ступања на дужност извршитеља и тако “формално смањи” број старих нерешених предмета у судовима, побољша статистику, а суштински не уради ништа.

Министарство правде је 20. марта 2017. године изашло са податком да је 900.000 старих извршних предмета решено. Ради подсећања, прочитајте текст министарке у Политици http://www.politika.rs/sr/clanak/376551/Kuburovic-Prosle-godine-reseno-oko-900-000-starih-predmeta 

Да ли су ово системске мере? И какве ће последице имати нове измене и допуне Закона о извршењу и обезбеђењу, остаје нам да видимо.

Фото: Урош Арсић / РАС Србија

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

82 + = 88

САОПШТЕЊЕ
Не пристајемо на притисак да већ данас донесемо одлуку о изласку на изборе

Странка модерне Србије одлуку о изласку на изборе донеће када они буду расписани. До тада ћемо црпети све могућности да се изборни услови поправе. Појединачно донете одлуке о бојкоту избора сматрамо преурањеним, али поштујемо свачије право да самостално одлучује. Не пристајемо на притисак да се већ данас одлучимо за бојкот …

САОПШТЕЊЕ
Политичка трговина европским вредностима угрожава европске интеграције и наноси штету Србији

Посланички клуб Странке модерне Србије са задовољством ће присуствовати састанку са Дејвидом Мекалистером, специјалним известиоцем Европског парламента за Србију. Процес европских интеграција видимо као заједнички рад на постизању племенитих циљева као што су: слобода, демократија, владавина права која ствара инвестициону климу у којој су субвенције непотребне, поштовање људских права, безбедност, …

САОПШТЕЊЕ
Студент у центру учења

Посланичким клубовима увелико стижу захтеви тзв. вечитих студената за нови продужетак рока за завршетак студија. Народна посланица и чланица Ширег председништва Странке модерне Србије од 2016. године заговорница је концепта “студент у центру учења”. “Лепо нам је говорио професор социологије – најлакше се обнавља обновљена година”. Феномен “вечити студенти и …