fbpx

Skoro milijardu evra javnog novca za direktne pregovore Vlade i strateškog partnera na izgradnji Moravskog koridora

POSLANIČKI KLUB

Stranka moderne Srbije ne može podržati poseban zakon o izgradnji Moravskog koridora o kojem Narodna Skupština raspravlja na vanrednoj sednici. Ovim zakonom se uvodi poseban pravni režim za potrebe realizacije ovog projekta. Procenjena vrednost radova za izgradnju Moravskog koridora je sa oko 500 porasla na 800 miliona evra i nije konačna, jer projektna dokumentacija nije gotova, pogotovo ne za najtežu deonicu Kruševac – Adrani.

Ne možemo procenjenu vrednost ni prihvatiti ni napadati, jer se izgradnji autoputa pridodaje rešavanje plavnosti sliva Morave, uvažavaju se novi propisi i hidrološki uslovi doneti nakon poplava iz maja 2014, uz autoput se dodaje i telekomunikaciona infrastruktura. Ali, ono što smeta je suspenzija zakona o javnim nabavkama, što znači da će skoro milijardu evra javnog novca biti potrošeno bez javnih nabavki, u direktnim pregovorima Vlade i strateškog partnera.

Poseban zakon za Moravski koridor propisuje da Vlada definiše kriterijume za izbor partnera, formira radnu grupu koja predlaže partnera po Vladinim kriterijumima, a onda opet Vlada sa predloženim partnerom potpisuje ugovor i sama sebe kontroliše u sprovođenju ovog posebnog zakona, bez primene zakona o javnim nabavkama na celom projektu. A partner je već viđen i sa njim je već potpisan memorandum o saradnji.

Argumenti da je Zakon o javnim nabavkama u praksi loše sprovođen, insistiranjima na ekonomski najpovoljnijim ponudama, dakle najnižim i dampinškim cenama, pa se posle pojavljuju uvećanja vrednosti radova i probijanja rokova, pa ga je zbog toga bolje suspendovati, ne stoji, jer mi sve ove pojave već imamo i tamo gde se vlast direktno pogađa sa strateškim partnerima koji realizuju projekte – probijanje rokova, povećanje vrednosti radova, odštete izvođačima zbog kašnjenja za koja izvođači nisu krivi (jer, na terenu nailaze na situacije koje odstupaju od dokumentacije – instalacije, geološki uslovi i sl.)

Proklamuje se da se poseban zakon za Moravski koridor donosi radi hitnosti, da se projekat počne “na leto 2019”, koje je pre neki dan već počelo, a završi za dve i po godine. A zapravo se propisuje da se zahtevi za eksproprijaciju mogu podnositi u naredne 3 godine, da se privatna imovina radi realizacije projekta može zauzeti u periodu od narednih 5 godina.

Proklamuje se da se poseban zakon donosi radi pravne sigurnosti i jednakosti tretmana građanima bez diskriminacije, ali se postupak eksproprijacije drugačije reguliše. Propisati posebnim zakonom jednakost naknade u visini tržišne vrednosti, kao što je propisano opštim zakonom o eksproprijaciji, nedovoljno je. Jednakost naknade je samo jedan elemenat, a posebnim zakonom se rokovi podnošenja i rešavanja žalbi različito propisuju i to uvodi nejednak tretman građana koji su eksproprijaciju već počeli po opštem zakonu i onih koji će je tek sprovoditi po posebnom zakonu. Šta je bolje, opšti ili poseban zakon, posebno je pitanje, ali činjenica je da nejednakost postoji.

Po opštem zakonu, nema ulaska u eksproprisanu imovinu pre pravosnažnosti rešenja o naknadi. Po posebnom zakonu rešenje o eksproprijaciji ne odlaže izdavanje građevinske dozvole, a ulazak izvođača u eksproprisanu imovinu je u roku od 7 dana od dostavljanja strankama rešenja o eksproprijaciji.

Građanima će eksproprijacija biti sprovođena pod različitim režimima i zbog činjenice da je eksproprijacija na teritoriji Kruševca već započela po Zakonu o eksproprijaciji, a biće nastavljena po posebnom zakonu nakon što on stupi na snagu, te svi građani neće imati isti zakonski tretman.

Argument da se poseban zakon donosi da bi strateški partner edukovao našu građevinsku industriju je čak i komičan. Nije sporno da će do neke razmene znanja doći, ali tvrditi da se zbog toga mora donositi poseban zakon je komično. Posebno je komično pozivati se na poseban zakon o “južnom toku” kao dobar primer. Dodatno, ovaj poseban zakon ni na koji način ne propisuje ni obavezan udeo domaće građevinske industrije u realizaciji projekta.

Svakako brine dosadašnja praksa u upravljanju projektima, koja je obeležena menjanjem projekata u hodu, mahom zbog nepredviđenih okolnosti na koje izvođač nailazi na terenu, a kojih u dokumentaciji nema, probijanjem rokova, povećanjem vrednosti radova, plaćanjem penala izvođačima i finansijerima zbog kašnjenja u povlačenju kreditnih sredstava.

Ciljevi projekta koji su proklamovani (regionalna povezanost, povećanje tranzitnog saobraćaja, međuopštinska povezanost, potencijal za privredni rast, rešavanje plavnosti sliva Morave, izgradnja telekomunikacione infrastrukture) nisu sporni, ali izražavamo sumnju da će oni biti ostvareni na najekonomičniji način i u potpunosti.

Pres konferencija narodnog poslanika Vladimira Đurića:

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

18 − = 13

SAOPŠTENJE
Ministar Đorđević odgovornost prebacuje na poslodavce i krije se iza paušalnih procena

Poslednjih nekoliko dana pratimo izjave i aktivnosti ministra Đorđevića koji ponovo pokušava da odgovornost sa Ministarstva za rad prebaci na nekog drugog, nikako ne priznajući očiglednu krivicu svog i srodnih ministarstava, odnosno države. Najpre je krivicu prebacivao na trudnice i majke koje je pokušao predstaviti kao mafijašice kojima je jedini …

SAOPŠTENJE
Podrška napadnutim novinarkama i odbrani objektivnosti

Govornica Narodne skupštine Republike Srbije je po ko zna koji put najstrašnije zloupotrebljena za upućivanje otvorenih pretnji novinarima koji rade svoj posao, u ovom slučaju novinarke Snežane Čongradin. Poslanički imunitet ne bi smeo da se koristi za slanje uvredljivih poruka punih mržnje onima koji drugačije misle i pišu, a pogotovo …

SAOPŠTENJE
Nevena Ružić kandidatkinja SMS-a za novu Poverenicu za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Stranka moderne Srbije kandidovala je danas ispred svoje poslaničke grupe Nevenu Ružić za novu Poverenicu za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti na predlog više od 90 organizacija civilnog društva. Gđa Ružić je diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2002. godine. U Službi Poverenika za informacije …