fbpx

Скоро милијарду евра јавног новца за директне преговоре Владе и стратешког партнера на изградњи Моравског коридора

ПОСЛАНИЧКИ КЛУБ

Странка модерне Србије не може подржати посебан закон о изградњи Моравског коридора о којем Народна Скупштина расправља на ванредној седници. Овим законом се уводи посебан правни режим за потребе реализације овог пројекта. Процењена вредност радова за изградњу Моравског коридора је са око 500 порасла на 800 милиона евра и није коначна, јер пројектна документација није готова, поготово не за најтежу деоницу Крушевац – Адрани.

Не можемо процењену вредност ни прихватити ни нападати, јер се изградњи аутопута придодаје решавање плавности слива Мораве, уважавају се нови прописи и хидролошки услови донети након поплава из маја 2014, уз аутопут се додаје и телекомуникациона инфраструктура. Али, оно што смета је суспензија закона о јавним набавкама, што значи да ће скоро милијарду евра јавног новца бити потрошено без јавних набавки, у директним преговорима Владе и стратешког партнера.

Посебан закон за Моравски коридор прописује да Влада дефинише критеријуме за избор партнера, формира радну групу која предлаже партнера по Владиним критеријумима, а онда опет Влада са предложеним партнером потписује уговор и сама себе контролише у спровођењу овог посебног закона, без примене закона о јавним набавкама на целом пројекту. А партнер је већ виђен и са њим је већ потписан меморандум о сарадњи.

Аргументи да је Закон о јавним набавкама у пракси лоше спровођен, инсистирањима на економски најповољнијим понудама, дакле најнижим и дампиншким ценама, па се после појављују увећања вредности радова и пробијања рокова, па га је због тога боље суспендовати, не стоји, јер ми све ове појаве већ имамо и тамо где се власт директно погађа са стратешким партнерима који реализују пројекте – пробијање рокова, повећање вредности радова, одштете извођачима због кашњења за која извођачи нису криви (јер, на терену наилазе на ситуације које одступају од документације – инсталације, геолошки услови и сл.)

Прокламује се да се посебан закон за Моравски коридор доноси ради хитности, да се пројекат почне “на лето 2019”, које је пре неки дан већ почело, а заврши за две и по године. А заправо се прописује да се захтеви за експропријацију могу подносити у наредне 3 године, да се приватна имовина ради реализације пројекта може заузети у периоду од наредних 5 година.

Прокламује се да се посебан закон доноси ради правне сигурности и једнакости третмана грађанима без дискриминације, али се поступак експропријације другачије регулише. Прописати посебним законом једнакост накнаде у висини тржишне вредности, као што је прописано општим законом о експропријацији, недовољно је. Једнакост накнаде је само један елеменат, а посебним законом се рокови подношења и решавања жалби различито прописују и то уводи неједнак третман грађана који су експропријацију већ почели по општем закону и оних који ће је тек спроводити по посебном закону. Шта је боље, општи или посебан закон, посебно је питање, али чињеница је да неједнакост постоји.

По општем закону, нема уласка у експроприсану имовину пре правоснажности решења о накнади. По посебном закону решење о експропријацији не одлаже издавање грађевинске дозволе, а улазак извођача у експроприсану имовину је у року од 7 дана од достављања странкама решења о експропријацији.

Грађанима ће експропријација бити спровођена под различитим режимима и због чињенице да је експропријација на територији Крушевца већ започела по Закону о експропријацији, а биће настављена по посебном закону након што он ступи на снагу, те сви грађани неће имати исти законски третман.

Аргумент да се посебан закон доноси да би стратешки партнер едуковао нашу грађевинску индустрију је чак и комичан. Није спорно да ће до неке размене знања доћи, али тврдити да се због тога мора доносити посебан закон је комично. Посебно је комично позивати се на посебан закон о “јужном току” као добар пример. Додатно, овај посебан закон ни на који начин не прописује ни обавезан удео домаће грађевинске индустрије у реализацији пројекта.

Свакако брине досадашња пракса у управљању пројектима, која је обележена мењањем пројеката у ходу, махом због непредвиђених околности на које извођач наилази на терену, а којих у документацији нема, пробијањем рокова, повећањем вредности радова, плаћањем пенала извођачима и финансијерима због кашњења у повлачењу кредитних средстава.

Циљеви пројекта који су прокламовани (регионална повезаност, повећање транзитног саобраћаја, међуопштинска повезаност, потенцијал за привредни раст, решавање плавности слива Мораве, изградња телекомуникационе инфраструктуре) нису спорни, али изражавамо сумњу да ће они бити остварени на најекономичнији начин и у потпуности.

Прес конференција народног посланика Владимира Ђурића:

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 1 = 1

САОПШТЕЊЕ
Министар Ђорђевић одговорност пребацује на послодавце и крије се иза паушалних процена

Последњих неколико дана пратимо изјаве и активности министра Ђорђевића који поново покушава да одговорност са Министарства за рад пребаци на неког другог, никако не признајући очигледну кривицу свог и сродних министарстава, односно државе. Најпре је кривицу пребацивао на труднице и мајке које је покушао представити као мафијашице којима је једини …

САОПШТЕЊЕ
Подршка нападнутим новинаркама и одбрани објективности

Говорница Народне скупштине Републике Србије је по ко зна који пут најстрашније злоупотребљена за упућивање отворених претњи новинарима који раде свој посао, у овом случају новинарке Снежане Чонградин. Посланички имунитет не би смео да се користи за слање увредљивих порука пуних мржње онима који другачије мисле и пишу, а поготово …

САОПШТЕЊЕ
Невена Ружић кандидаткиња СМС-а за нову Повереницу за информације од јавног значаја и заштиту података о личности

Странка модерне Србије кандидовала је данас испред своје посланичке групе Невену Ружић за нову Повереницу за информације од јавног значаја и заштиту података о личности на предлог више од 90 организација цивилног друштва. Гђа Ружић је дипломирала на Правном факултету Универзитета у Београду 2002. године. У Служби Повереника за информације …