fbpx

Srbi i Hrvati, glasajte za Dejana Jovića!

AUTORSKI TEKST
1

Dobro vam je poznata ona jednačina sa dve nepoznate: „Daj bože da se Srbi slože“, e sada u tu sabornu misao dodajte i – uvek na domaćem terenu neugodnu – hrvatsku momčad.  Onda tu alhemiju smestite u zemlje Čejena i Šošona, gde Beli otac nije uspeo da obezbedi miran rezervat i gde je svaki poziv na suživot i saradnju praćen škrgutom zuba koji oštri očnjake, za slučaj da ruka na koltu zadrhti. Sve to podvucite ovim pozivom naslovljenim u stilu predratnih (onog prvog velikog rata) plakata koji su se direktno obraćali Srbima i Hrvatima i stavljali ih jedne pored drugih, sa zejedničkim interesom, kao da je to nešto normalno.

Obavjest: U susednim zemljama koje su uhvatile priključak u svetske tokove, se između 23. i 26. maja održavaju izbori za zejednički Evropski parlament. Kratka i zgodna digresija: ako spadate u onu grupu ljudi koju su licemerni domaći populisti usled nedostatka glasova ili odgovornosti ubedili da EU nije bitna i da samo što se nije raspala, sačekaću da se umijete. Najbolje hladnom vodom i činjenicama. Hladna voda će ubrzati cirkulaciju, a ako želite da promišljate politiku i svaki drugi segment života, činjenice i stvarnost odnose prevagu nad, u ovakvim slučajevima, beskorisnim emocijama. Dodaću i da se mojoj liberalnoj misli često ne sviđa način funkcionisanja EU u celini ili neki njeni segmenti, pogotovu kada udari na lične slobode i izbore, ali nikada neću prenebregnuti činjenicu da se sudbina moje države i kontinenta raspravlja i odlučuje unutar uspostavljenih okvira i institucija EU.

Foto: Nacional

Mi imamo jedan život i dva izbora: da vredno radimo kako bi smo bili u mogućnosti da zajedno sa ostalima utičemo na naše živote ili da jako žmurimo sudbinom prokleti, snivajući vlažni san o novom svetskom poretku koji sa pola veka zakašnjenja samo što nije. Oni koji ne žmure videće da se izbori za EU parlament održavaju po drugi put u Hrvatskoj, a oni koji fokusirano zure primetiće da je to šansa za našu politički marginalnu državu i građane. Šansa se sastoji iz toga da i ako ne učestvuje direktno, Srbija može da dobije parlamentarca koji je upoznat sa svim izazovima i težnjama sa kojima se manjine susreću u obe države. U Hrvatskoj, nacionalna manjina – Srbi, u Srbiji, nacionalna manjina – Hrvati i politička manjina – građanska opozicija. Uprošćeno, „naš čovek“ može ući u Evropski parlament pre naše države.      

Čovek na misiji je profesor, doktor političkih nauka Dejan Jović, rođen 1968. u Samoboru. Stručan i kompetentan, sa školovanjem i biografijom koja mu sigurno omogućava da bira mesto svog angažovanja, odabrao je da obrazuje našu decu, buduće politikologe na Univerzitetima u Beogradu i Zagrebu. Dejan Jović se kao nestranački kandidat nalazi na listi Samostalne demokratske srpske stranke – SDSS Milorada Pupovca, idejno levičarskoj ali u praksi centrističkoj partiji, i kako stvari stoje biće mu potrebno 60.000 glasova. Možda ne zvuči kao velika cifra, ali uzimajući u obzir da svi Srbi u Hrvatskoj nisu homogeno glasačko telo i ne glasaju dominantno za manjinsku stranku, kao i manja zainteresovanost birača za evropske izbore, svaki glas će biti važan. Pozitivna stvar same SDSS kampanje je što se ne obraća samo Srbima u Hrvatskoj, već računa i na glasove Hrvata, koji se protive rastućoj nacionalističkoj struji. Koliko će biti uspešni u privlačenju glasova Hrvata za nešto što nosi prefiks „srpsko“ videćemo, verovatno ne previše.

Foto: PIXSELL

Dodatnog prostora za glasove ima u Srbiji, odnosno kod građana Srbije koji imaju dvojno državljanstvo. Svi državljani Srbije, koji poseduju i hrvatski pasoš, mogu da glasaju na izborima za Evropski parlament, ali je za to potrebno da se prijave u konzulatima i ambasadi Republike Hrvatske. Rok za podnošenje prijave za dobijanje statusa potencijalnog glasača je sreda, 15. maj, a ukoliko neko propusti ovaj rok, moći će da se registruje za izbore na samom biračkom mestu na dan održavanja izbora 26. maja. Ponovo se otvara pitanje motivacije i informisanosti građana o ostvarivanju njihovih glasačkih prava. Što se tiče državne politike, ona se nije mnogo obazirala na ovu mogućnost i nije pokazala ni deo entuzijazma koji ima kada recimo poziva na glasanje za svoje favorite na Kosovskim izborima. Sve se svelo na nekoliko pojedinačnih poziva i analiza grđana koji su bliže upoznati sa ovim izborima i pozivima episkopa austrisjko-švajcarskog Andreja i mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.

Izborom Jovića, kao stručne i kredibilne ličnosti, profitirale bi obe strane, hrvatska i srpska. Obe bi kao nacionalne manjine dobile snažan glas u parlamentu, jer verujem da bi se Jović podjednako zalagao za poštovanje prava svih građana, ali bi srpska strana mogla da dobije i predstavnika koji bi radio u korist pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, što je kao nacionalni interes potvrđeno u zvaničnim dokumentima Republike Srbije. Takođe, Dejan Jović bi bio neko ko bi zastupao interese svih onih koji se zalažu za prijem ostalih država regiona u EU, „mekše“ granice i mirnu saradnju država bivše Jugoslavije. Neko ko bi bio glas protiv veličanja ustaštva i Blajburga u Hrvatskoj, ali i neko ko bi mogao da bude glas građana Srbije koji su zabrinuti zbog kršenja političkih i medijskih sloboda u Srbiji. Važno je naglasiti da evropski poslanici ne predstavljaju države, već građane.

Na kraju, glasanje za Dejana Jovića je jedinstvena prilika da se glasa za pojedinca na osnovu njegove politike, karijere i integriteta. Incident koji bi mogao da postane praksa u, po zagušenju i učmalosti, bratskim političkim sistemima, hrvatskom i srpskom. U liniji sa svime napisanim i sa dobrom verom u kvalitete predloženog kandidata, kortistim priliku da pozovem građane Srbije koji poseduju i hrvatsko državljanstvo da se registruju, iskoriste svoje biračko pravo i da racionalno biraju ideje slobode i saradnje.   

    

Nemanja Radojević,
Narodni poslanik, pg Stranka moderne Srbije

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

62 − = 57

AUTORSKI TEKST
Septembarski Prajd – niko nije slobodan dok svi nismo slobodni

Stiže nam tradicionalni septembarski Prajd. Mnogi se pitaju šta hoće LGBTT kad imaju sva prava, a oni hoće da paradiraju i nerviraju sve ostale. Pa krenimo redom. Prvo, sloboda kretanja i izražavanja stavova važi za sve u ovoj zemlji, a osnovni zadatak države Srbije je da zaštiti bezbednost ljudi koji …

AUTORSKI TEKST
Motači kablova će živeti bolje kada funkcionalna inteligencija preuzme razvoj društva

Nedavno se povela oštra polemika na društvenim mrežama kao posledica provokativnog tvita jednog domaćeg privrednika na temu profesionalne požrtvovanosti pojedinca, realnog položaja radničke klase u savremenom kapitalizmu, kao i odnosu uloženog truda i usavršavanja, sa ostvarenim rezultatima i postignućima. Nakon oštrih reakcija na tvrdnju da treba koristiti svaku priliku kako …

AUTORSKI TEKST
Dozvolite mi da Vam srušim Sneška

Sami državu ne umemo da napravimo. Nismo u stanju da organizujemo ni naplatu poreza, funkcionalan i svima dostupan zdravstveni ili obrazovni sistem. Za skoro tri decenije parlamentarne demokratije ni jedna vlast nije razvila izborni sistem otporan na nedemokratičnost i koruptivnost. Krivci su svi koji su to mogli, a nisu hteli …