Срби и Хрвати, гласајте за Дејана Јовића!

АУТОРСКИ ТЕКСТ
1

Добро вам је позната она једначина са две непознате: „Дај боже да се Срби сложе“, е сада у ту саборну мисао додајте и – увек на домаћем терену неугодну – хрватску момчад.  Онда ту алхемију сместите у земље Чејена и Шошона, где Бели отац није успео да обезбеди миран резерват и где је сваки позив на суживот и сарадњу праћен шкргутом зуба који оштри очњаке, за случај да рука на колту задрхти. Све то подвуците овим позивом насловљеним у стилу предратних (оног првог великог рата) плаката који су се директно обраћали Србима и Хрватима и стављали их једне поред других, са зеједничким интересом, као да је то нешто нормално.

Обавјест: У суседним земљама које су ухватиле прикључак у светске токове, се између 23. и 26. маја одржавају избори за зеједнички Европски парламент. Кратка и згодна дигресија: ако спадате у ону групу људи коју су лицемерни домаћи популисти услед недостатка гласова или одговорности убедили да ЕУ није битна и да само што се није распала, сачекаћу да се умијете. Најбоље хладном водом и чињеницама. Хладна вода ће убрзати циркулацију, а ако желите да промишљате политику и сваки други сегмент живота, чињенице и стварност односе превагу над, у оваквим случајевима, бескорисним емоцијама. Додаћу и да се мојој либералној мисли често не свиђа начин функционисања ЕУ у целини или неки њени сегменти, поготову када удари на личне слободе и изборе, али никада нећу пренебрегнути чињеницу да се судбина моје државе и континента расправља и одлучује унутар успостављених оквира и институција ЕУ.

Foto: Nacional

Ми имамо један живот и два избора: да вредно радимо како би смо били у могућности да заједно са осталима утичемо на наше животе или да јако жмуримо судбином проклети, снивајући влажни сан о новом светском поретку који са пола века закашњења само што није. Они који не жмуре видеће да се избори за ЕУ парламент одржавају по други пут у Хрватској, а они који фокусирано зуре приметиће да је то шанса за нашу политички маргиналну државу и грађане. Шанса се састоји из тога да и ако не учествује директно, Србија може да добије парламентарца који је упознат са свим изазовима и тежњама са којима се мањине сусрећу у обе државе. У Хрватској, национална мањина – Срби, у Србији, национална мањина – Хрвати и политичка мањина – грађанска опозиција. Упрошћено, „наш човек“ може ући у Европски парламент пре наше државе.      

Човек на мисији је професор, доктор политичких наука Дејан Јовић, рођен 1968. у Самобору. Стручан и компетентан, са школовањем и биографијом која му сигурно омогућава да бира место свог ангажовања, одабрао је да образује нашу децу, будуће политикологе на Универзитетима у Београду и Загребу. Дејан Јовић се као нестраначки кандидат налази на листи Самосталне демократске српске странке – СДСС Милорада Пуповца, идејно левичарској али у пракси центристичкој партији, и како ствари стоје биће му потребно 60.000 гласова. Можда не звучи као велика цифра, али узимајући у обзир да сви Срби у Хрватској нису хомогено гласачко тело и не гласају доминантно за мањинску странку, као и мања заинтересованост бирача за европске изборе, сваки глас ће бити важан. Позитивна ствар саме СДСС кампање је што се не обраћа само Србима у Хрватској, већ рачуна и на гласове Хрвата, који се противе растућој националистичкој струји. Колико ће бити успешни у привлачењу гласова Хрвата за нешто што носи префикс „српско“ видећемо, вероватно не превише.

Foto: PIXSELL

Додатног простора за гласове има у Србији, односно код грађана Србије који имају двојно држављанство. Сви држављани Србије, који поседују и хрватски пасош, могу да гласају на изборима за Европски парламент, али је за то потребно да се пријаве у конзулатима и амбасади Републике Хрватске. Рок за подношење пријаве за добијање статуса потенцијалног гласача је среда, 15. мај, а уколико неко пропусти овај рок, моћи ће да се региструје за изборе на самом бирачком месту на дан одржавања избора 26. маја. Поново се отвара питање мотивације и информисаности грађана о остваривању њихових гласачких права. Што се тиче државне политике, она се није много обазирала на ову могућност и није показала ни део ентузијазма који има када рецимо позива на гласање за своје фаворите на Косовским изборима. Све се свело на неколико појединачних позива и анализа грђана који су ближе упознати са овим изборима и позивима епископа аустрисјко-швајцарског Андреја и митрополита загребачко-љубљанског Порфирија.

Избором Јовића, као стручне и кредибилне личности, профитирале би обе стране, хрватска и српска. Обе би као националне мањине добиле снажан глас у парламенту, јер верујем да би се Јовић подједнако залагао за поштовање права свих грађана, али би српска страна могла да добије и представника који би радио у корист придруживања Србије Европској Унији, што је као национални интерес потврђено у званичним документима Републике Србије. Такође, Дејан Јовић би био неко ко би заступао интересе свих оних који се залажу за пријем осталих држава региона у ЕУ, „мекше“ границе и мирну сарадњу држава бивше Југославије. Неко ко би био глас против величања усташтва и Блајбурга у Хрватској, али и неко ко би могао да буде глас грађана Србије који су забринути због кршења политичких и медијских слобода у Србији. Важно је нагласити да европски посланици не представљају државе, већ грађане.

На крају, гласање за Дејана Јовића је јединствена прилика да се гласа за појединца на основу његове политике, каријере и интегритета. Инцидент који би могао да постане пракса у, по загушењу и учмалости, братским политичким системима, хрватском и српском. У линији са свиме написаним и са добром вером у квалитете предложеног кандидата, кортистим прилику да позовем грађане Србије који поседују и хрватско држављанство да се региструју, искористе своје бирачко право и да рационално бирају идеје слободе и сарадње.   

    

Немања Радојевић,
Народни посланик, пг Странка модерне Србије

1 коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

+ 79 = 88

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Упумпавање новца у Вучићеву кампању

Објављено 12. јуна 2017. У председничкој кампањи која је за нама много тога није било исто за све председничке кандидате. Рецимо, није им била ни приближно иста заступљеност у медијима. Тако је један кандидат имао све време овога света на националној фреквенцији. Ако и није баш “све време овога света”, …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Косово је Србија, колико су обоје Европа

Има ли потребе српске политике према Косову подређивати Европској унији, као центру моћи од којег зависи успех наших намера на Косову, јер ће се она свакако распасти? Има ли потребе српске политике према Косову подређивати европским интеграцијама Србије и треба ли те интеграције уопште настављати, ако нас она свакако не …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Позив на договор о будућности

Историја је непроменљива. Из ње једино можемо учити. Кључна лекција је да је Србија била победничка када је препознавала токове у свету и тражила савезнике који су те токове обликовали. Када је била у властитој паралелној реалности, била је земља сиромаштва, безнађа и пораза. Садашњост је моменат када доносимо одуке …