Срби и Хрвати, гласајте за Дејана Јовића!

АУТОРСКИ ТЕКСТ
1

Добро вам је позната она једначина са две непознате: „Дај боже да се Срби сложе“, е сада у ту саборну мисао додајте и – увек на домаћем терену неугодну – хрватску момчад.  Онда ту алхемију сместите у земље Чејена и Шошона, где Бели отац није успео да обезбеди миран резерват и где је сваки позив на суживот и сарадњу праћен шкргутом зуба који оштри очњаке, за случај да рука на колту задрхти. Све то подвуците овим позивом насловљеним у стилу предратних (оног првог великог рата) плаката који су се директно обраћали Србима и Хрватима и стављали их једне поред других, са зеједничким интересом, као да је то нешто нормално.

Обавјест: У суседним земљама које су ухватиле прикључак у светске токове, се између 23. и 26. маја одржавају избори за зеједнички Европски парламент. Кратка и згодна дигресија: ако спадате у ону групу људи коју су лицемерни домаћи популисти услед недостатка гласова или одговорности убедили да ЕУ није битна и да само што се није распала, сачекаћу да се умијете. Најбоље хладном водом и чињеницама. Хладна вода ће убрзати циркулацију, а ако желите да промишљате политику и сваки други сегмент живота, чињенице и стварност односе превагу над, у оваквим случајевима, бескорисним емоцијама. Додаћу и да се мојој либералној мисли често не свиђа начин функционисања ЕУ у целини или неки њени сегменти, поготову када удари на личне слободе и изборе, али никада нећу пренебрегнути чињеницу да се судбина моје државе и континента расправља и одлучује унутар успостављених оквира и институција ЕУ.

Foto: Nacional

Ми имамо један живот и два избора: да вредно радимо како би смо били у могућности да заједно са осталима утичемо на наше животе или да јако жмуримо судбином проклети, снивајући влажни сан о новом светском поретку који са пола века закашњења само што није. Они који не жмуре видеће да се избори за ЕУ парламент одржавају по други пут у Хрватској, а они који фокусирано зуре приметиће да је то шанса за нашу политички маргиналну државу и грађане. Шанса се састоји из тога да и ако не учествује директно, Србија може да добије парламентарца који је упознат са свим изазовима и тежњама са којима се мањине сусрећу у обе државе. У Хрватској, национална мањина – Срби, у Србији, национална мањина – Хрвати и политичка мањина – грађанска опозиција. Упрошћено, „наш човек“ може ући у Европски парламент пре наше државе.      

Човек на мисији је професор, доктор политичких наука Дејан Јовић, рођен 1968. у Самобору. Стручан и компетентан, са школовањем и биографијом која му сигурно омогућава да бира место свог ангажовања, одабрао је да образује нашу децу, будуће политикологе на Универзитетима у Београду и Загребу. Дејан Јовић се као нестраначки кандидат налази на листи Самосталне демократске српске странке – СДСС Милорада Пуповца, идејно левичарској али у пракси центристичкој партији, и како ствари стоје биће му потребно 60.000 гласова. Можда не звучи као велика цифра, али узимајући у обзир да сви Срби у Хрватској нису хомогено гласачко тело и не гласају доминантно за мањинску странку, као и мања заинтересованост бирача за европске изборе, сваки глас ће бити важан. Позитивна ствар саме СДСС кампање је што се не обраћа само Србима у Хрватској, већ рачуна и на гласове Хрвата, који се противе растућој националистичкој струји. Колико ће бити успешни у привлачењу гласова Хрвата за нешто што носи префикс „српско“ видећемо, вероватно не превише.

Foto: PIXSELL

Додатног простора за гласове има у Србији, односно код грађана Србије који имају двојно држављанство. Сви држављани Србије, који поседују и хрватски пасош, могу да гласају на изборима за Европски парламент, али је за то потребно да се пријаве у конзулатима и амбасади Републике Хрватске. Рок за подношење пријаве за добијање статуса потенцијалног гласача је среда, 15. мај, а уколико неко пропусти овај рок, моћи ће да се региструје за изборе на самом бирачком месту на дан одржавања избора 26. маја. Поново се отвара питање мотивације и информисаности грађана о остваривању њихових гласачких права. Што се тиче државне политике, она се није много обазирала на ову могућност и није показала ни део ентузијазма који има када рецимо позива на гласање за своје фаворите на Косовским изборима. Све се свело на неколико појединачних позива и анализа грђана који су ближе упознати са овим изборима и позивима епископа аустрисјко-швајцарског Андреја и митрополита загребачко-љубљанског Порфирија.

Избором Јовића, као стручне и кредибилне личности, профитирале би обе стране, хрватска и српска. Обе би као националне мањине добиле снажан глас у парламенту, јер верујем да би се Јовић подједнако залагао за поштовање права свих грађана, али би српска страна могла да добије и представника који би радио у корист придруживања Србије Европској Унији, што је као национални интерес потврђено у званичним документима Републике Србије. Такође, Дејан Јовић би био неко ко би заступао интересе свих оних који се залажу за пријем осталих држава региона у ЕУ, „мекше“ границе и мирну сарадњу држава бивше Југославије. Неко ко би био глас против величања усташтва и Блајбурга у Хрватској, али и неко ко би могао да буде глас грађана Србије који су забринути због кршења политичких и медијских слобода у Србији. Важно је нагласити да европски посланици не представљају државе, већ грађане.

На крају, гласање за Дејана Јовића је јединствена прилика да се гласа за појединца на основу његове политике, каријере и интегритета. Инцидент који би могао да постане пракса у, по загушењу и учмалости, братским политичким системима, хрватском и српском. У линији са свиме написаним и са добром вером у квалитете предложеног кандидата, кортистим прилику да позовем грађане Србије који поседују и хрватско држављанство да се региструју, искористе своје бирачко право и да рационално бирају идеје слободе и сарадње.   

    

Немања Радојевић,
Народни посланик, пг Странка модерне Србије

1 коментар

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

+ 39 = 43

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Позив на договор о будућности

Историја је непроменљива. Из ње једино можемо учити. Кључна лекција је да је Србија била победничка када је препознавала токове у свету и тражила савезнике који су те токове обликовали. Када је била у властитој паралелној реалности, била је земља сиромаштва, безнађа и пораза. Садашњост је моменат када доносимо одуке …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Гаража против Научно-технолошког парка

Прошле зиме, после 10 година чекања, коначно је започела изградња Научно-технолошког парка у Нишу. Градилиште се налази поред Електронског факултета и ко ових дана буде пролазио тамо, видеће радове у пуном јеку. Зграда ће бити огромна, чак 14.000 квадрата и изгледаће поприлично модерно. Јужне вести преносе речи министра Шарчевића, који …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Јесу ли основане дилеме – Европска унија или гнездашце на истоку?

Мало, мало, а посебно током британских окапања око Брегзита, па у српским медијима започне жустра расправа о томе да ли Србија треба да се труди да ефикасно и брзо испуни све услове за приступ ЕУ, или да тај процес треба да одуговлачи док не види каква ће бити судбина те …