fbpx

Poziv na dogovor o budućnosti

AUTORSKI TEKST

Istorija je nepromenljiva. Iz nje jedino možemo učiti. Ključna lekcija je da je Srbija bila pobednička kada je prepoznavala tokove u svetu i tražila saveznike koji su te tokove oblikovali. Kada je bila u vlastitoj paralelnoj realnosti, bila je zemlja siromaštva, beznađa i poraza.

Sadašnjost je momenat kada donosimo oduke koje će nam oblikovati budućnost. Realnost Srbije je društveni konflikt koji je blizu omraze u nekim delovima društva, trivijalizacija politike, kontrolisano nasilje, ograničenost izbora koji su pred nama, izvesnost da ćemo svaku pogrešnu odluku sami platiti i preplatiti. Takođe, realnost je i da je pred nama prilika za najveći civilizacijski iskorak još od momenta obnove moderne srpske države.

Potreban je prestanak jalovih konflikta i nacionalni dogovor oko pet tačaka.

  1. ​Srbija na Zapadu. Članstvo Srbije u Evropskoj Uniji je prva tačka civilizacijskog iskoraka. Ovaj proces nam otvara ogromno tržište koje postaje nacionalno i nudi stvaranje najboljeg pravnog i ekonomskog sistema koji smo ikada imali, zasnovanog na poštovanju sloboda i prava pojedinaca, vladavini prava, tržišnoj privredi i nezavisnim institucijama.
  2. ​Rešenje kosovskog konflikta koje Kosovo i Metohiju čini mestom saradnje Srba i Albanaca, koje uvažava trenutno stanje i minimum interesa obe strane i koje je podržano od strane ključnih aktera svetske politike, preduslov je da Srbija veliki deo svoje energije okrene u pravcu budućnosti.
  3. ​Jačanje demokratije i medijskih sloboda. Veliki deo omraze koja postoji u Srbiji je rezultat sputane demokratije i ograničenih medijskih sloboda. Dogovor o budućnosti čini nepotrebnim da ijedna vlast, pod bilo kojim izgovorom potrebne većine za promene koje će slediti u sledećoj deceniji, „oblikuje“ javno mnenje na način koji je nespojiv sa članstvom Srbije u Evropskoj Uniji.
  4. ​Završetak strukturnih reformi. Srbija je uspešno obavila stabilizaciju, ali to je tek pola posla. Neophodno je završiti reformu javnih preduzeća, usvojiti i sprovesti dugoročne planove smanjenja poreskih i neporeskih opterećenja i graditi rast i razvoj na inovativnom preduzetništvu.
  5. ​Decentralizacija je preduslov efikasnosti, prestanka iseljavalja, podele moći, konkurencije i stvaranja države lišene konflikta centra i periferije.

Kada stvorimo društvo koje velikom većinom podržava svih pet tačaka, moguće je kredibilno stvarati dugoročne planove reformi i sprovoditi reforme za koje je potrebno više od jednog mandata vlade. To je ključna karika stvaranja kredibilne zemlje. Sve zemlje koje su prošle tranziciju iz socijalizma u moderna evropska društva su imale ovakav vid nacionalnog konsenzusa.

Aleksandar Stevanović
Kopredsednik Stranke moderne Srbije

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

3 + 4 =

AUTORSKI TEKST
Motači kablova će živeti bolje kada funkcionalna inteligencija preuzme razvoj društva

Nedavno se povela oštra polemika na društvenim mrežama kao posledica provokativnog tvita jednog domaćeg privrednika na temu profesionalne požrtvovanosti pojedinca, realnog položaja radničke klase u savremenom kapitalizmu, kao i odnosu uloženog truda i usavršavanja, sa ostvarenim rezultatima i postignućima. Nakon oštrih reakcija na tvrdnju da treba koristiti svaku priliku kako …

AUTORSKI TEKST
Dozvolite mi da Vam srušim Sneška

Sami državu ne umemo da napravimo. Nismo u stanju da organizujemo ni naplatu poreza, funkcionalan i svima dostupan zdravstveni ili obrazovni sistem. Za skoro tri decenije parlamentarne demokratije ni jedna vlast nije razvila izborni sistem otporan na nedemokratičnost i koruptivnost. Krivci su svi koji su to mogli, a nisu hteli …

AUTORSKI TEKST
Dijalog

Artikulisan govor je jedna od temeljnih razlika ljudi i ostalih živih bića. Svest da ljudi svoje razlike treba da rešavaju razgovorom, a ne motkom razlikuje civilizovana i ona druga društva. Sposobnost da se razgovorom dođe do jasne opšte saglasnosti oko toga kako kanališemo nesaglasje je temelj demokratije i konstitucionalizma, iznad …