fbpx

Jesu li osnovane dileme – Evropska unija ili gnezdašce na istoku?

AUTORSKI TEKST

Malo, malo, a posebno tokom britanskih okapanja oko Bregzita, pa u srpskim medijima započne žustra rasprava o tome da li Srbija treba da se trudi da efikasno i brzo ispuni sve uslove za pristup EU, ili da taj proces treba da odugovlači dok ne vidi kakva će biti sudbina te evropske tvorevine, jer su, navodno, u toku svetski antiglobalizacijski procesi koji će razoriti sve postojeće međunarodne megastrukture, a da, u međuvremenu, treba da gradimo neko “gnezdašce na Istoku”. Jer, kažu, đavo ne ore i ne kopa.

Srbiji, kao hleba i vode, treba otvorenih, javnih, argumentovanih i neposprdno-nediskvalifikatorskih rasprava. Međutim, postoji latentna opasnost da takvih rasprava neće biti i da će razvoj Srbije uvek opterećivati i kočiti užirena tvrdoglavost, “ja-pa-jajstvo” i politikantska koristoljubiva osionost onih koji se nude građanima da budu njihovi predvodnici, jer su intenziteti i frekventni opsezi sopstvenih učestanosti koje generišu ova tri unutrašnja “srpska karakterno-politička razvojna usuda” nepredvidivi i duboko ukorenjeni u mentalitetu onih koji su “ubeđeni” da znaju kako treba upravljati srpskom nacijom. A takvih je u Srbiji uvek bilo mnogo. Ta teška predvidljivost i lakoća sa kojom
srpske politikantske strukture stupaju u razorne rezonance sa spoljnim pobudnim silama, koje su, takođe, stohastičnog karaktera, destruisali su, a i sada to čine, naše društvo i njegove institucije do tragičnog nivoa.

Srpsko društvo i njegove državne institucije, da se poslužimo inženjerskom terminologijom, imaju male “zamajne mase” (ZM) koje bi mogle biti “amortizeri-upijači” pomenutih prečestih razornih “rezonantnih ravojno-političko-ekonomskih bijenja” (RRPEB) i postoji verovatnoća da su mnoge vodeće srpske istorijske ličnosti intuitivno, a možda i promišljeno, nastojale da društvenu ZM srpskog društva povećavaju vezujući za Srbiju susedne Južne Slovene i gradeći sa njima masivnije državne tvorevine, sa nadom da će tako lakše i bezbolnije amortizovati prečesta razorna RRPEB, čiji je pojednostavljeni uzrok vizualizovan sa četiri slova S u grbu srpske države. Nemojte se nasmejati, ili opsovati, možda ni prva, ni druga Jugoslavija nisu nastale kao rezultat tzv. velikosrpskog imperijalizma i alavosti, ili pak nepromišljenosti, već kao posledica želje da se stvore amortizeri za stalna RRPEB koja odvajkada opterećuju naš politički prostor, ali da, nažalost, mase te obe Jugoslavije nisu bile dovoljne da posluže svrsi, jer su se, a to se sada i vidi, relativno brzo raspale zbog obdarenosti sličnim “političko-rezonantnim” karakteristikama svih južnoslovenskih naroda koji su je činili. Koliko Srbiji prija “otkačinjanje” od ZM u njenom evropskom okruženju najbolje se vidi po drestrukciji privrede, društva i svih institucija koje predstavljaju, sve zajedno, stožer svake države, s jedne strane, i po tome koliko su naglo u razvojnom smislu, odskočile sve nacije bivše Jugoslavije, koje su svoje novoformirane države relativno brzo “prikačile” za veliku ZM koja se zove EU.

Zato, nema mesta nikakvom oklevanju, i Srbija se što pre mora “prikačiti” na ZM Evropske unije, jer samo njene institucije i podrška mogu pomoći da se naše razvojno vratilo okreće uvek u pozitivnom ravojnom smeru, na isti način kao što zamajac klipnih mašina pomaže njihovim krivajnim mehanizmima da prevladavaju njihove “spoljašnje i unutrašnje mrtve tačke” i da obezbeđuju obrtanje njihovih pogonskih vratila uvek u istom smeru. Ovakvu vrstu ZM nije moguće ostvariti na daljinu, jer je potreban neposredan mehanički kontakt. Zato o tzv. istočnim ZM ne treba ni raspravljati. Građane Srbije ne treba da opterećuje ni navodna neizvesna budućnost EU, jer od kako je bog u prvoj belančevini zametnuo život i stvorio prve ćelije, one su se, da bi preživele, integrisale u sve veće i složenije biološke sisteme. Integrisanje radi nastavka života i razvoja zahvatilo je i ljudske zajednice, pa se više oseća, nego što se “vidi”, kako se na našoj planeti formira jedna nova “biološka” struktura koju sam jednom prilikom nazvao ljudskim megabićem.

Prof. dr Milun Babić
član Šireg predsedništva SMS

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

88 + = 97

AUTORSKI TEKST
Septembarski Prajd – niko nije slobodan dok svi nismo slobodni

Stiže nam tradicionalni septembarski Prajd. Mnogi se pitaju šta hoće LGBTT kad imaju sva prava, a oni hoće da paradiraju i nerviraju sve ostale. Pa krenimo redom. Prvo, sloboda kretanja i izražavanja stavova važi za sve u ovoj zemlji, a osnovni zadatak države Srbije je da zaštiti bezbednost ljudi koji …

AUTORSKI TEKST
Motači kablova će živeti bolje kada funkcionalna inteligencija preuzme razvoj društva

Nedavno se povela oštra polemika na društvenim mrežama kao posledica provokativnog tvita jednog domaćeg privrednika na temu profesionalne požrtvovanosti pojedinca, realnog položaja radničke klase u savremenom kapitalizmu, kao i odnosu uloženog truda i usavršavanja, sa ostvarenim rezultatima i postignućima. Nakon oštrih reakcija na tvrdnju da treba koristiti svaku priliku kako …

AUTORSKI TEKST
Dozvolite mi da Vam srušim Sneška

Sami državu ne umemo da napravimo. Nismo u stanju da organizujemo ni naplatu poreza, funkcionalan i svima dostupan zdravstveni ili obrazovni sistem. Za skoro tri decenije parlamentarne demokratije ni jedna vlast nije razvila izborni sistem otporan na nedemokratičnost i koruptivnost. Krivci su svi koji su to mogli, a nisu hteli …