fbpx

Srpski poljoprivrednici plaćaju najskuplje dizel gorivo u Evropi

POLJOPRIVREDA

Vlada Republike Srbije, na sednici održanoj 21. februara 2019. godine donela je Odluku o subvencionisanju dizel goriva u poljoprivredi. Za te namene iz državne kase izdvojeno je dodatnih dve milijarde dinara. Ministar poljoprivrede, Branislav Nedimović objasnio je da će 60 litara dizel goriva po hektaru biti subvencionisano sa po 20 dinara, a maksimalan iznos poljoprivrednog zemljišta obuhvaćenog ovom subvencijom će biti 20 hektara. Takođe, ministar je naveo da poljoprivrednicima za dobijanje subvencija neće biti potrebni nikakvi fiskalni računi, niti drugi dokazi da je gorivo zaista utrošeno za namene poljoprivrede, već će im država automatski, na bazi prijave trezoru, od 1. marta do 30. aprila, isplaćivati obećane iznose. Uzimajući dosadašnja iskustva u obzir, skloni smo sumnji da će tako isplaćeni iznosi završiti tamo gde su namenjeni i tamo gde su najpotrebniji – na oranicama. Isplata će, kaže ministar, biti pre setve.

Uzimajući u obzir i činjenicu da Ministarstvo ne interesuje namena nabavljenog goriva, pa čak ni informacija da li je gorivo uopšte i nabavljeno, daje se naslutiti da ova Odluka Vlade nema za cilj da pospeši poljoprivrednu proizvodnju, već da udeli još jednu u nizu “socijalnih pomoći”, namesto prehrambenih paketića koje je inače delila pred svake izbore.

Srpski poljoprivrednici trenutno plaćaju najskuplje dizel gorivo u Evropi (izuzev Albanije), sa skoro najvećom akcizom i skoro najvećim zahvatom države, dok istovremeno povlašćene aviokompanije imaju mogućnost nabavke regresiranog aviogoriva. Od prosečne cene dizel goriva od 162 dinara na dažbine državi ide 95 dinara. Na PDV odlazi 27 dinara, a ostatak na akcize, troškove uvoza i markiranja goriva.

Da priču potpuno predemo na razumljiviji jezik: država sopstvenom poljoprivredniku uzme 95, a onda mu, kao dobra maćeha, vrati čitavih 20 dinara. Kada pritom uzmemo u obzir da je prosečna veličina poljoprivrednog poseda po popisu iz 2012. iznosila jedva 5,5 hektara (u Istočnoj Srbiji 3,62 hektara), a da pritom nije svo zemljište obradivo i nema se pravo na subvencije na svaki hektar, činjenica da će država seljaku isplatiti prosečno manje od pedesetak evra i nije za neku pohvalu. Tačnije, ne bi se moglo nazvati subvencijom, pre socijalnim davanjem od koga niko, ama baš niko neće imati koristi.


Kada dobro sagledamo ovaj pomalo očajnički potez Vlade republike Srbije, zaključujemo da se nedostatak dugoročne strategije u poljoprivredi ne može popraviti jednokratnim deljenjem predizbornih paketića. Bez realnog i sveobuhvatnog sagledavanja stanja u agraru i bez rešavanja suštinskih problema, srpska poljoprivreda će i dalje tapkati u mestu, na začelju ne samo u regionu, već i u celoj Evropi. A sprski seljak će još dugi niz godina biti samo teret sopstvenoj državi, unižen i stavljen u neravnopravan položaj u odnosu na svoje kolege u okruženju, bez šanse da se ikada ravnopravno uključi u utakmicu na globalnom agro tržištu, a kamoli odnese pobedu u njoj.


Vladan Ćosić
Član šireg predsedništva Stranke moderne Srbije

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

− 2 = 4