fbpx

Српски пољопривредници плаћају најскупље дизел гориво у Европи

ПОЉОПРИВРЕДА

Влада Републике Србије, на седници одржаној 21. фебруара 2019. године донела је Одлуку о субвенционисању дизел горива у пољопривреди. За те намене из државне касе издвојено је додатних две милијарде динара. Министар пољопривреде, Бранислав Недимовић објаснио је да ће 60 литара дизел горива по хектару бити субвенционисано са по 20 динара, а максималан изнoс пољопривредног земљишта обухваћеног овом субвенцијом ће бити 20 хектара. Такође, министар је навео да пољопривредницима за добијање субвенција неће бити потребни никакви фискални рачуни, нити други докази да је гориво заиста утрошено за намене пољопривреде, већ ће им држава аутоматски, на бази пријаве трезору, од 1. марта до 30. априла, исплаћивати обећане износе. Узимајући досадашња искуства у обзир, склони смо сумњи да ће тако исплаћени износи завршити тамо где су намењени и тамо где су најпотребнији – на ораницама. Исплата ће, каже министар, бити пре сетве.

Узимајући у обзир и чињеницу да Министарство не интересује намена набављеног горива, па чак ни информација да ли је гориво уопште и набављено, даје се наслутити да ова Одлука Владе нема за циљ да поспеши пољопривредну производњу, већ да удели још једну у низу “социјалних помоћи”, наместо прехрамбених пакетића које је иначе делила пред сваке изборе.

Српски пољопривредници тренутно плаћају најскупље дизел гориво у Европи (изузев Албаније), са скоро највећом акцизом и скоро највећим захватом државе, док истовремено повлашћене авиокомпаније имају могућност набавке регресираног авиогорива. Од просечне цене дизел горива од 162 динара на дажбине држави иде 95 динара. На ПДВ одлази 27 динара, а остатак на акцизе, трошкове увоза и маркирања горива.

Да причу потпуно предемо на разумљивији језик: држава сопственом пољопривреднику узме 95, а онда му, као добра маћеха, врати читавих 20 динара. Када притом узмемо у обзир да је просечна величина пољопривредног поседа по попису из 2012. износила једва 5,5 хектара (у Источној Србији 3,62 хектара), а да притом није сво земљиште обрадиво и нема се право на субвенције на сваки хектар, чињеница да ће држава сељаку исплатити просечно мање од педесетак евра и није за неку похвалу. Тачније, не би се могло назвати субвенцијом, пре социјалним давањем од кога нико, ама баш нико неће имати користи.


Када добро сагледамо овај помало очајнички потез Владе републике Србије, закључујемо да се недостатак дугорочне стратегије у пољопривреди не може поправити једнократним дељењем предизборних пакетића. Без реалног и свеобухватног сагледавања стања у аграру и без решавања суштинских проблема, српска пољопривреда ће и даље тапкати у месту, на зачељу не само у региону, већ и у целој Европи. А спрски сељак ће још дуги низ година бити само терет сопственој држави, унижен и стављен у неравноправан положај у односу на своје колеге у окружењу, без шансе да се икада равноправно укључи у утакмицу на глобалном агро тржишту, а камоли однесе победу у њој.


Владан Ћосић
Члан ширег председништва Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

42 − = 32