fbpx

Бинарни апсурд српске политике

ДРУШТВО

Изгледа да смо након више од три деценије медијске политичке шизофреније доведени у ситуацију да морамо да се позабавимо начинима расуђивања на фундаментаелном нивоу. Ситуација је измакла контроли и време је за бригу. Колективно ментално здравље је угрожено.

Бинарност је у најширем смислу ситуација у којој имате само два могућа међусобно супротстављена избора. Бинарни систем бројева има само две цифре: 0 и 1. Угашено, упаљено. Ради, не ради. Нема треће могућности. Сваки број морате описати са само те две цифре. Сваку ситуацију морате представити са не више од два понуђена избора.

У реалном животу избори никада нису тако једноставни. Ипак, вишедеценијске намере српских политичара да јавност наведу на ситуације у којима је избор сведен на само два могућа избора прилично су успешне.

Када имате могућност да сте искључиво или за или против, или за само један од два међусобно супротстављена и једина могућа избора, који један са другим никако не могу, подразумева се да су линије које деле по било ком критеријуму све склопљене у једну, изузетно дебелу линију поделе и да се морате сврстати или на једну, или другу страну.

Атеиста је за признање Косова! Шта то значи? Линија која дели вернике и атеисте иста је она линија која дели патриоте и издајнике. Атеисти су са издајницима аутоматски сврстани на исту страну те подебљане линије раздвајања. У јавности се ствара утисак да је ситуација у којој атеиста није за признање Косова немогућа.

Хомосексуалци су атеисти! Шта то значи? Линија која дели по критеријуму сексуалног определења поклапа се са линијом која дели по критеријуму односа према религији и хомосексуалци се сврставају аутоматски међу атеисте, а из претходног става познато је да су они издајници, па отуда следи да сви хомосексуалци издају Косово.

Слично је и када ставите примедбу на опозицију. Саборност опозиције агитује се ставом да ко није са нама, тај је против нас. То је иначе омиљена техника свођења система са више могућих избора на прост бинаран систем.
Ово страшно вређа интелигенцију, поготово ако као опозиција тврдите да су опозициони бирачи избирљивији и да ви као искрена опозиција желите да им угодите и да сте бољи управо због ваше демократичности и поштовања богатства разлика.

Није ово новина у Србији. Одавно код нас људи мисле да ко год је антикомуниста, мора бити да је и фашиста. Јер, левичари воле да тврде да су они и само они сами победили фашизам. То чак ни код нас није сасвим тачно, глобално поготово није. Важи и обрнуто: чим сте антикомуниста или напросто нисте левичар, мора бити да сте фашиста. Ситуација у којој особа истовремено може бити и антикомуниста, на десном центру, али и одлучни антифашиста – у главама српских бирача изгледа да није могућа. Ил’ си једно, ил’ си друго!? Бити оба, у некој сразмери, немогуће је!!? А тек бити нешто треће!? Па још бити свој и мислити својом главом!? Па, ти мора да си хомосексуалац, атеиста, издајник. Ниси правоверан! Против нас си!

Не, господо. Људи имају право, а ако су још уз то и одговорни, осећају истовремено и обавезу да мисле својом главом. Зашто би у политици и јавним пословима било другачије? Зашто би се то разликовало од породице? Нећеш сине да студираш медицину? Одричем те се, пропалица си и то ћеш и остати! Какво је то родитељство? Мудро? Зашто у политици масовно дозвољавамо да нас се на силу калупи у стереотипе који су насилно и вештачки сведени на прост бинарни избор?

Слобода и демократија подразумевају различитости и сваки избор добар је, ако није избор да се ургожавају слободе других и да се другима наноси штета. Материјална и/или немартеријална, емотивна.

Ако тврдите да сте бољи, онда покажите то. Преиспитајте став да ко није са вама, мора бити да је против вас. Пригрлите различитости. Подржите људе различитих мишљења који доносе иновативне приступе који са тим различитостима долазе. Искористите најбоље од тога. Уједно се одрекните лажне различитости. Немојте се изговарати на демократичност и слободу говора онда када се зарад свог тренутног интереса повлачите пред агресивним наметљивцима који промовишу идеје из којих ће туђе слободе и права бити угрожени. Слобода сеже до границе угрожавања туђе слободе. Са оваквим принципима можда се нешто и постигне. Без њих, поново ће нам неко нешто подвалити и прокоцкаћемо још коју деценију.

Владимир Ђурић
Народни посланик
Генерални секретар Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

85 + = 91

ГРАД БЕОГРАД
Потпишите петицију против изградње гондоле Калемегдан – Ушће!

Активисти Грађанског демократског форума, Странке модерне Србије и Толеранције Србије сакупљаће потписе Београђана за стављање ван снаге одлуке о изградњи жичаре/гондоле Калемегдан – Ушће. Уважавајући мишљења стручњака да се изградњом гондоле угрожава културно наслеђе непроцењиве вредности, нарушава визура и околина Београдске тврђаве и подрива могућност стављања Калемегдана на листу светске …

ДРУШТВО
1
Геронтолошки центар Ваљево – Да ли је неког срамота?

Странка модерне Србије упутила је пет отворених питања локалној власти у вези завршетка Геронтолошког центра у Ваљеву. Истовремено Снежана Ђекић Спајић известила је новинаре да је један од апела јавности услишен, Јелена Калат директорка ЈКП Видрак иселила је ствари из стана социјалне градње. Одборница у Скупштни града и члан Странке …

ДРУШТВО
Ако смо глуви, нисмо глупи

Верујем да не постоји особа која је гледала филм Маратонци трче почасни круг, а да се не сећа чувене реплике Мије Алексића на питање Богдана Диклића „колики је мој део?“. Реплика је гласила: „ако си луд ниси глув, чујеш шта пише“. Ако покушамо да кроз ову чувену реченицу укажемо на …