fbpx

Traktat o budućnosti Srbije

POLITIČKI STAV

Da vodeći srpski državni i politički žreci stvarno žele da građanima predstave svoje uverljive vizije “Budućnosti Srbije”, oni bi prethodno morali da utvrde neporecive razvojne repere i da se lično suoče sa stvarnim životima građana, njihovim životnim standardom i da kao obične neprepoznatljive ličnosti, bez prisustva kamera, čuju njihove nenašminkane stavove o najvažnijim razvojnim pitanjima današnje Srbije.

Umesto što plaćaju skupa teledirigovana istraživanja o svojoj popularnosti i o rangiranju političko-društveno-privrednih prioriteta, žreci bi, dakle, trebalo da namaknu veštačke brade, brkove, obrve i vlasulje, da se preobuku u odeće prosečnih građana, izađu iz automobila sa rotacijama i, bar, tridesetak dana bez pratnje svojih doglavnika i bez skrivenih rijaliti kamera, peške, tramvajima, autobusima i vozovima, inkognito putuju ulicama gradova i seoskim atarima. Da se takvi uključe u kolone protestanata koje špartaju ulicama gradova, da svrate na šaltere i zatraže neku informaciju vezanu za svakodnevna pitanja iz oblasti sudstva, zapošljavanja, katastra, penzionih prava, registracije vozila, izdavanja pasoša, ličnih karata i vozačkih dozvola, da zatraže lekarski pregled u domovima zdravlja ili u nekoj od klinika, da pokušaju da prijave krađu novca i dokumentacije na ulici ili u prevozu, da se obrate nadležnim za realizaciju prava na socijalnu pomoć, da prijave noćnu buku u komšiluku, da pokušaju da intervenišu da se poprave decenijske udarne rupe na kolovozu i na trotoaru, da … Ili, recimo, da sednu u invalidska kolica i pokušaju da uđu u prodavnicu, autobus, tramvaj, nadleštvo, ministarstvo, vladu, agenciju, opštinu, školu, fakultet, da se potrude da se sa dečjim kolicima kreću trotoarima zakrčenim „parkiranim“ automobilima. Ili da se suoče sa nevoljnicima koji u predvečerja ili rano ujutro obilaze kontejnere u potrazi za nečim što mogu pojesti ili na pijaci prodati, ili da obiđu pijace koje su sve više „buvlje“ nego „zelene“. Ili, recimo, da izbroje sve prosjake koji duž ulica, ispred crkava i grobalja sa napisima „ja sam gladan“, „nemam čim da prehranim decu“, „trebaju mi lekovi“… kute po vasceli dan i čekaju da im prolaznici nešto udele. Da ne zasuze pred majkama i očevima koji sa pospanom decom u naručju ili na leđima presreću prolaznike i mole za milost. I obavezno da posete opustela sela u kojima po neki usahli starac ili starica gleda negde niz izlokane drumove očekujići nekoga ko im nikad neće doći. Da se prošetaju vrbacima uz reke i suoče se sa plastičnim kesama koje su se nagrozdale po granama kao jata šuškavih ptica. Da pokušaju da se okupaju u virovima prepunim otpada i truleži. Da obiđu bar deset „uređenih“ i toliko „divljih“ gradskih i seoskih deponija i da provere koliko, od 100 proizvoljno iz APR-a izabranih proizvodnih firmi zaista nešto i proizvodi.

O tome kako bi izgledali njihovi razvojni reperi za “Budućnosti Srbije” koje “nude” građanima nakon takvih turneja ne želim da govorim, jer je svačiji zaključak vezan za lični doživljaj i spremnost da se stvarnost prihvati onakvom kakva jeste. Ali bi za budućnost Srbije bilo dobro kad bi oni, bez javnog podnošenja izveštaja sa televizijskih i tabloidnih pevnica nakon takvih “turističkih tura”, samokritički preispitali svoja prethodna ponašanja i javno izrečene stavove o razvojnim prioritetima, stanju ljudskih prava, kvalitetu državnih i društvenih institucija i službi, javnih i komunalnih preduzeća, agencija, o socijalnim razlikama, divljoj gradnji, brizi države i društva prema starim, nemoćnim i bolesnim licima, trudnicama i majkama, o perspektivama rasta društvenog proizvoda itd. Još bi bolje bilo za budućnost Srbije kad bi pokušali da tokom takvih ličnih “istraživačkih ekskurzija” sa svojim porodicama žive sa minimalnim ili prosečnim platama, ili sa penzijama “bogatih” penzionera. A s tim u vezi i da razmisle o kvaltetima i stvarnim doprinosima budućnosti Srbije aktuelnih gradonačelnika, odbornika, poslanika, direktora, planera, ministara, agencija za istraživanje javnog mnjenja i o pouzdanosti statističkih pokazatelja koji se predočavaju građanima. Takvo istraživačko putovanje pomoglo bi našim vodećim državnim i političkim žrecima da potpuno ne “odlepe” i da prestanu da seju maglu, da ne grade Potemkinova sela i da nas ne dave svojim “velikim”, “istorijskim”, misijama, “idejama”, “planovima” i doprinosima u koje ni oni sami ne veruju.

Ovakva istraživačka putovanja vođa nacija i država nisu nepoznata ni kod nas ni u svetu. U sjeničkom kraju dugo je prepričavano kako je Milovan Đilas, visoki funkcioner tadašnje FNRJ, jedva uspeo da izbegne batine od ljutitog seljaka što mu je gazio nepokošenu livadu u toku jedne od njegovih tajnih istraživačkih turneja koje je sprovodio da bi se lično uverio u stvarno stanje društva i državnih institucija. Pričalo se i o tome da su iskustva sa tih tajnih turneja uticala na Đida, kako ga je narod zvao, da postane jedan od prvih Titovih disidenata, jer se uverio da je tadašnja državna propaganda, kojoj je i sam doprinosio, bila u ogromnom raskoraku sa stvarnim životom.

Da su naši vodeći državni i politički žreci sledili razvojna postupanja narodnih vođa koje su građani iskreno voleli i poštovali, oni bi išli među građane bez televizijskih kamera, bez “rotacija” i bez “dvorjana” i “gardista”, i mi bismo sada pred sobom imali prihvatljiv i sprovodiv razvojni plan za započinjanje dugoročnog, autohtono-srpskog, kvalitetnog razvojnog New Deal – a koji bi imao šansu da uspe.

Milun Babić
član Šireg predsedništva SMS

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

8 + 2 =

AUTORSKI TEKST
Dijalog

Artikulisan govor je jedna od temeljnih razlika ljudi i ostalih živih bića. Svest da ljudi svoje razlike treba da rešavaju razgovorom, a ne motkom razlikuje civilizovana i ona druga društva. Sposobnost da se razgovorom dođe do jasne opšte saglasnosti oko toga kako kanališemo nesaglasje je temelj demokratije i konstitucionalizma, iznad …

POLITIČKI STAV
Politika je jasan stav o privredi

(1) Srpska država na svim nivoima ne treba da troši više od 35% BDP (2) Ovo pod 1 je bitno jer je bolje manje od mnogo (siromašni postaju srednja klasa), nego mnogo od malo (siromašni uglavnom ostaju siromašni). (3) Uslov za rast je ekspanzija izvoza i to izvoza koji ima …

POLITIČKI STAV
1
Da li je bojkot neizbežan

Izvor: NEDELJNIK VREME br.1463 Ideja o bojkotu bilo kojih narednih izbora potekla je iz Saveza za Srbiju nakon lokalnih izbora u Lučanima i od tada je tema raznih špekulacija. Sagovornici “Vremena”, kako iz saveza, tako i iz drugih opozicionih stranaka koje su saglasne da izborni uslovi u Srbiji nisu pošteni, …