fbpx

Трактат о будућности Србије

ПОЛИТИЧКИ СТАВ

Да водећи српски државни и политички жреци стварно желе да грађанима представе своје уверљиве визије “Будућности Србије”, они би претходно морали да утврде непорециве развојне репере и да се лично суоче са стварним животима грађана, њиховим животним стандардом и да као обичне непрепознатљиве личности, без присуства камера, чују њихове ненашминкане ставове о најважнијим развојним питањима данашње Србије.

Уместо што плаћају скупа теледиригована истраживања о својој популарности и о рангирању политичко-друштвено-привредних приоритета, жреци би, дакле, требало да намакну вештачке браде, бркове, обрве и власуље, да се преобуку у одеће просечних грађана, изађу из аутомобила са ротацијама и, бар, тридесетак дана без пратње својих доглавника и без скривених ријалити камера, пешке, трамвајима, аутобусима и возовима, инкогнито путују улицама градова и сеоским атарима. Да се такви укључе у колоне протестаната које шпартају улицама градова, да сврате на шалтере и затраже неку информацију везану за свакодневна питања из области судства, запошљавања, катастра, пензионих права, регистрације возила, издавања пасоша, личних карата и возачких дозвола, да затраже лекарски преглед у домовима здравља или у некој од клиника, да покушају да пријаве крађу новца и документације на улици или у превозу, да се обрате надлежним за реализацију права на социјалну помоћ, да пријаве ноћну буку у комшилуку, да покушају да интервенишу да се поправе деценијске ударне рупе на коловозу и на тротоару, да … Или, рецимо, да седну у инвалидска колица и покушају да уђу у продавницу, аутобус, трамвај, надлештво, министарство, владу, агенцију, општину, школу, факултет, да се потруде да се са дечјим колицима крећу тротоарима закрченим „паркираним“ аутомобилима. Или да се суоче са невољницима који у предвечерја или рано ујутро обилазе контејнере у потрази за нечим што могу појести или на пијаци продати, или да обиђу пијаце које су све више „бувље“ него „зелене“. Или, рецимо, да изброје све просјаке који дуж улица, испред цркава и гробаља са написима „ја сам гладан“, „немам чим да прехраним децу“, „требају ми лекови“… куте по васцели дан и чекају да им пролазници нешто уделе. Да не засузе пред мајкама и очевима који са поспаном децом у наручју или на леђима пресрећу пролазнике и моле за милост. И обавезно да посете опустела села у којима по неки усахли старац или старица гледа негде низ излокане друмове очекујићи некога ко им никад неће доћи. Да се прошетају врбацима уз реке и суоче се са пластичним кесама које су се нагроздале по гранама као јата шушкавих птица. Да покушају да се окупају у вировима препуним отпада и трулежи. Да обиђу бар десет „уређених“ и толико „дивљих“ градских и сеоских депонија и да провере колико, од 100 произвољно из АПР-а изабраних производних фирми заиста нешто и производи.

О томе како би изгледали њихови развојни репери за “Будућности Србије” које “нуде” грађанима након таквих турнеја не желим да говорим, јер је свачији закључак везан за лични доживљај и спремност да се стварност прихвати онаквом каква јесте. Али би за будућност Србије било добро кад би они, без јавног подношења извештаја са телевизијских и таблоидних певница након таквих “туристичких тура”, самокритички преиспитали своја претходна понашања и јавно изречене ставове о развојним приоритетима, стању људских права, квалитету државних и друштвених институција и служби, јавних и комуналних предузећа, агенција, о социјалним разликама, дивљој градњи, бризи државе и друштва према старим, немоћним и болесним лицима, трудницама и мајкама, о перспективама раста друштвеног производа итд. Још би боље било за будућност Србије кад би покушали да током таквих личних “истраживачких екскурзија” са својим породицама живе са минималним или просечним платама, или са пензијама “богатих” пензионера. А с тим у вези и да размисле о квалтетима и стварним доприносима будућности Србије актуелних градоначелника, одборника, посланика, директора, планера, министара, агенција за истраживање јавног мњења и о поузданости статистичких показатеља који се предочавају грађанима. Такво истраживачко путовање помогло би нашим водећим државним и политичким жрецима да потпуно не “одлепе” и да престану да сеју маглу, да не граде Потемкинова села и да нас не даве својим “великим”, “историјским”, мисијама, “идејама”, “плановима” и доприносима у које ни они сами не верују.

Оваква истраживачка путовања вођа нација и држава нису непозната ни код нас ни у свету. У сјеничком крају дуго је препричавано како је Милован Ђилас, високи функционер тадашње ФНРЈ, једва успео да избегне батине од љутитог сељака што му је газио непокошену ливаду у току једне од његових тајних истраживачких турнеја које је спроводио да би се лично уверио у стварно стање друштва и државних институција. Причало се и о томе да су искуства са тих тајних турнеја утицала на Ђида, како га је народ звао, да постане један од првих Титових дисидената, јер се уверио да је тадашња државна пропаганда, којој је и сам доприносио, била у огромном раскораку са стварним животом.

Да су наши водећи државни и политички жреци следили развојна поступања народних вођа које су грађани искрено волели и поштовали, они би ишли међу грађане без телевизијских камера, без “ротација” и без “дворјана” и “гардиста”, и ми бисмо сада пред собом имали прихватљив и спроводив развојни план за започињање дугорочног, аутохтоно-српског, квалитетног развојног Неw Деал – а који би имао шансу да успе.

Милун Бабић
члан Ширег председништва СМС

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

57 − 49 =

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
1
Да ли је бојкот неизбежан

Извор: НЕДЕЉНИК ВРЕМЕ бр.1463 Идеја о бојкоту било којих наредних избора потекла је из Савеза за Србију након локалних избора у Лучанима и од тада је тема разних шпекулација. Саговорници “Времена”, како из савеза, тако и из других опозиционих странака које су сагласне да изборни услови у Србији нису поштени, …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Пољопривреда – највећа рана друштва

Статистика је неумољива. Данас се у Србији само 60% пољопривредног земљишта користи се за интезивну пољопривредну производњу. Садашња пољопривредна газдинства сведена су на окућнице и на породичну економију. Даља неумољивост статистике указује на то да данас просечно пољопривредно газдинство чини 1,2 члана. Стање српске пољопривреде на крају 2018. је, благо …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Да ли ће Београд постати нова Бања Лука или ново Скопље?

Одговор на ово питање зависи највише од грађана који у Београду већ више од два месеца демонстрирају сваке суботе. У последњих пар недеља то више није само Београд, покренули су се и други градови Србије. Због тога су узбуђени сви – и власт и опозиција. Али то узбуђење није програм. …