fbpx

Ako smo gluvi, nismo glupi

DRUŠTVO

Verujem da ne postoji osoba koja je gledala film Maratonci trče počasni krug, a da se ne seća čuvene replike Mije Aleksića na pitanje Bogdana Diklića „koliki je moj deo?“. Replika je glasila: „ako si lud nisi gluv, čuješ šta piše“. Ako pokušamo da kroz ovu čuvenu rečenicu ukažemo na poziciju gluvih osoba u Srbiji, potreban je samo malo drugačiji raspored reči da se verodostojno prikaže ono što se decenijama pokušava objasniti kako raznim stručnjacima koji rade sa gluvima, tako i širokim narodnim masama. Rečenica bi glasila: AKO SMO GLUVI, NISMO GLUPI!

Prema podacima popisa iz 2011. godine u Srbiji se oko 150.000 ljudi izjasnilo da ima određene izazove kada je u pitanju sluh i oko 60.000 je reklo da ima teškoće u komunikaciji. Precizni podaci o tome koliki je broj gluvih ljudi kojima je srpski znakovni jezik maternji nema, a procene organizacija koje se bave unapređenjem položaja gluvih osoba je da je to oko 70.000 ljudi.

Većina gluvih osoba, posebno onih koji ne čuju od rođenja, sebe ne smatra osobama s invaliditetom već socio-kulturološko-lingvističkom zajednicom gde je znakovni jezik ono što suštinski povezuje zajednicu gluvih. Ovaj pokret širom sveta insistira da se reč gluv piše velikim slovom G kako bi se precepcija o gluvima preusmerila s nedostatka ili oštećenja na kulturološku odrednicu. Samo jedan od primera koliko je znakovni jezik snažno sredstvo povezivanja zajednice gluvih je i taj da će se gluva osoba iz Srbije, koja koristi srpski znakovni jezik, lakše sporazumeti s nekim iz, na primer, Francuske ko koristi francuski znakovni jezik, nego s bilo kim iz Srbije ko ne zna znakovni jezik niti poznaje njegovu strukturu.

Zbog komunikacijskih barijera s većinskom populacijom, čitava jedna zajednica ljudi isključena je iz gotovo svih segmenata života i nema pristup blagovremenom i pravovernom informisanju čak i kada su vanredne sitauacije u pitanju. Gluvi se svakodnevno suočavaju s preprekama usled komunikacijskih barijera. Često se dešava da gluva osoba kod lekara čeka i po nekoliko sati jer ne zna da je prozvana, a zdravstveni radnici očekuju da je neko došao s gluvom osobom. Kada se prilikom kupovine avionske karte gluva osoba izjasni da joj je potrebna asistencija, na aerodromu ih sačeka pomoćno osoblje s invalidksim kolicima a ne tumač znakovnog jezika.

Na javnim servisima kao što su RTS i RTV prevode se kratke vesti, imamo i prevod sednica Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine na Radio televiziji Vojvodine, ali osim toga, prevode svih ostalih sadržaja ne možemo videti nigde. Nedovoljno informisani smatraju da su titlovanje ili kajron (tekst koji klizi po ekranu s leva na desno) dovoljna vrsta prilagođavanja sadržaja međutim, to nikako ne može zameniti srpski znakovni jezik, jer je pisani srpski ili standardizovani srpski jezik, zapravo drugi jezik gluvih. Ilustracije radi, zamislite da neki jezik poznajete na nivou B1 i da pokušavate na tom jeziku da pomoću titla ili kajrona dobijete informaciju. Zvuči prilično komplikovano.

Srž problema leži u obrazovnom sistemu Srbije i to na nekoliko nivoa. Najpre, u okviru obrazovanja treba uvesti mogućnost bilingvalnog obrazovanja gde bi gluve osobe, kojima je maternji jezik srpski znakovni, mogle da uče i pisani srpski jezik čime bi se ostvarila mogućost da gluvi čitaju i razumeju sadržaje koje ne mogu razumeti ako poznaju samo znakovni jezik. Pored toga, trebalo bi u okviru univerzitetskih studija otvoriti odeljenje koje bi se bavilo izučavanjem znakovnog jezika, a ono što je jedan od nezaobilaznih uslova je da se strateški poveća broj dobro obučenih i sertifikovanih tumača za znakovni jezik. U Srbiji ne postoji formalno obrazovanje tumača već su najstručniji tumači uglavnom deca gluvih roditelja kojima je znakovni jezik takođe maternji.

Kao što je pomenuto, gotovo da nema segmenta života iz kog gluve osobe nisu isključenje, ali ću se ovde osvrnuti na političko učešće gluvih osoba. Iako u vreme predizborne kampanje postoji zakonska obaveza da se obezbedi prevođenje predizbornog programa na znakovni jezik na RTS-u, postavlja se pitanje šta je sa svim prethodnim aktivnostima koje politički subjekti sprovode a o čemu gluvi nemaju nikakve informacije. Na osnovu čega ovako velika grupa ljudi može da odluči za koga da glasa i može li se za takvu situaciju upotrebiti bilo koja druga reč osim reči diskriminacija.

U obraćanjima raznih političkih lidera, bilo da se radi o onima koji su na vlasti ili koji deluju opoziciono, često možemo čuti da država treba da se stara o svim građanima, ali izgleda da ljudi na margini ne spadaju u SVE.

Stranka moderne Srbije će uložiti sve napore da svoje političke poruke i sadržaje učini pristupačne svima, uz velika očekivanja da će podstaći gluve osobe da postanu politički aktivnije na bilo koji način i kroz bilo koju političku opciju koja im se učini bliskom.

Napominjemo da ljudi koji nam u tome pomažu, među kojima su neki istaknuti lideri u borbi za unapređenje položaja gluvih i tumači srpskog znakovnog jezika, nisu pripadnici niti promoteri Stranke moderne Srbije već ljudi koji su nam pružili ruku saradnje u težnji da se obezbedi pravo da svako bude informisan u savremenom i modernom dobu.

Uskoro ćemo objaviti pristupačne sadržaje i pozivamo sve koji su zainteresovani da finasijski ili na bilo koji drugi način pomognu stvaranje pristupačnih sadržaja da nas prate i da nam se jave kao bismo zajedno omogućili gluvim ljudima da ostvare pravo na informisanje i političku participaciju.

Ljupka Mihajlovska
Narodna poslanica
članica šireg Predsedništva Stranke moderne Srbije

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

31 + = 35

GRAD BEOGRAD
Potpišite peticiju protiv izgradnje gondole Kalemegdan – Ušće!

Aktivisti Građanskog demokratskog foruma, Stranke moderne Srbije i Tolerancije Srbije sakupljaće potpise Beograđana za stavljanje van snage odluke o izgradnji žičare/gondole Kalemegdan – Ušće. Uvažavajući mišljenja stručnjaka da se izgradnjom gondole ugrožava kulturno nasleđe neprocenjive vrednosti, narušava vizura i okolina Beogradske tvrđave i podriva mogućnost stavljanja Kalemegdana na listu svetske …

DRUŠTVO
Binarni apsurd srpske politike

Izgleda da smo nakon više od tri decenije medijske političke šizofrenije dovedeni u situaciju da moramo da se pozabavimo načinima rasuđivanja na fundamentaelnom nivou. Situacija je izmakla kontroli i vreme je za brigu. Kolektivno mentalno zdravlje je ugroženo. Binarnost je u najširem smislu situacija u kojoj imate samo dva moguća …

DRUŠTVO
1
Gerontološki centar Valjevo – Da li je nekog sramota?

Stranka moderne Srbije uputila je pet otvorenih pitanja lokalnoj vlasti u vezi završetka Gerontološkog centra u Valjevu. Istovremeno Snežana Đekić Spajić izvestila je novinare da je jedan od apela javnosti uslišen, Jelena Kalat direktorka JKP Vidrak iselila je stvari iz stana socijalne gradnje. Odbornica u Skupštni grada i član Stranke …