fbpx

Ако смо глуви, нисмо глупи

ДРУШТВО

Верујем да не постоји особа која је гледала филм Маратонци трче почасни круг, а да се не сећа чувене реплике Мије Алексића на питање Богдана Диклића „колики је мој део?“. Реплика је гласила: „ако си луд ниси глув, чујеш шта пише“. Ако покушамо да кроз ову чувену реченицу укажемо на позицију глувих особа у Србији, потребан је само мало другачији распоред речи да се веродостојно прикаже оно што се деценијама покушава објаснити како разним стручњацима који раде са глувима, тако и широким народним масама. Реченица би гласила: АКО СМО ГЛУВИ, НИСМО ГЛУПИ!

Према подацима пописа из 2011. године у Србији се око 150.000 људи изјаснило да има одређене изазове када је у питању слух и око 60.000 је рекло да има тешкоће у комуникацији. Прецизни подаци о томе колики је број глувих људи којима је српски знаковни језик матерњи нема, а процене организација које се баве унапређењем положаја глувих особа је да је то око 70.000 људи.

Већина глувих особа, посебно оних који не чују од рођења, себе не сматра особама с инвалидитетом већ социо-културолошко-лингвистичком заједницом где је знаковни језик оно што суштински повезује заједницу глувих. Овај покрет широм света инсистира да се реч глув пише великим словом Г како би се прецепција о глувима преусмерила с недостатка или оштећења на културолошку одредницу. Само један од примера колико је знаковни језик снажно средство повезивања заједнице глувих је и тај да ће се глува особа из Србије, која користи српски знаковни језик, лакше споразумети с неким из, на пример, Француске ко користи француски знаковни језик, него с било ким из Србије ко не зна знаковни језик нити познаје његову структуру.

Због комуникацијских баријера с већинском популацијом, читава једна заједница људи искључена је из готово свих сегмената живота и нема приступ благовременом и правоверном информисању чак и када су ванредне ситауације у питању. Глуви се свакодневно суочавају с препрекама услед комуникацијских баријера. Често се дешава да глува особа код лекара чека и по неколико сати јер не зна да је прозвана, а здравствени радници очекују да је неко дошао с глувом особом. Када се приликом куповине авионске карте глува особа изјасни да јој је потребна асистенција, на аеродрому их сачека помоћно особље с инвалидксим колицима а не тумач знаковног језика.

На јавним сервисима као што су РТС и РТВ преводе се кратке вести, имамо и превод седница Скупштине Аутономне покрајине Војводине на Радио телевизији Војводине, али осим тога, преводе свих осталих садржаја не можемо видети нигде. Недовољно информисани сматрају да су титловање или кајрон (текст који клизи по екрану с лева на десно) довољна врста прилагођавања садржаја међутим, то никако не може заменити српски знаковни језик, јер је писани српски или стандардизовани српски језик, заправо други језик глувих. Илустрације ради, замислите да неки језик познајете на нивоу Б1 и да покушавате на том језику да помоћу титла или кајрона добијете информацију. Звучи прилично компликовано.

Срж проблема лежи у образовном систему Србије и то на неколико нивоа. Најпре, у оквиру образовања треба увести могућност билингвалног образовања где би глуве особе, којима је матерњи језик српски знаковни, могле да уче и писани српски језик чиме би се остварила могућост да глуви читају и разумеју садржаје које не могу разумети ако познају само знаковни језик. Поред тога, требало би у оквиру универзитетских студија отворити одељење које би се бавило изучавањем знаковног језика, а оно што је један од незаобилазних услова је да се стратешки повећа број добро обучених и сертификованих тумача за знаковни језик. У Србији не постоји формално образовање тумача већ су најстручнији тумачи углавном деца глувих родитеља којима је знаковни језик такође матерњи.

Као што је поменуто, готово да нема сегмента живота из ког глуве особе нису искључење, али ћу се овде осврнути на политичко учешће глувих особа. Иако у време предизборне кампање постоји законска обавеза да се обезбеди превођење предизборног програма на знаковни језик на РТС-у, поставља се питање шта је са свим претходним активностима које политички субјекти спроводе а о чему глуви немају никакве информације. На основу чега овако велика група људи може да одлучи за кога да гласа и може ли се за такву ситуацију употребити било која друга реч осим речи дискриминација.

У обраћањима разних политичких лидера, било да се ради о онима који су на власти или који делују опозиционо, често можемо чути да држава треба да се стара о свим грађанима, али изгледа да људи на маргини не спадају у СВЕ.

Странка модерне Србије ће уложити све напоре да своје политичке поруке и садржаје учини приступачне свима, уз велика очекивања да ће подстаћи глуве особе да постану политички активније на било који начин и кроз било коју политичку опцију која им се учини блиском.

Напомињемо да људи који нам у томе помажу, међу којима су неки истакнути лидери у борби за унапређење положаја глувих и тумачи српског знаковног језика, нису припадници нити промотери Странке модерне Србије већ људи који су нам пружили руку сарадње у тежњи да се обезбеди право да свако буде информисан у савременом и модерном добу.

Ускоро ћемо објавити приступачне садржаје и позивамо све који су заинтересовани да финасијски или на било који други начин помогну стварање приступачних садржаја да нас прате и да нам се јаве као бисмо заједно омогућили глувим људима да остваре право на информисање и политичку партиципацију.

Љупка Михајловска
Народна посланица
чланица ширег Председништва Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

64 − = 59

ГРАД БЕОГРАД
Потпишите петицију против изградње гондоле Калемегдан – Ушће!

Активисти Грађанског демократског форума, Странке модерне Србије и Толеранције Србије сакупљаће потписе Београђана за стављање ван снаге одлуке о изградњи жичаре/гондоле Калемегдан – Ушће. Уважавајући мишљења стручњака да се изградњом гондоле угрожава културно наслеђе непроцењиве вредности, нарушава визура и околина Београдске тврђаве и подрива могућност стављања Калемегдана на листу светске …

ДРУШТВО
Бинарни апсурд српске политике

Изгледа да смо након више од три деценије медијске политичке шизофреније доведени у ситуацију да морамо да се позабавимо начинима расуђивања на фундаментаелном нивоу. Ситуација је измакла контроли и време је за бригу. Колективно ментално здравље је угрожено. Бинарност је у најширем смислу ситуација у којој имате само два могућа …

ДРУШТВО
1
Геронтолошки центар Ваљево – Да ли је неког срамота?

Странка модерне Србије упутила је пет отворених питања локалној власти у вези завршетка Геронтолошког центра у Ваљеву. Истовремено Снежана Ђекић Спајић известила је новинаре да је један од апела јавности услишен, Јелена Калат директорка ЈКП Видрак иселила је ствари из стана социјалне градње. Одборница у Скупштни града и члан Странке …