fbpx

Intervju Aleksandra Stevanovića za “Užičku nedelju”

INTERVJU

1. Poštovani gospodine Stevanoviću, Stranka moderne Srbije nastala je nedavno, posle raznih previranja u Dosta je bilo. Ko je osnovao SMS i sa kojim razlogom? Koji su ciljevi SMS i po čemu se razlikuje od postojećih stranaka u Srbiji?

Stranka moderne Srbije nastala je spajanjem Pokreta Centra, koji su osnovali poslanici, odbornici i simpatizeri Dosta je bilo, koji nisu želeli da budu deo skretanja ostataka tog pokreta ka ekstremnoj desnici i Socijaldemokratskog saveza, vanparlamentarne stranke levog centra. Naš cilj je bio da ponudimo građanima stranku koja će svoj centristički i iznad svega program moderne Srbije komunicirati nekonfliktno, pristojno, sa nuđenjem jasnih rešenja. Iznad svega, stojimo jasno iza osnova srećnih i prosperitetnih društava kao što su Srbija na Zapadu, pomirenje u regiji, tržišna privreda pod vladavinom prava, fokus na mala i srednja preduzeća, superiornost privatne svojine, slobode i prava građana, socijalno odgovorna država. Nijedna ideja u politici, posebno ostvarljiva ideja, nije nova, ali ono što mi želimo da uvedemo kao novost je način na koji plasiramo svoje ideje i otklon od demagogije i ekstremizma  koji su toliko često kvarili i najbolje stranke.

2. Koji su programski ciljevi SMS i kojoj se ciljnoj grupi obraćate? Od kojih slojeva društva očekujete najveću podršku?

Ako bih morao izdvojiti ključne ciljeve  to bi svakako bili: (1) Srbija na Zapadu kao prvi korak u stvaranju globalne Srbije, (2)  Srbija kao zemlja inovativnih malih i srednjih preduzeća (3) Regionalno pomirenje (4) Socijalna politika koja targetira ugrožene i podstiče vertikalnu pokretljivost (5) Visok stepen ličnih i ekonomskih sloboda. Podršku očekujemo od ljudi koji su vlasnici malih i srednjih biznisa, ljudi koji su stručni u poslovima koje rade, marginalizovanih grupa koje nikoga trenutno ne zanimaju. Šire gledano, to su svi oni koji mogu s ponosom reći da žive od svog rada i koji u reformama koje nam donose više slobode, više pravne sigurnosti, više prilika vide mogućnost da radeći dobre stvari za sebe i svoju porodicu urade i najbolje stvari za Srbiju.

3. Ko pažljivije prati politička i ekonomska dešavanja u Srbiji, primetio je vaše otvoreno i dosledno zalaganje za tržišnu ekonomiju i liberalizam. Da li i dalje stojite na tom stanovištu? Liberalizam je najnapadanija ideja u Srbiji, zašto?

Ideja koja je Zapad i zemlje na zapadnoj tradiciji učinila najboljim mestom za život su prirodna prava – pravo na život i imovinu, činjenica da se rađamo slobodni i da možemo sami da tragamo za srećom i dobrim životom. Ništa ne razvija bolje jednu zemlju od lične slobode, koja se ostvaruje kroz vladavinu prava, nezavisne institucije, efikasnu i štedljivu državu. Sve uspešne zemlje u svetu jako liče jedna na drugu, dok su neuspešne zemlje veoma različite i svima je jedino zajedničko da ne liče na uspešne zemlje. Napadi na liberalizam u Srbiji su apstraktni jer Srbija nije videla ni „S“ od slobodnog društva, već je uvek manje ili više bila zemlja  u kojoj je politika dominantno oblikovala i privredu i živote ljudi, umesto da postavlja dobre okvire. U korenu te borbe protiv nečega što niti postoji, niti je postojalo poslednjih osam decenija je vrlo praktična želja da se zaštite rente privilegovanih grupa, kolikogod to Srbiju činilo siromašnom zemljom iz koje najsposobniji i najobrazovaniji konstantno beže.

4. Kako vaša stranka vidi odnos Srbije sa Kosovom, Evropom i NATO paktom?

SMS se zalaže za rešenje koje će doneti pomirenje, stabilnost i maksimalan konstruktivan uticaj Srbije na Kosovu. To znači da rešenje mora obuhvatati zaštitu imovinskih prava fizičkih lica i pravnih lica, autonomiju za Srbe, zaštitu kulturne baštine i pristup tržištu. Srbija ne treba da ometa razvoj Kosova na bilo koji način. Cilj ovakve politike je da Srbija koristeći institucionalne mehanizme konstitutivnosti Srba i ravnopravnosti srpskog jezika na Kosovu, kao i značajno ekonomsko prisustvo, ostvari maksimalnu moguću političku, ekonomsku i bilo koju drugu meku moć na Kosovu i pomogne u ekonomskom i demokratskom razvoju i izgradnji institucija. Ulazak Kosova u Evropsku uniju će poništiti granice i integrisati Kosovo sa Srbijom verovatno najviše u istoriji, a bez da to proizvodi ogromne troškove za Srbiju i represiju nad većinskim/manjinskim narodom na Kosovu. Mi Kosovo vidimo prevashodno kao mesto saradnje Srba i Albanaca.

Evropska Unija je najznačajniji trgovinski partner Srbije, u Evropskoj Uniji veliki broj ljudi sa našim pasošima je našao posao ili započeo biznis, EU je tržište koje je barem 300 puta veće od srpskog i ključno tržište za srpske proizvode i usluge i ključni investitor u Srbiji. EU je zajednica koja se zasniva na vrednostima tržišne demokratije. Sve ovo je dovoljan razlog da je članstvo Srbije u EU civilizacijski posao stvaranja Srbije na Zapadu.  Ulazak u EU nije proces gde se može preskočiti ijedan korak, nije skup lepih želja nego predan rad na menjanju društva. Takođe nije dovoljno reći „evropska Srbija“, nego treba graditi evropske vrednosti u svim oblastima u Srbiji. Članstvo nije cilj sam po sebi, nego je dokaz da je neka zemlja postala deo evropske civilizacije i prihvatila evropske vrednosti. Zemlje EU su bolje uređene od Srbije kada su u pitanju sve ključne oblasti, a pre svega vladavina prava, tržišna privreda i demokratija. Da bi ušla u EU, Srbija bi znatno morala da unapredi postojeća rešenja. Opšta struktura dobitka i gubitka Srbije usled ulaska u EU bila bi ista kao i kod drugih zemalja Istočne Evrope koje imaju mnogo brže stopa rasta BDP od Srbije.

Srbija pre bilo kakve analize ulaska u NATO mora da maksimizira saradnju u Partnerstvu za mir jer smo trenutno ostrvo unutar NATO. Naša sloboda u potpunosti zavisi od Partnerstva za mir. Takođe, potrebno je racionalno sagledati troškove i koristi od članstva u NATO i modela neutralnosti koji priznaje NATO. Mimo toga ne postoji treća opcija, a da nepotrebno ne preuzmemo rizike koji će delovati loše na naš ukupni razvoj u budućnosti.

5. U toku su građanske šetnje u Srbiji, koje većinom, pogotovu u unutrašnjosti, protežira Savez za Srbiju. S obzirom da tu grupaciju, osim DS-a, uglavnom čine desno orijentisane partije, kakvo mesto vaša partija vidi u tom opozicionom bloku?

Mi verujemo da samo jake stranke mogu praviti jake koalicije, a da su najbolje koalicije koje prave jake stranke oko vrlo konkretnog i konzistentnog programa. Pred izbore je moguće napraviti tehničke koalicije i tako ih jasno nazvati, ako postoji zaista neki veliki strateški interes. Stoga smo posvećeni izgradnji naše organizacije, promociji našeg programa, naše nove političke kulture i naših ljudi. Posvećeni smo i novom konceptu politike u kome kroz političke projekte nudimo građanima koji ne žele da budu deo stranaka mogućnost da se politički angažuju, kao u akciji „Mame su zakon“. Cilj je da postanemo stranka koja sama izlazi na izbore ili je stožer okupljanja srodnih političkih organizacija i koja ima jasnu i prepoznatljivu politiku koja ne koketira sa demagogijom i štetnim idejama uopšte. Kada je reč o protestima, mi učestvujemo u istim aktivno, nudimo rešenja, a najviše od svega jedan pristup lišen ispraznog svađalačkog narativa. To ni na koji način ne znači da smo deo Saveza, između ostalog i zbog za nas previše radikalnih i desničarskih i levičarskih ideja sa kojima se ne možemo saglasiti.

6. Kakvo je vaše viđenje političkog trenutka u Srbiji i šta očekujete da će se dešavati u narednih par godina?

Biće rešeni ključni regionalni problemi, Srbija će biti blizu ulaska u Evropsku Uniju, privreda će rasti stabilno i relativno sporije nego privrede zemalja koje su bile u sličnoj fazi pristupanja i reformi kao Srbija, nivo ličnih i ekonomskih sloboda će biti blago unapređen, baš kao i standard građana. Moguća su odstupanja na bolje ili na gore u zavisnosti od politike Zapada i sposobnosti i vlasti i opozicije da unaprede svoje aspekte bavljenja politikom. Ukoliko Srbija ostane podeljeno društvo u unutrašnjem konfliktu, imaćemo nešto sporiji razvoj, ako se uspostavi normalan politički dijalog, moguće je da ceo razvoj bude i brži i sveobuhvatniji.

7. Šta je potrebno uraditi da se promene okoštali politički i ekonomski odnosi u Srbiji, koji, na ovaj ili onaj način, vladaju decenijama?

Iako trenutno deluje da smo okoštali decenijske podele, vrlo je verovatno da će približavanje Srbije Zapadu, čak i ovako sporo i nevoljno i  skidanje sa dnevnog reda „velikih“ regionalnih tema otvoriti prostor za potpuno prekomponovanje srpske politike, smanjenje konflikta koji sada postoji, nestanak pretpolitičkih organizacija i marginalizaciju organizacija koja nude staru politiku, kao i vraćanje sadržaja i racionalnog pristupa u politiku. Takođe, u srednjem roku, bez obzira na dinamiku unutrašnje politike, moguće je značajno smanjenje sadašnjeg političkog oblikovanja ekonomije, a u idealnom slučaju i menjanje uloga što je najzdraviji pristup.  Da bi ove vrlo verovatne procese ubrzali neophodno je odbaciti ideje zamrznutog konflikta, pelivanjenja između Rusije i EU, a istovremeno raditi na rešavanju unutrašnjih političkih konflikta i pripremi Srbije za svojevrsni kvantni skok koji se može desiti u narednoj deceniji, pre ili kasnije. Mi možemo videti našu budućnost i scenarije naše budućnosti na primerima barem 13 zemalja EU.

8. Kakve su perspektive Srbije i liberalnih ideja uopšte, ako u zemlji postoje toliki protivnici tržišta i tolika ljubav za državnom imovinom i državnom platom?

Na svu sreću, Srbija nije ostrvo i Srbija je u Evropi, kako geografski, tako i politički. Procesi približavanja Srbije Zapadu, uvođenja tržišne privrede, vladavine prava, nezavisnih institucija i uopšte svega što je preduslov blagostanja će se desiti brže ili sporije jer mi ne možemo biti rupa na mapi Evrope, ne zato što nam neko želi dobro više nego mi samima sebi, nego što bi to za Evropu stvaralo neprihvatljiv nivo rizika. Na nama je da iz tog procesa izvučemo što više i što brže ostvarimo koristi. Plivanje niz tok je da prodajemo državnu svojinu jer nam nedostaje novca, na primer, a pametan pristup je da to radimo tako što dokapitalizujemo javna preduzeća kroz uvođenje manjinskog vlasnika i potom ista kroz inicijalnu ponudu akcija izvedemo na berzu da pospešimo razvoj tržišta kapitala kod nas. U oba slučaja nestaju izvori gubitka i renti, ali je drugi pristup pametniji. I bukvalno svi aspekti života su takvi. Možemo ekspanziju izvoza uraditi tako što ćemo davati subvencije da bi privukli strane firme ili tako što ćemo smanjiti poreze i doprinose na najniže plate i dati stimulans domaćim firmama da investiraju. Prvi pristup je pametan za politiku koja želi da slika političare koji dovode firme, drugi je pametan ako želimo stvoriti konkurentne domaće firme, koje će, ako ništa drugo, mnogo verovatnije ostati na dug rok u Srbiji.

9. Koji su osnovni razlozi ovako teške privredne situacije u Srbiji i kako to promeniti?

Ne bih rekao da je situacija teška, ali je daleko od onoga što svi želimo – brzog održivog rasta koji je jedini lek za siromaštvo. Uzroci su naše slabosti u vladavini prava, negativna selekcija u državnoj administraciji i javnim preduzećima, previsoka državna potrošnja, visok sistemskog nivo rizika koji poskupljuje finansiranje, nepostojanje jasnih strategija na srednji i dugi rok oko kojih postoji društveni konsenzus, što favorizuje kratkoročni fokus, nedovoljna integrisanost Srbije u evropsku i svetsku privredu, a izazov koji će nam oblikovati naredne godine biće manjak radne snage. Potrebno je umesto samozadovoljstva uspešnom fiskalnom konsolidacijom i stabilizacijom uopšte krenuti u hrabre strukturne reforme javnih preduzeća i državne administracije, sniženje poreskih nameta uz sečenje neproduktivnih rashoda države i širenje poreske baze, svakodnevni predani rad na vladavini prava, otvaranje privrede Srbije da bi uspešno koristili svih pet sloboda Evropske unije. Potrebno nam je da stvorimo zemlju koja će biti stabilna, otvorena i mesto koje je dobro za biznis.

10. Mnogi su, iako neiskreno, pokušavali da urade reformu javnog sektora, ali se nije mnogo odmaklo od početka. Šta je potrebno uraditi kako bi privredni sistem prodisao?

Potrebna je politička hrabrost. Da se podrška dobija za rezultate koji stvaraju društvo slobodnih i odgovornih ljudi, iako bi to potpuno promenilo današnje shvatanje politike kao aktivnost koja je u velikoj meri čista borba za javne resurse i rente. Ovo će se svakako desiti, a na sadašnjoj i budućoj vlasti je da razmisli o svom mestu u istoriji i nasleđu koje će ostaviti.

11. Gde sebe vidi Stranka moderne Srbije u narednom periodu?

Sebe vidimo kao stranku koja ima konstantnu politiku i stranku koja ujedinjuje umesto da deli građane. Vidimo SMS i kao stranku koja ima stalno biračko telo od pola miliona ljudi i koja je uvek tačka oslonca za sve razumne i odmerene politike i partner na koga se druge stranke mogu osloniti, bilo da smo vlast ili opozicija, kada je potrebno racionalno sagledavati i rešavati izazove koji će uvek postojati.

*Intervju Aleksandra Stevanovića,
člana Predsedništva Stranke moderne Srbije
za “Užičku nedelju” (objavljeno 30. januara 2019. godine)

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

9 + = 19