fbpx

Шта је српски интерес у односима са Русијом?

ПОЛИТИЧКИ СТАВ

Зезају ме пријатељи из Хрватске. Кажу када ћете ви, као и ми 1992. године, када смо певали „Данке Дојчланд, да снимите вашу „Спасиба Русиа“. И има нечега у овој српској љубави. Стога и овај текст.

Русија је империја која је једина задржала све своје колоније. Мултинационална је и мултиконфесионална, Европа која је другачија од већег дела Европе, тржиште за око 200 милиона људи након што је Украјина дефинитивно напустила руску зону утицаја. Земља која је 100% суверена, са огромним природним ресурсима и непропорционалном војном моћи за земљу средњег нивоа дохотка и развоја. Русија никоме не полаже рачуне и она јесте светски играч. Који као и свака сила гледа своје интересе.

Србија је кроз историју имала блиске везе са словенском и православном Русијом. Док смо били део Отоманске и Хабсбуршке империје, многи су гледали на њу као православну мајку, трећи Рим. И данас је постоје две области у Украјини које су препуне српских топонима, иако су се Срби давно асимиловали. Српски револуцију су помагали Руси, једнако колико су одлучили о његовом неуспеху. Руси су нам помогли и у Балканским ратовима, али и били на страни санстефанске Бугарске 1878. године, а не Србије, као што су 1885. године били мишљења да Србија треба платити одштету Бугарској за агресију коју је извршила. У Великом рату била је на нашој страни, али су нам на крају више помогли Западни савезници. У време Совјета донела нам је комунизам и била на корак од агресије на Југославију. Нова Русија је 1990-их била крајње суздржана када је реч о српској политици, што и није за замерити. Слично је било и на Косову где се повукла 2003. године. Све у свему, гледали су своја посла, као и све друге силе, а када су нам интереси били слични тада је словенско-православно братство било праћено и нечим осим речи.

Међутим, питање је шта су српски интереси? Да ли се можемо грејати на руској ватри или само запалити кућу? Колико је нама Русија уопште битна?

Када је реч о извозу Србије, учешће Русије у 2017. години је 6,43%. Од Русије нам је много битнија Босна и Херцеговина са 8,85%, а не заостаје Црна Гора са 5,29%. Учешће ЕУ је 66,84%, а ЕУ и ЦЕФТА је 84%. Другим речима у ЕУ и ЦЕФТА (коју чине земље које ће бити чланице ЕУ) извеземо 13 пута више.

Када је реч о увозу ситуација је нешто другачија и ту је учешће Русије нешто веће и износи 8%, а појављује се и Кина која учествује у увозу са 8,96%. Са ове две земље имамо највећи дефицит. Дакле, Русија је значајнија као земља из које увозимо, иако је увек лакше променити земље увоза него земље извоза. Колико ми имамо интерес да купимо руске енергенте, толико они имају још већи интерес да их продају.

Када је реч о страним директним инвестицијама у периоду 2010-2018, Холандија са 2,4 милијарди (14,8%) и Аустрија са 2 милијарде (11,5%) су водећи инвеститори. Русија је инвестирала 1,5 милијарди (9,1%). Европска Унија чини 75% инвестиција у Србији.

Када је реч о донацијама, облику међународног милосрђа на који се не би требало ослањати, али који нам говори о „братским“ односима који нису само на речима, од 2000. године ЕУ је донирала 4,31 милијарду, док је Русија донирала барем 100 пута мање.

Нажалост, пракса партнерстава са Русијом је горка. Не због тога што су нам Руси желели зло, него што смо имали неспособне владе које су продале НИС у бесцење, као и рудне ренте, за магловита обећања која никада нису испуњена. Руси су гледали шта је за њих добро, а то што су наишли на некога ко не зна да ради свој посао није њихов проблем. То се одлично уклапа у тезу да Русија гледа своје интересе, а не промовише интересе Србије. Што је и логично свакоме осим ирационално заљубљених.
Такође, сви велики уговори су најчешће класични купопродајни аранжмани где ми својим парама плаћамо Русе да нам нешто продају или да ураде одређене услуге. Често путем руских кредитних линија које нису нарочито повољне, посебно када се пореде са кредитним линијама ЕУ. Из простог разлога што је капитал у Русији много ређи ресурс него у ЕУ.

И мимо економије остаје чињеница да је Русија анектирала Крим, као и да је признала две одцепљене покрајине Грузије, Абхазију и Јужну Осетију. Такође, активно потпомаже сепаратисте у Придњестровљу и у Донбасу. Јако је тешко направити принципијелну паралелу са подршком Косову у Србији без тихе језе.

Русија као противтежа НАТО је такође упитна у нашој званичној политици неутралности. Србија је острво у НАТО и наша слобода зависи искључиво од способности да учествујемо у Партнерству за мир. Русија ту не може да нам помогне, а искуства како изгледа сукоб са НАТО који је за њих занемарљивог интензитета, а за нас пут у скоро потпуну катастрофу смо имали 1999. године. Размишљања која би нас водила у правцу европске Сирије су штетна и неодговорна.

Све у свему, Русија је битна. Са њом треба да имамо односе нивоа који имају Немачка и Аустрија, на пример. Ни мање, ни више од тога. Не треба да будемо антируске перјанице јер нема разлога, али зарад односа са Русијом не треба да жртвујемо ни један дан нашег пута ка Србији на Западу. Не због емотивних, него због рационалних разлога. Врло је вероватно да би нас такве и Русија више ценила него данас.

Александар Стевановић
народни посланик
члан Председништва Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

15 − 14 =

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Трактат о будућности Србије

Да водећи српски државни и политички жреци стварно желе да грађанима представе своје уверљиве визије “Будућности Србије”, они би претходно морали да утврде непорециве развојне репере и да се лично суоче са стварним животима грађана, њиховим животним стандардом и да као обичне непрепознатљиве личности, без присуства камера, чују њихове ненашминкане …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
1
Да ли је бојкот неизбежан

Извор: НЕДЕЉНИК ВРЕМЕ бр.1463 Идеја о бојкоту било којих наредних избора потекла је из Савеза за Србију након локалних избора у Лучанима и од тада је тема разних шпекулација. Саговорници “Времена”, како из савеза, тако и из других опозиционих странака које су сагласне да изборни услови у Србији нису поштени, …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Пољопривреда – највећа рана друштва

Статистика је неумољива. Данас се у Србији само 60% пољопривредног земљишта користи се за интезивну пољопривредну производњу. Садашња пољопривредна газдинства сведена су на окућнице и на породичну економију. Даља неумољивост статистике указује на то да данас просечно пољопривредно газдинство чини 1,2 члана. Стање српске пољопривреде на крају 2018. је, благо …