fbpx

Шта је српски интерес у односима са Русијом?

ПОЛИТИЧКИ СТАВ

Зезају ме пријатељи из Хрватске. Кажу када ћете ви, као и ми 1992. године, када смо певали „Данке Дојчланд, да снимите вашу „Спасиба Русиа“. И има нечега у овој српској љубави. Стога и овај текст.

Русија је империја која је једина задржала све своје колоније. Мултинационална је и мултиконфесионална, Европа која је другачија од већег дела Европе, тржиште за око 200 милиона људи након што је Украјина дефинитивно напустила руску зону утицаја. Земља која је 100% суверена, са огромним природним ресурсима и непропорционалном војном моћи за земљу средњег нивоа дохотка и развоја. Русија никоме не полаже рачуне и она јесте светски играч. Који као и свака сила гледа своје интересе.

Србија је кроз историју имала блиске везе са словенском и православном Русијом. Док смо били део Отоманске и Хабсбуршке империје, многи су гледали на њу као православну мајку, трећи Рим. И данас је постоје две области у Украјини које су препуне српских топонима, иако су се Срби давно асимиловали. Српски револуцију су помагали Руси, једнако колико су одлучили о његовом неуспеху. Руси су нам помогли и у Балканским ратовима, али и били на страни санстефанске Бугарске 1878. године, а не Србије, као што су 1885. године били мишљења да Србија треба платити одштету Бугарској за агресију коју је извршила. У Великом рату била је на нашој страни, али су нам на крају више помогли Западни савезници. У време Совјета донела нам је комунизам и била на корак од агресије на Југославију. Нова Русија је 1990-их била крајње суздржана када је реч о српској политици, што и није за замерити. Слично је било и на Косову где се повукла 2003. године. Све у свему, гледали су своја посла, као и све друге силе, а када су нам интереси били слични тада је словенско-православно братство било праћено и нечим осим речи.

Међутим, питање је шта су српски интереси? Да ли се можемо грејати на руској ватри или само запалити кућу? Колико је нама Русија уопште битна?

Када је реч о извозу Србије, учешће Русије у 2017. години је 6,43%. Од Русије нам је много битнија Босна и Херцеговина са 8,85%, а не заостаје Црна Гора са 5,29%. Учешће ЕУ је 66,84%, а ЕУ и ЦЕФТА је 84%. Другим речима у ЕУ и ЦЕФТА (коју чине земље које ће бити чланице ЕУ) извеземо 13 пута више.

Када је реч о увозу ситуација је нешто другачија и ту је учешће Русије нешто веће и износи 8%, а појављује се и Кина која учествује у увозу са 8,96%. Са ове две земље имамо највећи дефицит. Дакле, Русија је значајнија као земља из које увозимо, иако је увек лакше променити земље увоза него земље извоза. Колико ми имамо интерес да купимо руске енергенте, толико они имају још већи интерес да их продају.

Када је реч о страним директним инвестицијама у периоду 2010-2018, Холандија са 2,4 милијарди (14,8%) и Аустрија са 2 милијарде (11,5%) су водећи инвеститори. Русија је инвестирала 1,5 милијарди (9,1%). Европска Унија чини 75% инвестиција у Србији.

Када је реч о донацијама, облику међународног милосрђа на који се не би требало ослањати, али који нам говори о „братским“ односима који нису само на речима, од 2000. године ЕУ је донирала 4,31 милијарду, док је Русија донирала барем 100 пута мање.

Нажалост, пракса партнерстава са Русијом је горка. Не због тога што су нам Руси желели зло, него што смо имали неспособне владе које су продале НИС у бесцење, као и рудне ренте, за магловита обећања која никада нису испуњена. Руси су гледали шта је за њих добро, а то што су наишли на некога ко не зна да ради свој посао није њихов проблем. То се одлично уклапа у тезу да Русија гледа своје интересе, а не промовише интересе Србије. Што је и логично свакоме осим ирационално заљубљених.
Такође, сви велики уговори су најчешће класични купопродајни аранжмани где ми својим парама плаћамо Русе да нам нешто продају или да ураде одређене услуге. Често путем руских кредитних линија које нису нарочито повољне, посебно када се пореде са кредитним линијама ЕУ. Из простог разлога што је капитал у Русији много ређи ресурс него у ЕУ.

И мимо економије остаје чињеница да је Русија анектирала Крим, као и да је признала две одцепљене покрајине Грузије, Абхазију и Јужну Осетију. Такође, активно потпомаже сепаратисте у Придњестровљу и у Донбасу. Јако је тешко направити принципијелну паралелу са подршком Косову у Србији без тихе језе.

Русија као противтежа НАТО је такође упитна у нашој званичној политици неутралности. Србија је острво у НАТО и наша слобода зависи искључиво од способности да учествујемо у Партнерству за мир. Русија ту не може да нам помогне, а искуства како изгледа сукоб са НАТО који је за њих занемарљивог интензитета, а за нас пут у скоро потпуну катастрофу смо имали 1999. године. Размишљања која би нас водила у правцу европске Сирије су штетна и неодговорна.

Све у свему, Русија је битна. Са њом треба да имамо односе нивоа који имају Немачка и Аустрија, на пример. Ни мање, ни више од тога. Не треба да будемо антируске перјанице јер нема разлога, али зарад односа са Русијом не треба да жртвујемо ни један дан нашег пута ка Србији на Западу. Не због емотивних, него због рационалних разлога. Врло је вероватно да би нас такве и Русија више ценила него данас.

Александар Стевановић
народни посланик
члан Председништва Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

22 − = 16

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Стевановић о потписаном уговору са ЕИБ

Александар Стевановић, копредседник и народни посланик Странке модерне Србије поводом потписивања уговора са Европском инвестиционом банком (ЕИБ) за изградњу деонице Ниш-Мердаре (ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина) изјавио је: “Јако је тужно гледати како се ауто-пут ка Косову и Албанији представља код дела наше политике. Добили смо јуче 40 милиона, што је 5% вредности …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Дијалог

Артикулисан говор је једна од темељних разлика људи и осталих живих бића. Свест да људи своје разлике треба да решавају разговором, а не мотком разликује цивилизована и она друга друштва. Способност да се разговором дође до јасне опште сагласности око тога како каналишемо несагласје је темељ демократије и конституционализма, изнад …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Политика је јасан став о привреди

(1) Српска држава на свим нивоима не треба да троши више од 35% БДП (2) Ово под 1 је битно јер је боље мање од много (сиромашни постају средња класа), него много од мало (сиромашни углавном остају сиромашни). (3) Услов за раст је експанзија извоза и то извоза који има …