fbpx

Nema više vremena za daj šta daš

POLITIČKI STAV

Svakoj mislećoj građanki i mislećem građaninu jasno je da proteste neko mora da organizuje, a povrh svega da plati i plaća celokupnu logistiku. U zemlji siromašnih građanki i građana mali je broj onih kojima ostane viška novca kad poplaćaju sve mesečne troškove, a još manje onih koji bi eventualni višak mogli da kanališu na organizovanje protesta. Ponajmanje su to studenti. Uvidom u to ko plaća kombi s muzičkom opremom i redare, dobili bismo odgovore na brojna pitanja. Ko god da je, hvala mu, hvala joj i hvala im. Ali, ima tu ono čuveno ALI.

Ljudima je dosta života ovakvog kakav je. Korupcije, kriminala, autokratije ili ako hoćemo diktature. Pitanje je imamo li vremena i godina da dozvolimo sebi još jedno raspršivanje energije? Nemamo. Imamo li druge ljude i druge političare od ovih koje imamo danas? Nemamo. Zašto se onda skriva organizator kada ga svi ili znamo ili ga naslućujemo? Da li je to zbog osećaja straha da ćemo opet biti iznevereni. Da li nam je slatka laž draža od gorke istine? Da li je to zato što smo već na prvom protestu videli da su jedna građanka i jedan građanin manje poželjni od ostalih? Da li je to zato što na protestima možemo čuti skandiranje „Vučiću pederu“ čime se jasno izražava homofobija, ili zato što nas plaše neki iz prvih redova koji se deklarišu kao rusofili?

Srbija više nema vremena. Kao što se publika na stadionu ne može takmičiti na utakmici Lige šampiona, tako ne mogu ni građanke i građani. Publika je svakako važan dvanesti igrač, ali za igru su potrebne kvalifikacije. Hoćemo li brojati koliko je puta neko promenio dres ili nećemo i to je važno pitanje. Neki vole da igraju samo za popularne klubove, pa počnu da se takmiče kao jedna ekipa, zatim krenu za drugom, priključe se trećoj i na kraju završe u četvrtoj. Neki drugi napuštaju klub u trenucima kada on nema odgovore na važne strateške mečeve i pokušavaju da osnivaju svoje klubove. Možda je to politička mudrost, a možda prilagođavanje.

U svakom slučaju, vreme je da se karte otvore i da proteste povedu etički i moralno čisti ljudi, koji svaku građanku i građanina vide kao jednako poželjnu personu na protestima! Nema mesta ksenofobiji, homofobiji, rusofiliji i ostalim štetnim fobijama i filijama. Ostaje samo borba za slobodnu Srbiju. Neka se pozovu svi opozicioni političari da se obrate ljudima na protestima, pa ko dobije najveću podršku neka povede, bez nametanja liderki i lidera koje će promovisati uticajni kreatori mišljenja poput glumaca, sportista i slično. U celoj ovoj strategiji interesa da dođe do kapitulacije predsednika države, imamo jedan veliki izazov. Kako uplatiti tiket koji sigurno dobija, ako nemaš dovoljno novca, odnosno kako da finasijer protesta prepusti vođstvo onome ko ima najveću šansu i da li je svako od nas spreman da se kladi na onoga ko sigurno dobija ili samo na tim za koji subjektivno navija?!

Ljupka Mihajlovska
Narodna poslanica
Članica Šireg predsedništva Stranke moderne Srbije

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

6 + 2 =

AUTORSKI TEKST
Dijalog

Artikulisan govor je jedna od temeljnih razlika ljudi i ostalih živih bića. Svest da ljudi svoje razlike treba da rešavaju razgovorom, a ne motkom razlikuje civilizovana i ona druga društva. Sposobnost da se razgovorom dođe do jasne opšte saglasnosti oko toga kako kanališemo nesaglasje je temelj demokratije i konstitucionalizma, iznad …

POLITIČKI STAV
Politika je jasan stav o privredi

(1) Srpska država na svim nivoima ne treba da troši više od 35% BDP (2) Ovo pod 1 je bitno jer je bolje manje od mnogo (siromašni postaju srednja klasa), nego mnogo od malo (siromašni uglavnom ostaju siromašni). (3) Uslov za rast je ekspanzija izvoza i to izvoza koji ima …

POLITIČKI STAV
Traktat o budućnosti Srbije

Da vodeći srpski državni i politički žreci stvarno žele da građanima predstave svoje uverljive vizije “Budućnosti Srbije”, oni bi prethodno morali da utvrde neporecive razvojne repere i da se lično suoče sa stvarnim životima građana, njihovim životnim standardom i da kao obične neprepoznatljive ličnosti, bez prisustva kamera, čuju njihove nenašminkane …