Нема више времена за дај шта даш

ПОЛИТИЧКИ СТАВ

Свакој мислећој грађанки и мислећем грађанину јасно је да протесте неко мора да организује, а поврх свега да плати и плаћа целокупну логистику. У земљи сиромашних грађанки и грађана мали је број оних којима остане вишка новца кад поплаћају све месечне трошкове, а још мање оних који би евентуални вишак могли да каналишу на организовање протеста. Понајмање су то студенти. Увидом у то ко плаћа комби с музичком опремом и редаре, добили бисмо одговоре на бројна питања. Kо год да је, хвала му, хвала јој и хвала им. Али, има ту оно чувено АЛИ.

Људима је доста живота оваквог какав је. Kорупције, криминала, аутократије или ако хоћемо диктатуре. Питање је имамо ли времена и година да дозволимо себи још једно распршивање енергије? Немамо. Имамо ли друге људе и друге политичаре од ових које имамо данас? Немамо. Зашто се онда скрива организатор када га сви или знамо или га наслућујемо? Да ли је то због осећаја страха да ћемо опет бити изневерени. Да ли нам је слатка лаж дража од горке истине? Да ли је то зато што смо већ на првом протесту видели да су једна грађанка и један грађанин мање пожељни од осталих? Да ли је то зато што на протестима можемо чути скандирање „Вучићу педеру“ чиме се јасно изражава хомофобија, или зато што нас плаше неки из првих редова који се декларишу као русофили?

Србија више нема времена. Kао што се публика на стадиону не може такмичити на утакмици Лиге шампиона, тако не могу ни грађанке и грађани. Публика је свакако важан дванести играч, али за игру су потребне квалификације. Хоћемо ли бројати колико је пута неко променио дрес или нећемо и то је важно питање. Неки воле да играју само за популарне клубове, па почну да се такмиче као једна екипа, затим крену за другом, прикључе се трећој и на крају заврше у четвртој. Неки други напуштају клуб у тренуцима када он нема одговоре на важне стратешке мечеве и покушавају да оснивају своје клубове. Можда је то политичка мудрост, а можда прилагођавање.

У сваком случају, време је да се карте отворе и да протесте поведу етички и морално чисти људи, који сваку грађанку и грађанина виде као једнако пожељну персону на протестима! Нема места ксенофобији, хомофобији, русофилији и осталим штетним фобијама и филијама. Остаје само борба за слободну Србију. Нека се позову сви опозициони политичари да се обрате људима на протестима, па ко добије највећу подршку нека поведе, без наметања лидерки и лидера које ће промовисати утицајни креатори мишљења попут глумаца, спортиста и слично. У целој овој стратегији интереса да дође до капитулације председника државе, имамо један велики изазов. Kако уплатити тикет који сигурно добија, ако немаш довољно новца, односно како да финасијер протеста препусти вођство ономе ко има највећу шансу и да ли је свако од нас спреман да се клади на онога ко сигурно добија или само на тим за који субјективно навија?!

Љупка Михајловска
Народна посланица
Чланица Ширег председништва Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

+ 20 = 21

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Трактат о будућности Србије

Да водећи српски државни и политички жреци стварно желе да грађанима представе своје уверљиве визије “Будућности Србије”, они би претходно морали да утврде непорециве развојне репере и да се лично суоче са стварним животима грађана, њиховим животним стандардом и да као обичне непрепознатљиве личности, без присуства камера, чују њихове ненашминкане …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
1
Да ли је бојкот неизбежан

Извор: НЕДЕЉНИК ВРЕМЕ бр.1463 Идеја о бојкоту било којих наредних избора потекла је из Савеза за Србију након локалних избора у Лучанима и од тада је тема разних шпекулација. Саговорници “Времена”, како из савеза, тако и из других опозиционих странака које су сагласне да изборни услови у Србији нису поштени, …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Пољопривреда – највећа рана друштва

Статистика је неумољива. Данас се у Србији само 60% пољопривредног земљишта користи се за интезивну пољопривредну производњу. Садашња пољопривредна газдинства сведена су на окућнице и на породичну економију. Даља неумољивост статистике указује на то да данас просечно пољопривредно газдинство чини 1,2 члана. Стање српске пољопривреде на крају 2018. је, благо …