fbpx

Apstinenti, „suvišni“ birači u biračkom spisku i druge misterije izbora u Srbiji

POLITIČKI STAV

Jedna od najčešćih primedbi opozicije na regularnost srpskih izbora jeste sadržina biračkog spiska. Tvrdi se kako zbog njegove neažurnosti vlast ima veliki bazen birača čijim glasovima može manipulisati u svoju korist.
U biračkom spisku jeste upisano oko milion ljudi koji ne glasaju: umrli, odseljeni, večiti apstinenti. Birački spisak naravno treba ažurirati. Pri tome se previđa da mnogima koji su se odselili biračko pravo brisanjem iz spiska ne sme biti oduzeto, jer se radi o ljudima koji imaju domaće pasoše i pravo da u biračkom spisku budu. I pravo da ne glasaju.

Da bi se postojanje svih ovih „suvišnih“ birača u biračkom spisku pretvorilo u glasove vlasti, potrebna je manipulacija od nekoliko koraka: da ih najpre neko zaokruži i umesto njih se potpiše u biračkom spisku na biralištu, da potom uzme glasački listić i u njihovo ime zaokruži kandidate vlasti i da konačno taj listić ubaci u glasačku kutiju.

Iskustva opozicionih kontrolora sa velikih urbanih i na konačan rezultat uticajnih biračkih mesta na prethodnim izborima ukazuju da se ove stvari ne dešavaju. Dakle, fokus za sprečavanje nepravilnosti na dan glasanja nije na ažuriranju biračkog spiska, već na kontrolorima. Pre svega na velikim urbanim biračkim mestima koja u velikoj meri utiču na rezultat. Jer, upravo činjenica da na takvim biralištima postoji desetak kontrolora opozicionih kandidata, doprinosi da sam dan glasanja protekne bez manipulisanja „suvišnim“ biračima.

Naravno, svuda su prisutne pojave da predstavnici vlasti nose sa sobom odštampane biračke spiskove i u njih upisuju sigurne glasove, ali to su zapravo na neki način samo verifikacije ranijih nepravilnosti, onih koje su se dešavale pre samog dana glasanja.

Sa druge strane, to što svaki član biračkog odbora ispred vladajuće stranke poseduje odštampane biračke spiskove ne treba napadati na način na koji se to do sada radilo. U SAD je posedovanje integralno odštampanog biračkog spiska potpuno legalno. Svako ko želi može ga dobiti i šetati ga unaokolo, sve sa informacijom ko je na prethodnim izborima glasao (ne i za koga je glasao), a ko ne. To i kod nas treba učiniti legalno dostupnim svima. To što je posedovanje biračkog spiska nezakonito, samo je vlastima izgovor da on ostane nedostupan svima, osim njima.

Razvoženje birača kolima do birališta je takođe nešto čime se ne treba previše baviti. Nije poenta u tome što su kolima odvezli glasača na glasanje, poenta je da li je taj slobodnom voljom odlučio da im bude glasač. Naravno, problem jeste to što se ti birači ne razvoze stranačkim vozilima i na trošak stranke, već se obično zloupotrebljavaju javni resursi.

Pitanje apstinenata je takođe mistifikovano. Na velikim urbanim biračkim mestima, onim koja i najviše utiču na ukupan rezultat, beleži se izlaznost od npr. 65% na naduvan birački spisak. Ako bi se birački spisak očistio, dobili bi stvarnu izlaznost od 75 – 80% stvarno prisutnih birača, što sveukupno uopšte nije loše.

Nesporne izborne nepravilnosti jesu kupovina glasova paketima kućnih potrebština, radnim mestima, glasanje uz zastrašivanje gubitkom posla i slične stvari, funkcionerske kampanje i nejednaka zastupljenost u medijima, ne samo tokom kampanje, već neprekidno. To su stvari na koje treba usmeriti energiju.

Sve to treba imati u vidu, po prioritetima, pod uslovom da se na izbore izađe, a ne bojkotuje, uz napomenu da bojkot ima šanse da uspe jedino ako bude sveopšti i aktivan: praćen kampanjom za neglasanje.

Fokus mora biti najpre na programu, a to ponekad deluje kao nemoguća misija, jer kao da je nemoguće postići dogovor oko barem nekoliko politika i političkih pitanja koje bi mogle parirati vlastima.

Potrebno je već danas spremati kontrolore, njih oko 20.000 ljudi po izbornoj listi. To je armija ljudi koju treba stvoriti – ljudi koji neće okrenuti glavu, pogotovo u manjim sredinama, u kojima su pritisci veći. Sa tim treba početi već danas, bez obzira na stav o tome da li će se i ko će sa kim izlaziti na izbore i koje ćemo izbore uopšte imati i kada. Sa dobrom mrežom kontrolora, krađa izbora svodi se na mnogo manji nivo, onaj koji opoziciji koja nastupa sa dobrim programom ne može lako ugroziti pobedu. Bez rešavanja pitanja kontrolora nema uspeha ni na jednim izborima, pod bilo kojim izbornim uslovima.

Na kraju će svakako ostati problem spremnosti birača da glas razmene za kesu kućnih potrepština. Poenta je proniknuti u razloge zašto ljudi prodaju glas i pristaju na saučestvovanje u izbornoj prevari. Stvar je u percepciji vrednosti. Neko misli da je njegov glas vredan razmene tek za kilo brašna. Čak i onaj koji se boji gubitka posla misli da je njegov glas vredan tek razmene za oslobađanje od straha od gubitka bedno plaćenog posla i života na ivici siromaštva. Oba slučaja svode se na dobijanje ili sprečavanje gubitka neke vrednosti koja im je, po njihovoj percepsiji, vrednija od tog glasa. Ako je izborna ponuda izuzetno vredna, vredan je i glas za nju i prodati se lako neće.

Izborna ponuda ne može biti samo parole: hoćemo vladavinu prava, smenjivost svake vlasti, slobodne izbore, podelu vlasti i suverenitet u rukama građana. Ustav nije izborni program. Ustav nije kampanja. Ustav nije organizacija. Ustav nije kandidat na izbornoj listi. Saglasnost oko Ustava nije akcija. Nije plan. Vlast se smenjuje i programom i dobrim kandidatima, a ne samo protestom, jer bez toga protest nema za, već samo protivi samim tim je hendikepiran. Sreća opozicije je u tome što je vlast toliko loša, pa je toliko dogorelo, da će građani podići prag tolerancije prema opoziciji, pa će se neko valjda setiti da im uzvrati kvalitetom.

Vladimir Đurić
Narodni poslanik
Generalni sekretar Stranke moderne Srbije

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

52 − = 48

AUTORSKI TEKST
Dijalog

Artikulisan govor je jedna od temeljnih razlika ljudi i ostalih živih bića. Svest da ljudi svoje razlike treba da rešavaju razgovorom, a ne motkom razlikuje civilizovana i ona druga društva. Sposobnost da se razgovorom dođe do jasne opšte saglasnosti oko toga kako kanališemo nesaglasje je temelj demokratije i konstitucionalizma, iznad …

POLITIČKI STAV
Politika je jasan stav o privredi

(1) Srpska država na svim nivoima ne treba da troši više od 35% BDP (2) Ovo pod 1 je bitno jer je bolje manje od mnogo (siromašni postaju srednja klasa), nego mnogo od malo (siromašni uglavnom ostaju siromašni). (3) Uslov za rast je ekspanzija izvoza i to izvoza koji ima …

POLITIČKI STAV
Traktat o budućnosti Srbije

Da vodeći srpski državni i politički žreci stvarno žele da građanima predstave svoje uverljive vizije “Budućnosti Srbije”, oni bi prethodno morali da utvrde neporecive razvojne repere i da se lično suoče sa stvarnim životima građana, njihovim životnim standardom i da kao obične neprepoznatljive ličnosti, bez prisustva kamera, čuju njihove nenašminkane …