fbpx

Апстиненти, „сувишни“ бирачи у бирачком списку и друге мистерије избора у Србији

ПОЛИТИЧКИ СТАВ

Једна од најчешћих примедби опозиције на регуларност српских избора јесте садржина бирачког списка. Тврди се како због његове неажурности власт има велики базен бирача чијим гласовима може манипулисати у своју корист.
У бирачком списку јесте уписано око милион људи који не гласају: умрли, одсељени, вечити апстиненти. Бирачки списак наравно треба ажурирати. При томе се превиђа да многима који су се одселили бирачко право брисањем из списка не сме бити одузето, јер се ради о људима који имају домаће пасоше и право да у бирачком списку буду. И право да не гласају.

Да би се постојање свих ових „сувишних“ бирача у бирачком списку претворило у гласове власти, потребна је манипулација од неколико корака: да их најпре неко заокружи и уместо њих се потпише у бирачком списку на биралишту, да потом узме гласачки листић и у њихово име заокружи кандидате власти и да коначно тај листић убаци у гласачку кутију.

Искуства опозиционих контролора са великих урбаних и на коначан резултат утицајних бирачких места на претходним изборима указују да се ове ствари не дешавају. Дакле, фокус за спречавање неправилности на дан гласања није на ажурирању бирачког списка, већ на контролорима. Пре свега на великим урбаним бирачким местима која у великој мери утичу на резултат. Јер, управо чињеница да на таквим биралиштима постоји десетак контролора опозиционих кандидата, доприноси да сам дан гласања протекне без манипулисања „сувишним“ бирачима.

Наравно, свуда су присутне појаве да представници власти носе са собом одштампане бирачке спискове и у њих уписују сигурне гласове, али то су заправо на неки начин само верификације ранијих неправилности, оних које су се дешавале пре самог дана гласања.

Са друге стране, то што сваки члан бирачког одбора испред владајуће странке поседује одштампане бирачке спискове не треба нападати на начин на који се то до сада радило. У САД је поседовање интегрално одштампаног бирачког списка потпуно легално. Свако ко жели може га добити и шетати га унаоколо, све са информацијом ко је на претходним изборима гласао (не и за кога је гласао), а ко не. То и код нас треба учинити легално доступним свима. То што је поседовање бирачког списка незаконито, само је властима изговор да он остане недоступан свима, осим њима.

Развожење бирача колима до биралишта је такође нешто чиме се не треба превише бавити. Није поента у томе што су колима одвезли гласача на гласање, поента је да ли је тај слободном вољом одлучио да им буде гласач. Наравно, проблем јесте то што се ти бирачи не развозе страначким возилима и на трошак странке, већ се обично злоупотребљавају јавни ресурси.

Питање апстинената је такође мистификовано. На великим урбаним бирачким местима, оним која и највише утичу на укупан резултат, бележи се излазност од нпр. 65% на надуван бирачки списак. Ако би се бирачки списак очистио, добили би стварну излазност од 75 – 80% стварно присутних бирача, што свеукупно уопште није лоше.

Неспорне изборне неправилности јесу куповина гласова пакетима кућних потребштина, радним местима, гласање уз застрашивање губитком посла и сличне ствари, функционерске кампање и неједнака заступљеност у медијима, не само током кампање, већ непрекидно. То су ствари на које треба усмерити енергију.

Све то треба имати у виду, по приоритетима, под условом да се на изборе изађе, а не бојкотује, уз напомену да бојкот има шансе да успе једино ако буде свеопшти и активан: праћен кампањом за негласање.

Фокус мора бити најпре на програму, а то понекад делује као немогућа мисија, јер као да је немогуће постићи договор око барем неколико политика и политичких питања које би могле парирати властима.

Потребно је већ данас спремати контролоре, њих око 20.000 људи по изборној листи. То је армија људи коју треба створити – људи који неће окренути главу, поготово у мањим срединама, у којима су притисци већи. Са тим треба почети већ данас, без обзира на став о томе да ли ће се и ко ће са ким излазити на изборе и које ћемо изборе уопште имати и када. Са добром мрежом контролора, крађа избора своди се на много мањи ниво, онај који опозицији која наступа са добрим програмом не може лако угрозити победу. Без решавања питања контролора нема успеха ни на једним изборима, под било којим изборним условима.

На крају ће свакако остати проблем спремности бирача да глас размене за кесу кућних потрепштина. Поента је проникнути у разлоге зашто људи продају глас и пристају на саучествовање у изборној превари. Ствар је у перцепцији вредности. Неко мисли да је његов глас вредан размене тек за кило брашна. Чак и онај који се боји губитка посла мисли да је његов глас вредан тек размене за ослобађање од страха од губитка бедно плаћеног посла и живота на ивици сиромаштва. Оба случаја своде се на добијање или спречавање губитка неке вредности која им је, по њиховој перцепсији, вреднија од тог гласа. Ако је изборна понуда изузетно вредна, вредан је и глас за њу и продати се лако неће.

Изборна понуда не може бити само пароле: хоћемо владавину права, смењивост сваке власти, слободне изборе, поделу власти и суверенитет у рукама грађана. Устав није изборни програм. Устав није кампања. Устав није организација. Устав није кандидат на изборној листи. Сагласност око Устава није акција. Није план. Власт се смењује и програмом и добрим кандидатима, а не само протестом, јер без тога протест нема за, већ само противи самим тим је хендикепиран. Срећа опозиције је у томе што је власт толико лоша, па је толико догорело, да ће грађани подићи праг толеранције према опозицији, па ће се неко ваљда сетити да им узврати квалитетом.

Владимир Ђурић
Народни посланик
Генерални секретар Странке модерне Србије

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 3 = 3

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Стевановић о потписаном уговору са ЕИБ

Александар Стевановић, копредседник и народни посланик Странке модерне Србије поводом потписивања уговора са Европском инвестиционом банком (ЕИБ) за изградњу деонице Ниш-Мердаре (ауто-пут Ниш-Мердаре-Приштина) изјавио је: “Јако је тужно гледати како се ауто-пут ка Косову и Албанији представља код дела наше политике. Добили смо јуче 40 милиона, што је 5% вредности …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Дијалог

Артикулисан говор је једна од темељних разлика људи и осталих живих бића. Свест да људи своје разлике треба да решавају разговором, а не мотком разликује цивилизована и она друга друштва. Способност да се разговором дође до јасне опште сагласности око тога како каналишемо несагласје је темељ демократије и конституционализма, изнад …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Политика је јасан став о привреди

(1) Српска држава на свим нивоима не треба да троши више од 35% БДП (2) Ово под 1 је битно јер је боље мање од много (сиромашни постају средња класа), него много од мало (сиромашни углавном остају сиромашни). (3) Услов за раст је експанзија извоза и то извоза који има …