Велика распродаја имовине пред одлазак са власти

 

Пред сам крај мандата Српске напредне странке у Београду убрзано се ради на томе да се удоме њихови страначки паразити и да се распродају најлуксузније парцеле са територија београдских општина. Ово је, нажалост, пример већ опробане праксе.

Подсетићу вас да је Министарство одбране у јуну 2006. године усвојило “Мастер план” којим је предвиђена продаја 447 војних комплекса јавним надметањем или уступањем буџетским корисницима и локалним самоуправама уз надокнаду. Наредно Министарство одбране, незадовољно брзином реализације “Мастер плана”, формирало је радну групу која је имала задатак да убрза овај процес, дајући предност у куповини локалним самоуправама на чијем су челу, погађате, били припадници оне странке која је истовремено водила и државу.

Формирање радне групе имало је подршку тадашњег председника Владе, који је као једно од решења економске кризе видео у пружању подршке идеји да се распрода војна имовина и самим тим умири “незадовољство” Министарства одбране планираним “скромним” средствима у буџету за 2009. годину. Резултат рада те Владе и тадашњег Министарства одбране је то да је највећи део војне имовине, на мање или више луксузним локацијама, отуђен. Данас, када је на власти Српска напредна странка, у фази смо број два – потпуна приватизација државне имовине.

Сада је актуелна продаја једне од налуксузнијих локација, војне хидро-базе на обали Дунава, на Земунском кеју, а која је у горе описаном периоду прешла у власништво Града. Данас знамо да је уз срамно ниску почетну цену, од око 178 евра/m2, и обавезу града да парцелу од 600 m2 припреми за крајњег купца, ова парцела предмет лицитације која ће бити одржана 11. јула у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу Београда. Да ли мислите да је име купца већ сад извесно и да је несумњиво близак представницима актуелне градске власти? Ми мислимо да јесте.

Погледајмо какав историјски значај има ова локација за Земунце. Наиме, Краљевина Југославија је између два светска рата имала довољно развијену домаћинску свест и бринула је о одбрани не само свога града, већ и о одбрани своје земље, те је, између осталог, развила сопствену авио-индустрију. Дакле, у периоду између два рата, пре готово 100 година, Земун је имао чак две фабрике авиона са планом да те фабрике имају излаз на Дунав и реке на територији Краљевине Југославије.

Прва фабрика авиона била је у Змају, комплексу изграђеном 1927. године, коју је 2006. године држава на тендеру продала конзорцијуму оф-шор компанија које су смештене на Британским девичанским острвима и у Делаверу и од које је временом постала ругло у овом делу Земуна, са крајњим исходом – претворена је у један ружан низ трговинских објеката без плана и реда. Свесно и циљано уништавана је производња како би се обезвредила и сама, веома добра и атрактивна локација.

Друга фабрика била је у згради Икарус, изграђеној 1938. године, а која је такође ових дана у жижи интересовања као локација која је предмет отуђења. Зграда је планирана за рушење, без обзира што је била споменик културе и што се поред ње налази спомен обележје палим борцима у одбрани Београда. Уместо уређења, на тој локацији је планирана изградња шестоспратнице и подземна гаража. Занимљиво је и то да је фирма која је власник парцеле на којој је зграда Икарус – “Неимар – В”, једна од фирми које су учествовале и у афери “Генекс” 2007. године.

Што ће рећи да је једини разлог да било ко дозволи градњу на месту на којем то иначе није дозвољено, на самој обали реке, може бити једино из војних и безбедоносних разлога и наравно да се подразумева да то земљиште из свих наведених разлога мора остати у власништву државе. Управо су поред ове базе тестирани авиони који су прављени у ове две земунске фабрике, а које нису биле много удаљене од дунавског приобаља.

Дакле, град Земун пре готово 100 година и општина Земун данас не деле исте вредности. Град Земун пре једног века је знао да цени, чува и развија сопствене потенцијале и размишља о безбедности града и државе, док општина Земун данас допушта да све што је онај град Земун стекао, владајућа већина која је на челу државе и Београда распродају у бесцење под сумњивим околоностима.

У прилогу овог текста постављам оглас из Политике објављен 6. јуна у којем се, осим срамно ниске почетне продајне цене локације на најлепшем делу Земунског кеја и обавезе града да предметну локацију уреди за потребе крајњег купца, види још једна, можда и најзначајнија информација. Наиме, из огласа се јасно види да је планирано проширење постојеће обалоутврде од ресторана “Венеција” до хотела “Југославија”. Проширењем обалоутврде вредност земљишта на овој локацији ће значајно порасти и претпоставља се да ће имати вредност и од неколико хиљада евра по метру квадратном.

Да ли мислите да је случајност што се пред крај сваке власти као по неписаном шаблону раде исте, дубоко погрешне ствари и примењују исти изговори и псеудо решења? О овоме нећете чути ни реч у медијима, планирано је да све прође испод жита и да оно што по природи ствари и потреба мора бити у власништву државе прелази у приватно власништво привилегованих појединаца. Ми ово можемо и морамо зауставити. Ово је наша земља, а не њихова држава.

Татјана Мацура
народна посланица Странке модерне Србије