• 11.02.2019. – Нешто око чега ће се најлакше сложити и власт и васколика опозиција је противљење тржишној привреди, иако најбогатије земље света имају управо то и управо то им финансира и јаке социјалне програме. Не! Србија има своје решење које, додуше тек треба да измисли. Државни капитализам, државизам! То ћемо ми. Има опозициони лидер неки нобела из економије да добије на томе. Ваша имовина, мој менаџмент. Профит мој, губитак делимо. Ето решења.
  • 11.02.2019. – Ако је судити по детаљности и дубини оперативне разраде политичких програма, најдетаљније разрађен политички програм за Србију исписан је у Националном акционим плану за усвајање правних тековина ЕУ и у 35 преговарачких поглавља. Овако детаљан програм нико на српској политичкој сцени нити има, нити би га умео направити. Није савршен, није ни затворен за корекције, али детаљније нема. Сутра ко год да освоји власт, НЕ БИ ЗНАО ШТА БИ. Ово је једино упутство за изградњу државе које Србија има. Уместо полемике, хајде да га прочитамо. Добро место за почети је наш Национални конвент о Европској унији. Па да видимо компетентно и информисано ваља ли или не.
  • 22.01.2019. – Како се поштено обогатити од политике? Овај наслов изабрао сам, јер верујем да ништа друго не би привукло пажњу. Новац је у политици регулисан Законом о финансирању политичких активности. Онима који се баве полтиком тај новац долази из јавних или приватних извора. Приватни извори су сведени на ситне личне донације. Озбиљан приватни новац су најчешће донације по некаквом договору који врло вероватно садржи нешто нечасно. Пошто причамо о томе како се у политици обогатити поштено, ово није предмет расправе. Јавни новац долази из буџета, и то по два основа: за кампању и за редован рад. Дакле, са овако прописаним системом финансирања, поштено се у политици обогатити немогуће је.
  • 21.01.2019. – Да су ми деца мала и да су поред мене док се неки фрикови на мене издиру ради провоцирања, сигурно се не бих на њих издирао натраг и не бих их псовао. Рецимо да бих рекао деци: Видите децо, ове чике и тете се понашају ружно и ми ћемо лепо сада да уз осмех одемо од њих, а они нека иду слободно за нама и вичу док се не уморе, јер то сто раде није лепо понашање и ми нећемо никад тако. Таква реакција сигурно не би била интересантна да се снима и после приказује. Али, разумем и другачија мишљења.
  • 16.01.2019. – Земље у којима бављење политиком може политичару однети живот нису срећна друштва.
  • 13.01.2019. – У Србији људи радо кривицу за нарасле транзиционе неправде приписују неолиберализму, као нечему идеолошком, увезеном, без именовања одговорних лица понаособ. Подметнута лаж успева и неолиберализам као подметнути лажни кривац сасвим лепо служи властима, јер капитализам заиста има унутрашње противуречности које доводе до социјалних неправди, само се превиђа да демократска друштва имају механизме који те социјалне неправде исправљају, а разлике пеглају.
  • 08.01.2019. – Став да са политичким опонентима нема шта да се разговара показује дубине подела и конфликата у српском друштву које са толико острашћене подељености никада неће постати срећно друштво. Тај бес који се емитује према другој страни, тежина речи и гадост оптужби које једна страна другој изговарају, све то унесрећује ову земљу и изазива одвратност у људима, без обзира на степен истинитости изречених оптужби. Министарка(Зорана Михајловић, прим.аут.) је једна од оних који понајвише уживају у оштрини и бесу. Ужива да одбруси и ретко и само на кратко дијалог задржи у оквирима теме и на некој техничко стручној равни. Иако има и довољно знања и искуства, због чега јој то није потребно.
  • 03.01.2019. – Број регистрованих странака у Србији јесте велик (113), али број релевантних странака је заправо мали. Још је мањи број странака које су организоване онако како су организоване странке у развијеним демократијама. Таквих заправо ни нема. Коначно, треба рећи и то да је највећи број странака националних мањина. По неколико руских, црногорских, муслиманских итд. Ако се посматра само укупан број, упашће се у погрешан закључак. Тај укупан број заправо не значи ништа.
  • 31.12.2018. – Изборна понуда не може бити само пароле: хоћемо владавину права, смењивост сваке власти, слободне изборе, поделу власти и суверенитет у рукама грађана. Устав није изборни програм. Устав није кампања. Устав није организација. Устав није кандидат на изборној листи. Сагласност око Устава није акција. Није план. Власт се смењује и програмом и добрим кандидатима, а не само протестом, јер без тога протест нема за, већ само против и самим тим је хендикепиран.
  • 31.12.2018. – Политика, нарочито она добра, није разлог да се стидиш и сакриваш. Ја бих баш поносно, чистих руку, искреног срца, подигнутог чела, и чисте биографије искорачио пред људе на протесту. Не бих се сакривао иза “грађана”.
  • 26.12.2018. – Ако се тражи смена власти, мора се знати ко је замењује. Захтеви морају бити довољно амбициозни, али оствариви.
  • 20.12.2018. – Потребно је прекинути манипулативну, нетранспарентну и коруптивну политику селективног субвенционисања инвеститора.