• 18.02.2019. – Капитализам, сестре и браћо, нам треба, где цвета предузетништво и где политичари доносе добре законе уместо да се играју бизниса. Све друго смо пробали. Ни еклектички прагматизам, ни државни капитализам, ни прави социјализам, само капитализам.
  • 16.02.2019. – Толико близу смо квантног скока као друштво, цивилизацијског помака који смо некада давно трасирали, па залутали у 20. веку. Шест година смо далеко од повратка нашој кући, од отварања свих шанси овог континента за предузетништво, стварање вредности, образовање, изградњу бољих институција, очување идентитета. Толико близу помирења међу Јужним Словенима и са Албанцима. Толико близу тога да будемо мирни када је реч о нашој слободи. Толико близу да напоре не трошимо на исправљање грешки из прошлости. А опет уместо да све напоре фокусирамо као земља у правцу једне обећавајуће будућности, бавимо се обесмишљавањем демократије, испразним свађама које немају у себи скоро ичега што покреће осим бескрајног упитања прстом. Уместо радости изградње земље у којој је моћ подељена и вертикално и хоризонтално, маштамо код кога би моћ била боља. Уместо здраве конкуренције узвисујемо негативну селекцију која код људи буди веће гађење од танког новчаника. Уместо разума уздижемо тлапње. Уместо да се људи враћају у Србију у току је и наставиће се бег стотина хиљада. Тужно је утркивање у неодговорним политикама, у нуђењу онога што се неће десити или што се може десити уз стравичну цену по будућност Србије.
  • 14.02.2019.-
  • Када кренете да се дивите свему ономе што држава да грађанима размислите о три ствари:
  1. Није вам ништа дала него сте све то платили кроз порезе или ћете тек платити ако је држава узела кредит.
  2. Ресурси су ограничени и не повећавају се тако лако.
  3. Ресурси имају алтернативне употребе.
  • 29.01.2019. – Један од мојих економских узора је рекао, парафразирам, пустите државу да управља песком у Сахари и за пар година створиће несташицу. Ниш има довољно линија од јавног значаја (то су линије где постоје путници, остало вам се зове отми од пореских обвезника да се неко вози тамо где нема путника) које су функционисале и још увек функционишу одлично, не плаћају их српски порески обвезници, а цене на тим летовима нису ни налик ценама на летовима Аир Србије. Што је више државе у овом бизнису, то горе за потрошаче, али нажалост и за оне који уопште не лете. Зато је Wиз Аир понос Мађарске, а ми, па као и увек до сада. Имамо спремне експерте када буде био тендер за Сахару.
  • 26.01.2019. – Лекари уче шест година. Потом уче на специјализацији годинама. Они који крену и академским путем уче годинама додатно и друге ствари да би били др X др. Клинике, универзитети и друге институције окупљају стотине људи који су учили и теорију и праксу и радили много у свом животу. Фармацеутске куће окупљају све то исто плус људе који су вични биологији и хемији и улажу десетине милијарди евра у истраживања лекова и терапија. Степен њихове контроле и штете коју би претрпели да се дешава и 1% светских теорија завере би сваку избрисао са тржишта. Онда неко одлучи да верује дебилима који немају ни промил тог знања и искуства, а ми такве пустимо у медије да лупетају глупости играјући на најгоре тржиште на свету – тржиште очаја. Дубоко верујем да свако има право да бира да се лечи, не лечи или да глуми да се лечи, све док та одлука нема последице на друштво (не можеш изабрати да се не лечиш од смртоносних заразних болести или барем да не будеш у карантину). Верујем и да је задатак државе да укаже људима који су у потпуној асиметрији информација и знања да лечење кртичњацима, чајевима, облозима неће победити најтеже болести, а да ће оне мање тешке и излечиве учинити неизлечивим или тешко излечивим. Верујем да је наше здравство доведено у баш лоше стање, да често нема мотивације, а и да има неких ствари који не иду из Хипократову заклетву, да су неки лекари лоши баш као у свим другим професијама, али то и даље не мења изнето у остатку текста.
  • 22.01.2019. – Приватне фирме, приватни сектор, приватне инвестиције… Не прапорци, јавна предузећа и државни капитализам. Или су и Кинези луди, једнако као САД и ЕУ, а само ми у Србији паметни и сиромашни.
  • 20.01.2019. – Стране директне инвестиције су битне. Али чињеница да их неко доводи говори да се бавимо последицама, не узроцима. У земљама добрим за бизнис инвестиције долазе саме у најразличитијим формама, а још више инвестирају домаће фирме. Све док не будемо били друштво консензуса око бављења узроцима, а не последицама, скупо ћемо плаћати своје заблуде.
  • 19.01.2019. – Зезају ме пријатељи из Хрватске. Кажу када ћете ви, као и ми 1992. године, када смо певали „Данке Дојчланд, да снимите вашу „Спасиба Русиа“. И има нечега у овој српској љубави.
  • 19.01.2019. – Бацати јаја на РТС је имало смисла 1996. Друга су времена данас, тако да је та идеја између глупе и потпуно глупе.
  • 19.01.2019. – Не би било лоше да у српску политику вратимо политику. То је, на пример, Србија у ЕУ, тржишна привреда, регионално помирење са трајним решењем за Косово, владавина права, независне институције, поштовање људских права и слобода, екологија, демократија, слобода говора… Како да свега овога има што више. Политика није антиполитика без садржаја, није борба за јавне ресурсе.
  • 13.01.2019. – Ако тражите идеалну особу да једног дана замени Вучића, ту особу немојте тражити по критеријуму колико ватрено мрзи истога и колико емоција у то уноси. Сваки председник би требао бити председник или председница помиритељ, који зна да поведе ову земљу у слогу око елементарних ствари као што су Србија на Западу, тржишна привреда, владавина права, помирење са суседима, људска права, индивидуалне слободе… И да увек и буде за то, а не само испразно против нечега. Испразности праћене великим негативним емоцијама је превише да би нам донела ишта осим испразних живота у сиромаштву.
  • 11.01.2019. – Нема школе за полтичаре. Додуше није шкодљиво, а чак је и препоручљиво знати елементарне ствари о томе како функционише властита држава, неке државе њој сличне, неке много лепше уређене и срећне државе. Није згорега знати и помало о томе како се ствара вредност, познавати историју, имати иоле пристојан речник… Не мора ништа од тога, наравно, само баш сумњам да је то добар пут. Посебно ако своје неморање гласно и често исказујеш.
  • 09.01.2019. – Срећан Дан Републике Српске. Да буде бољи или барем једнако добар ентитет, европски и толерантан, просперитетан и на понос како Србима тако и свима који у Српској живе.
  • 25.12.2018. – Ми ћемо овако: Предлог буџета РС за 2019, ставка непољопривредне субвенције: Непољопривредне субвенције (хиљада динара) 0,00
    24.12.2018. – Драги пријатељи, желим вам све најбоље, како онима који деле наше идеје, тако и онима који имају другачије или чак опречно мишљење.
  • 24.12.2018. – Нема стручнијих људи за бизнис од оних који уложе своје паре. Чак и када купују туђе знање, опет су њихове паре на коцки. Нема стручније оцене од тога шта је добро или лоше од оцене сопствених суграђана који гласају својим новчаницима сваки дан. Нема компететнијег да заштити људе од немаштине и да им омогући једнаке шансе (али не и исходе) од државе. Нема веће туге када се помештају лончићи и држава се игра предузетника, а фирме социјалне политике.
  • 23.12.2018. – Па да кренемо. Странка модерне Србије се залаже да: Државна потрошња не прелази 35% БДП, да се смање порези и доприноси на најниже плате, кумулативно растерећење од 1,5 милијарди евра, да се дуг консолидоване државе Србије креће у распону 35-60%, нижи лимит у време експанзије, виши у време рецесије.
    Како ћемо то извести? Тако што ћемо током осам година половину прираста буџетских прихода од раста БДП усмерити на смањење пореских оптерећења и доприноса. Оваква мера би убрзала раст БДП, смањила сиву економију и створила основ за Србију победника, земљу иновација и предузетништва.
    А субвенције? И њих ћемо да сасечемо.
  • 23.12.2018. – Обећање испуњено – постали смо странка и то нелидерска. Идемо даље.
  • 25.12.2018. – Ми ћемо овако: Предлог буџета РС за 2019, ставка непољопривредне субвенције: Непољопривредне субвенције (хиљада динара) 0,00
  • 24.12.2018. – Драги пријатељи, желим вам све најбоље, како онима који деле наше идеје, тако и онима који имају другачије или чак опречно мишљење.
  • 24.12.2018. – Нема стручнијих људи за бизнис од оних који уложе своје паре. Чак и када купују туђе знање, опет су њихове паре на коцки. Нема стручније оцене од тога шта је добро или лоше од оцене сопствених суграђана који гласају својим новчаницима сваки дан. Нема компететнијег да заштити људе од немаштине и да им омогући једнаке шансе (али не и исходе) од државе. Нема веће туге када се помештају лончићи и држава се игра предузетника, а фирме социјалне политике.
  • 23.12.2018. – Па да кренемо. Странка модерне Србије се залаже да: Државна потрошња не прелази 35% БДП, да се смање порези и доприноси на најниже плате, кумулативно растерећење од 1,5 милијарди евра, да се дуг консолидоване државе Србије креће у распону 35-60%, нижи лимит у време експанзије, виши у време рецесије.
    Како ћемо то извести? Тако што ћемо током осам година половину прираста буџетских прихода од раста БДП усмерити на смањење пореских оптерећења и доприноса. Оваква мера би убрзала раст БДП, смањила сиву економију и створила основ за Србију победника, земљу иновација и предузетништва.
    А субвенције? И њих ћемо да сасечемо.
  • 23.12.2018. – Обећање испуњено – постали смо странка и то нелидерска. Идемо даље.
  • 22.12.2018. – Саобраћајна несрећа код Ниша је страшан и тужан догађај. Још је тужније што се сваки такав догађај одвратно политизује уместо да се говори о чињеницама и траже решења која ће минимизирати губљење људских живота. Формално, крив је возач. И то је то. Оно што морамо системски да решимо је ко ће уопште бити возачи у Србији са одливом људи из Србије, какви су услови да неко добије дозволу да вози аутобус, минивен или камион и колико сати највише једна особа може да вози. И то јесте питање које је кључно, а не, на пример, прогон иновативних фирми. Друго, шта су наши прироритети? Ако ме држава тера да останем жив и неповређен драконским казнама за невезивање појаса или постављањем камера за мерење брзине, ванредним техничким прегледима и ако ту имамо невероватну посвећеност, онда нешто опасно није у реду када никога није брига за необезбеђене пружне пролазе. Једнака је вероватноћа да се деси нешто лоше, а на једној страни је сва сила Србије, а на другој потпуни јавашлук. Треће, Инфраструктуре железнице немају новца. Ништа ново. Сваке године железница сагори стотине милиона евра новца пореских обвезника. Са нејасним ефектима. Е сад се поставља питање да ли је могуће да сваке године дајемо толико новца и да је немогуће обезбедити пружне прелазе? И ту је питање далеко комплексније, да ли нам требају концерти, јарболи, лет до Њујорка и сличне спалионице новца или нам требају људи? Живи? Па макар се и иселили док се овде не реше ствари. И не мислим да сада треба вербално масакрирати министарку Михајловић или ВД председника борда директора Инфрструктуре железнице, али треба питати шта сте преузели, зашто нисте, шта мислите и када. Нити враћати лопту зашто то неки други нису били у стању да уреде 12 година, а сада моралишу. Ружно је што нам све, али баш све, служи да покажемо колико је политика постала конфликтна, испразна и понекад превише јалова. Много је изазова, а премало жеље да се траже решења и да се покаже слика у огледалу и када је лепа и када је ружна.
  • 20.12.2018. – Ако бих бирао најодвратнију реченицу у политици то је: Ко није са нама, тај је против нас.
  • 18.12.2018. – Што се мене тиче најреалнија и непремостива подела у Србији је на нормалне људе који су утрошили максимум 5 минута и почистили снег испред својих зграда и безрепу стоку којој је то било испод части и која је 10 цм влажног снега који се лако чисти претворила у клизалишта где ће њихови суграђани ломити кукове, руке и ноге. И нема то везе ни са СНС, СзС, ЕУ, Русијом, Косовом, једноставно имате градску стоку.Има везе са нашом комуналном која не зна да се само бичем васпитавају такви.
  • 10.12.2018. – Пет година је требало да се докаже да је херој Сашко Богевски спасио не само своју породицу од разбојника, него и многе друге породице у нашој земљи. Свака одбрана од разбојника у властитој кући јесте нужна одбрана. Хероји треба да добију одликовање и подршку државе, а не пет година процеса који разара живот.
  • 08.12.2018. – Макрон је на изборима добио 20 милиона гласова. Да га у реформама стопира комбинација левих и десних екстремиста, уз солидан број вандала, која броји 30.000 демонстраната је нешто на шта нико нормалан не би смео пристати. Има 5 година да уради оно што је обећао. Ако се неком ово не свиђа 2022. може подржати неког другог. Барем су у Француској медији слободни, а нема санкција за другачије мишљење.
  • 07.12.2018. – Када би се само поштовала једна тачка Пословника Народне Скупштине која каже да говорник може само да говори о тачки дневног реда и ако би ту били стриктни Скупштина би била много боље место. Ако би се одржавали колегијуми где би власт и опозиција пре пленума прошли кроз предлоге закона опозиције и амандмане са циљем да постигну договор шта иде у процедуру, имали би заиста праву законодавну активност и право унапређење закона. Ако би се кршење пословника престало користити за реплике имали би мање бесмисленог препуцавања. Не ваља овако како је. Јасно је ко има већину, али је лоше да се ствара подељено друштво, уместо друштво здравог надметања различитих погледа на свет.
  • 03.12.2018. – Осетите ваздух у српским жупама које немају пристојан ветар ових дана. Замислите воће и поврће које је прскано само тако јер је за пијацу. Отиђите у задимљене крчме и станове и сеците дим маказама. Видите како се пије ГМО пиво од кукуруза и ракија са превише ничега. Потом крените по неквалитетном месу, посебно паризеру од 150 динара. Е ту вам лежи извор болести и сви су до нас. Треба овоме прићи озбиљно, без политиканства и радити годинама. И то је то. Проблеми су да се реше, осим за будале који би да их сакривају или да упиру прстом где не треба.
  • 01.12.2018. – Данас је дан када је основана Краљевина СХС. Изнуђена или мегаломанска, земља коју је владар хтео правити по угледу на САД или земља у којој су се хтели утопити национални идентитети, демократска или шестојануарска, у сваком случају западна и антикомунистичка… у сваком случају ништа гора од осталих земаља Европе тог времена, можда чак и боља. И темељно посута лажима и измаштаном историјом од 1945. године. Било би лепо када има само ретких који се сећају Краљевине из времена својих дечјих или врло младих дана да је сагледамо каква је заиста била. Такође данас је светски дан борбе против АИДС. Размислите само да ли сте били део стигматизације оболелих људи уз све навођење да су то заслужили због животног стила. Хвала науци и компанијама које се баве развојем лекова, данас је то хронична болест потпуно под контролом и са лепим изгледима квалитетног живота.
  • 26.11.2018. – У Народној скупштини Републике Србије се управо отвара изложба о мисији Халијард у којој су припадници ЈВО и обични људи ваздушним мостом из Прањана спасили 350 савезничких пилота из тада окупиране Србије. Дивне речи поштовања Њ.Е. Кајла Ската и потпредседника НСРС Владимира Маринковића.
  • 23.11.2018. – Чудимо се шта смо могли бити да смо бирали честите, а шта смо изабрали. Превасходно сопствену несрећу и беду. Мада нисмо једини. Тако је 1920-их и 1930-их Берлин био град који је био препун најбољих идеја, памети, све хране за душу овог света. А људи су хтели да слушају опскурну будалу, искомплексираног молера и да их он води. Наше грешке су велике, али ни близу грешака неких других. Наша грешка ће бити ужасна ако нисмо довољно научили шта су последице погрешних одлука.
  • 20.11.2018. – Ово је рекао мој сарадник у будућој странци коју ће формирати Покрет центра заједно са Социјадемократским савезом. “Ефекат шестогодишње кукњаве на лошу власт је разваљена опозиција, идеолошки залутала и без јасног циља. Људе је у апстиненцију отерао популизам, опонашање Вучића у редовима опозиције и вређање интелигенције бирача. Грађани желе решења и нове идеје, мука им је од жалопојки.” Ја сам сагласан и са дијагнозом и са уоченим последицама и са решењем. Ми ћемо другачије, нудићемо реалистична решења на начин који не продубљује сада већ беснилене вербалне сукобе, која је тешко одбити без јаког образложења.
  • 18.11.2018. – Ретко се овако оглашавам, али постоје неки пројекти које вреди подржати. Група изванредних особа је покренула Мачкарење са намером да што више мачака луталица спаси са улице и удоми код одговарајућих људи. Као и код свих иницијатива ентузијаста великог срца потребно је и волонтера и новца и вештина и изнад свега добре воље.
  • 14.11.2018. – Ако се чврсто и непропусно окружиш истомишљеницима и климачима главом, свака фантазмагорија се може учинити реалношћу на дохват руке.
  • 12.11.2018. – Када схватимо, без зрна задршке, да треба да се сећамо и обележавамо све наше и праведне и неправедне ратове, али да изнад свега из њих извучемо поуке и прихватимо да је то однос целе Европе према њима, биће нам лакше, много лакше. Ја немам неке дилеме да је Војска Краљевине Србије била праведничка, херојска и победничка у првом светском рату. Исто тако и да смо платили стравичне жртве. Исто тако немам дилеме да је 11.11 и уопште сећање на оба глобална масакра начин да препознамо свако тоталитарно зло или непатворену лудост и да на време реагујемо. Нема данас ни четири царства, ни нациста, ни фашиста на власти, нема ни комуниста, оно чега има то је слобода и демократија широм наше европске породице и то је оно што треба љубоморно да чувамо као и европско јединство које се заснива на 5 слобода. А зло које је постојало у свима нама је нешто што треба да нас опомене, посебно балканске народе који нису препознали зло 1990-их.
  • 10.11.2018. – Нек ти је вечна слава и хвала деда, теби као и свим припадницима Војске Краљевине Србије који су прошли албанску голготу, победили окупаторе и васкрсли нашу отаџбину. Славимо 11. новембра победу и радимо да никад више не дођемо у позицију да платимо делић онога што су за слободу Србије дали наши преци.
  • 01.11.2018. – Сто година касније, научимо да будемо победници и у миру, као што смо били победници у рату 1.11.1918. године.
  • 31.10.2018. – Три брата наследили од деде велике новце. Први је пола новца потрошио у кафани, која му је друга кућа била. Други је уложио новац и имао за трећину више, наставивши да живи скромно. Трећи је потрошио сав новац да убеди људе да је неурачунљив. Када су их питали шта мисле о својим одлукама бекрија је рекао да не жали и да су иза њега и пред њим лепи дани и да је слободан као птица. Други брат је рекао да воли свој посао и да је срећан што чини добро себи и свом граду. Трећи је рекао да су људи лоши и да би са још мало новца успео да их изведе на прави пут.
  • 31.10.2018. – Сутра је 100 година како је ослобођен Београд у Великом рату у коме је Србија била једна од земаља победница. Тај дан је истински празник Србије који нас све уједињује јер пре 100 година сви су осим окупатора у Београду могли рећи “И ова песма и ове ноге”. Хвала и слава Војсци Краљевине Србије.
  • 30.10.2018. – Зашто не верујем у експертску владу у Срба? Прво, зато што нам је била традиција да било кога ко заличи на експерта и то остане док је у влади, најуримо, без обзира ко је формирао владу. Друго, што не верујем у странке које немају у својим редовима довољно компетентних политичара да воде ресоре за које траже гласове од грађана. Ја лично не схватам поруку, која је мање-више ми немамо икога иоле способног да буде министар. Министар је ПОЛИТИЧКА функција, а подразумева се да министар зна свој посао. Треће, експертске владе су увек кринка за спајање баба и жаба. Само се бабе и жабе надгорњавају преко проксија.
  • 27.10.2018. – Када држава каже да јој нико не може забранити да подржава неку фирму, мудри људи ставе свој новчаник дубоко у унутрашњи џеп и закопчају дугмад/рајфершлус.
  • 26.10.2018. – Данас је јасно поручено да иновације нису добродошле у Србији, да је задовољство купаца небитно, да је конкуренција непожељна и да се закони могу правити по мери било које интересне групе. Са таквим ставом можемо имати само раст исељавања од 5% сваке године и то баш оних људи који једино когу покренути Србију напред. Ово је закон (Закон о укидању Кар:Го и превентивно Убера, Лyфта, гоогле карс) који ћемо укинути први дан када будемо у власти. Можете бити шпанска инквизиција напретку, али не можете зауставити напредак.
  • 22.10.2018. – Новца има колико има у буџету. Новац за нове намене се нађе тако што се оцени ефикасност његове употребе за неке старе намене и онда извуку закључци. Дакле, можда новца нема у овогодишњем буџету, али у буџету за 2019. сигурно може бити ако се сасеку мање ефикасне употребе и новац усмери у оне које доносе боље ефекте. Наравно, наредно питање је аршин и ту нема децидних одговора. Коначно, постоји и нови новац као последица раста БДП. Ја бих увек барем половину употребио за смањење пореских оптерећења и раздузење, али остаје нам и даље питање шта урадити са нових 3% пореских прихода. Шта је поента? Ако су маме заиста закон, има простора. Ако нису и то је демократија, онда се подршка тражи на изборима. Ја сам оптимиста, верујем у слогу у разуму.
  • 20.10.2018. – Србија најбоља на свету. Може и то не само у одбојци. Свака част, лепо је када ти овакве сјајне спортискиње учине дан још лепшим и поноснијим на своју отаџбину.
  • 19.10.2018. – Честитке браћо и сестре Македонци и Македонке. Да идемо заједно ка нашој европској кући.
  • 18.10.2018. – Док је века и света биће будала и кривог дрвећа. Будале не треба заливати, као што се ради у Србији, а посебно им не треба дати дане пажње као што се то ради у Народној скупштини. Будале траже пажњу, па се сходно томе према њима и треба односити као крајњем талогу, као папиру који се залепи на ђон ципеле. Ако као друштво треба да објашњавамо да су будале будале и да је њихов наум штетан, јао се нама свима.
  • 17.10.2018. – Да бисмо напредовали, Србија мора бити земља иновација, у којој се дигтализација спроводи дубински. Не сме бити места за монополе и картелско договарање цена, као и за вештачке баријере уласку. Исте ствари морамо радити другачије и боље или ћемо каскати за светом и даље заостајати. Конкуренција је мајка напретка, а суверени потрошач темељ слободе. Зато сам и морао рећи да је Закон о превозу путника у друмском саобраћају пример како не треба да изгледа закон у земљи која жели бити Србија победника.
  • 16.10.2018. – Данас сам поднео Предлог Измене Закона о јавном реду и миру. Опет због слободе. Да престане новчано кажњавање проститутки и проститута којим се особе које су већ на маргини гурају у неиздрживу позицију. Да престане ризик да самохране мајке проститутке остану без своје деце.
  • 16.10.2018. – Данас сам поднео Предлог Измене Кривичног законика којом се демриминализује поседовање канабиса и уља од канабиса у количини до 15 грама/милилитара. Из једног разлога. Због слободе. Да се престане са криминализацијом људи који уживају безазлене пороке и уништавањем њихових живота. Да се омогући људима да се лече како желе. Да се не троше ресурси на борбу против безазлених порока, него на озбиљну стратегију превенције наркоманије по угледу на Исланд и Португал.
  • 10.10.2018. – Зашто ови закони. Једноставно је – због слободе. Да покренемо јавну расправу која води системским решењима и напуштању хипокризије као једине визије.
  • 05.10.2018. – На овај дан пре 18 година, опозиција, која се ујединила око чланства Србије у ЕУ, тржишне привреде, приватизације, помирења у региону и других врло конкретних ствари, дошла је на власт. Били су јасно против Милошевића, али су победили јер је оно за шта су били неупоредиво било боље од онога што је нудила власт. Ето, чисто као наравученије. Није тада било скоро иједног слободног медија, нису постојале друствене мреже, а власт је имала силу и радо је користила. Додуше свет је другачије гледао на Србију.
  • 03.10.2018. – Већина у парламенту није у обавези да прихвати иједан предлог мањине. То је њено право јер ју је народ изабрао да ради на начин на који је народу обећала. Ипак, мањина повремено има предлоге који су потпуно у складу са политиком већине и тада можда и није лоше неки од њих размотрити. Ја сам део политичке мањине. Наша обавеза је да нудимо предлоге политика који ће бити бољи од постојећих. Да ли ће их већина прихватити или ћемо тражити то од народа на изборима није разлог за љутњу. Први сценарио нас води ка минимуму слоге у разуму, други нам даје боље карте на изборима. Да се љутим и чудим кад се деси било који сценарио не пада ми на памет. Обавеза мањине је и да критикује и да похвали. Може и само да критикује. Прво говори да знаш шта би, друго више да знаш шта не би. У оба случаја мањина жели постати већина. Свака критика, похвала или предлог је поклон. Неки поклони су вредни, неки су као јефтини тостери за свадбе, неки су данајски.
  • 30.09.2018. – Многи хоће да онај који води дели судбину оних које води. Међутим, иако је то сласно емотивно прихватљиво, истина је опречна. Сви они који су икада водили су били баш они који нису хтели да деле судбину оних које воде. Управо због тог мотива могли су да мењају свет набоље, прво за себе, а потом и за све остале. Да је Тесла делио судбину био би поп у најбољем случају, Пупин би чувао стоку, Андреј Јовановић би грицкао и даље одвратан чипс, Ђоковић би и даље пикао тенис од Калиша до Аде и тако даље… Нема вајде од вођства, ако лидер неће даље од онога што је судбина већине.
  • 29.09.2018. – Слабо смо ми шта научили. Сличан однос је био и према некима новијима само није потрајао, а неке још раније су и на силу бацали у смеће. Систем нама треба, где ћемо сви тражити своју срећу под сунцем Србије и Европе, где ће се говорити о вођству, а не о вођи, где ћемо бити равноправни, а не једнаки, где ћемо се свађати око стварања богатства, а не прерасподеле сиромаштва.
  • 28.09.2018. – Кука мој другар да нема музеја 1990-их. И многи кукају на један тинејџерски пар који да простите лупета глупости о 1990-им. Али музеј постоји, само га треба видети. На пример самопослуга из 1993. године се налази на Великом ратном острву. Све што купите тамо могли сте купити током 1993. у самопослузи. Банке из 1990-их се налазе у Каменичкој улици код шибицара. Можеш до њих доћи врло ретко, нуди ти се одличан и лаган добитак, а добијеш по џепу. Новац из 1990-их се излаже када дуне јужни ветар током марта, а ви схватите да вам је новац од снега. РТС из 1990-их се излаже на РТС, а Пинк 1990-их на Пинку. Постоје и активне изложбе 1990-их у другим земљама, можете бирати срушена села по свом избору или ако ништа барем понеку срушену и напуштену кућу. Има свега, али нема нама довољно памети да схватимо колико смо ми колосално протраћили ту деценију. Што јесте страшно, али је ужасно ако има и 10% људи који то не схватају, ма колико им тешко било признати. Јер многи су то подржавали свим срцем.
  • 25.09.2018. – Само још једном да кажем. Маме су закон. Па дођите у 17:00 на Трг Николе Пашића, да мирним протестом помогнемо промену лоших одредби закона.
  • 24.09.2018. – Српски сајт Аск Гамблер продат је 2016.године за 15 милиона евра. То је скоро као цена Галенике. Извоз српске ИТ индустрије достигао је милијарду евра. Извоз пољопривреде је 1,5 милијарди евра, на пример. Ствари се мењају. ИТ ће бити наш главни извозни сектор, а већ данас је сектор са највећом извезеном додатном вредношћу. И држава је много учинила за ИТ јер се није мешала у развој истог. Треба само уклонити препреке извозу услуга и наплати истих и то је то. Бићемо глобална Србија више или мање. На нама је да се потрудимо да будемо више.
  • 18.09.2018. – Добар осећај. Звезда – Србија.
  • 17.09.2018 – Шта је права опозиција? Она опозиција која није део извршне власти. Она опозиција која гласа за добре законе и труди се да лоше кроз амандмане поправи. Она која указује како да буде боље и зашто нека постојећа решења нису добра. Она која види даље од власти или барем се за разлику од власти то усуђује рећи. Она опозиција која се радује успесима кад се десе и искрено жали када нам иде лоше. Она опозиција која све што има да каже то чини пристојно. Она опозиција која нема непријатеље него неистомишљенике. Она опозиција која ће ван Србије увек бити под нашом тробојком од прве до последње речи. Она опозиција која прави мостове. Она опозиција која делима показује све ово, а речима само колико се мора. Могуће је да неко то види и другачије. И то је скроз у реду. Ми ћемо овако. Зато што сматрамо да тако поштујемо и своје гласаче, као и оне који не мисле о много ствари као ми.
  • 17.09.2018 – Ево рећи ћу и ја. У СФРЈ није био проблем припадати нацији. Сам комунизам је увек истицао постојање различитих етничких група и неговање њиховог наслеђа. СФРЈ је на чудан начин нежељени плод, цела политика КПЈ пре Другог светског рата је била разбијање империјалне Југославије. Када си припадао нацији и био атеиста, све је било ОК. Нације нису биле проблем, да је тако не би било република, а у матици комунизма, бесконацних аутономних области за скоро све етничке групе. Друга је ствар са вером. Вера је била директан конкурент партији. Комунизам је сам по себи био и остао чиста световна вера, где Капитал мења Библију, где је Маркс Исус, где смо скоро дочекали царство Божје, где недостојни васкрсења чекају суд партије на путу раја на Земљи. Верска настава се звала марксизам. Антихрист-капиталиста још није изгубио битку, али је питање било када ће. Вера у Бога јесте била проблем и сузбијање исте, некад насиљем у школском систему и значајним смањењем шанси за активне вернике је била политика комуниста. У СФРЈ их нису спаљивали за пример као јеретике, пагане, али је носити јавно крст, значило носити га и буквално. Наравно, овај пост може да се напише терминима из Курана и Торе, посебно јер је Стари завет део свих аврамских религија.
  • 11.09.2018 – Повећање минималца на 156 динара, уколико није праћено смањењем неопорезиве основице, омогући ће многим најсиромашнијим грађанима Србије да заснују запослење у сивом сектору или да се захвале свом послодавцу за запослење и сваког месеца му/јој враћају у коверти део плате који добију. Такође, многи најсиромашнији људи са маргина моћи ће да наставе да уживају у релаксираном животу без запослења.
  • 25.10.2018 – Три црвене за господина/госпођу никако не могу постати нормална пракса. Начин на који се деле је дубоко понижавајући и свесно је одабран. Те паре су се могле поделити уплатом на рачун тих људи без да имамо болестан однос локалног властелина и народа који је жртва сопствених очајних избора, који су му донели власти које нису знале да му барем толико подигну стандард да сатница КВ радника у Западном свету не чини разлику у његовом животу. Докле год будемо прераспоређивали сиромаштво, уместо стварали нову вредност, живећемо у Страдији.
  • 31.07.2018 – Хоћемо веће плате? Па наравно. Да се то деси треба да расте продуктивност. Она расте кад су веће инвестиције. Да би приватне фирме (превасходно домаће) више инвестирале треба им (а) правна сигурност (б) нижи порези. Врло је једноставно. Без овога мрка капа, максималан раст плата од 2-3% годишње и то не сваке године.
  • 28.07.2018 – Залажем се за мању државу, то јест ону која ће радити мање послова и трошити мање новца грађана Србије. Другим речима, ми се недвосмислено залажемо за ниже порезе, доприносе и намете. Коначан циљ нам је да консолидована држава Србија, заједно са парадржавним фондовима не троши више од 35% БДП Србије. Зашто је то битно? Зато што је висок привредни раст, који је предуслов за веће плате и виши стандард могућ само ако имамо јефтину, малу и ефикасну државу. Само ако привреди остане више вредности коју приватни сектор, превасходно домаћи, створи биће више инвестиција, нових одрживих радних места и виших плата. Приватни сектор ствара вредност, држава само треба да створи услове. Најбоља је држава она која најмање троши и ради мало ствари на врхунски начин. Како ћемо то постићи? 75% привредног раста који имамо ће уместо на повећање буџетских пореских прихода који су последица раста, бити искоришћен на смањење пореза, намета и доприноса. Нова вредност ће уместо у рукама политичара и бирократа остати у рукама оних који знају да створе нову вредност. Поред финансирања смањења пореза из раста, сваке године ћемо смањивати државну потрошњу за 2% увођењем реда у јавна предузећа, укидањем свих субвенција осим оних за пољопривреду и сечом ренти. Такође, очекујемо да ће оваква здрава држава водити смањењу сивог сектора и бега капитала. Дакле, мала и ефикасна држава, не снови о великој омнипотентној држави која ће бити изговор за сваки неуспех.
  • 22.07.2018 – Политике могу бити и центристичке и десне и леве. И све осим оних екстремних, које су свакако на ђубришту историје, могу донети плодове друштву. Ако одбацимо екстремисте које због менталне хигијене не треба нешто претерано анализирати, осим као групе људи са комплексима из младости, суштинска разлика међу политикама је да ли су кохерентне и нуде јасну визију или не. Политике које су све истовремено и говоре само шта нису, које су загледане у прошлост и искључиво сецирање онога што не ваља су велико ништа. Основна подела је да ли знаш ко си и где си се упутио или немаш благе везе ни ко си, ни где ћеш стићи (уз напомену да то што неко зна где неће не значи иоле бољу усмереност).
  • 19.07.2018 – Ускоро ћемо прећи на опт-оут систем донације органа. Бићемо у друштву земаља као што су Француска, Бразил, Шпанија, Аустрија… Неће бити вишегодишњег чекања, људи који живе у муци без функционалних бубрега или завршавају живот много раније него што би требало. Ко неће да буде део овог система може да укине сагласност. Ја бих лично свакога ко се на то одлучи ставио на дно листе приоритета за донације органа ако буду у потреби. Тужно је што је ова револуционарна промена пропраћена на један дубоко јадан и тужан начин у делу јавности и политичких партија.
  • 16.07.2018 – Није смисао успешне политике да чини муке сиромашних мањим. Да чува ниску цену хлеба. Да обезбеђује понеки бесплатни производ и услугу. То је политика која цементира муку. Смисао политике је да створи услове да се Србија брзо развија, да јој расте конкурентност, да буде глобална Србија. После 8 година такве политике мало кога би интересовало колико је хлеб Сава, да ли се може у мају у Грчку за €40 аутобус+смештај, да ли има јефтине половне одеће… Већина би имала велике снове, просечна плата би била €1000, а они који и тада остану сиромашни би од социјалне помоћи могли да приуште достојанствено сиромаштво.
  • 12.07.2018 – И тако, данашњи ситнодушни шовинисти без потенцијала да икоме осим себи и свом народу нанесу штету неће да слушају српску химну коју је компоновао Словенац, хрватску химну коју је компоновао Србин…Биће Балкан леп кад се помирење доведе до краја и кад будемо комшије који се поштују, понекад и воле и који једне друге инспиришу на велике домете, а не на бауљање по ђубрету.
  • 30.06.2018 – Опозиција треба да се консолидује и укрупни. Најсигурнији пут да се то не деси је да теме окупљања буду одржавање замрзнутих конфликта, антиевропејство, потцењивање суседа као замена за отворену мржњу, рециклирање социјалистичког самоуправљања, контрирање власти и кад понешто добро одради и борба против СНС на начин који највише одговара СНС.
  • 25.06.2018 – Кључ дугорочног успеха Србије (раст стандарда) је владавина права. Тренутно немамо предуслове дугорочног успеха, градимо већ деценијама владавину права темпом тешко рањеног пужа. Кључ средњорочног успеха је смањење пореза (трошкова државе), односно да ако имамо раст БДП од 3%, 2пп оду на смањење опорезивања, а не на неке друге сврхе. И тако 7-8 година. Ни ту нам не иде добро, већина би да куса ретку чорбу из државног казана, уместо да сами спреме властити оброк.
  • 23.06.2018 – Ако ја добро схватам држава не зна да управља аеродромом ако је он на северу земље, али то одлично зна да то ради ако је на југу.
  • 13.06.2018 – Ако би се тражила најопаснија заблуда у Србији (а конкуренција је баш јака) то би било да сви постојимо због државе и да је ми сервисирамо уместо она нас. Последице овог наопаког става су опседнутост поделом туђих и све мање расположивих пара, вера да појединац није одговоран за последице својих одлука, масовно одрицање од слободе и мешање слободе и неодговорности.
  • 09.06.2018 – Свака земља има могућност да буде окренута стварању нове вредности, иновацијама, експанзији извоза. У таквој земљи се тражи начин како да се више заради, а не како да се више штеди. У таквој земљи приоритет је владавина права, држава је мала и ефикасна, предузетништво срж земље, а продуктиван рад ствар која се не доводи у питање. У таквој земљи прерасподела осим за оне у великом проблему је аморална, завист је особина која се не цени осим као мотиватор за сопствени рад и развој, а демагогија је баш то – један од путева слободе говора, али никако цементирана државна политика. Ако би се једном речју описао систем у којем се из године у годину лепше живи и где свако може да се попне уз друштвене лествице, та реч би била слобода. Ако би се питало која је друга реч, била би одговорност.
  • 02.06.2018 – Ми ћемо бити изнутра демократски и транспарентни. То је и разлог зашто неке ствари иду спорије. Имаћемо територијално избалансирано представљање и руковођење. Оперативне одлуке ће доносити председништво где је председник само први међу једнакима. Чланови ће моћи јавно издвојити мишљење и оснивати фракције. Имаћемо и статут и правилнике какве имају демократске организације. На позиције ће се долазити страначким изборима. Чланови ће на увид имати све детаље о финасијама и свим састанцима, месечне извештаје и увид у сваку одлуку/трансакцију ако желе. И то нећемо никоме набијати на нос изван организације. Оно што ми носимо као наше вредности је наша ствар, ми верујемо да се људи и политичке организације најбоље развијају у окружењу које градимо.