Srbi i Hrvati, glasajte za Dejana Jovića!

AUTORSKI TEKST
1

Dobro vam je poznata ona jednačina sa dve nepoznate: „Daj bože da se Srbi slože“, e sada u tu sabornu misao dodajte i – uvek na domaćem terenu neugodnu – hrvatsku momčad.  Onda tu alhemiju smestite u zemlje Čejena i Šošona, gde Beli otac nije uspeo da obezbedi miran rezervat i gde je svaki poziv na suživot i saradnju praćen škrgutom zuba koji oštri očnjake, za slučaj da ruka na koltu zadrhti. Sve to podvucite ovim pozivom naslovljenim u stilu predratnih (onog prvog velikog rata) plakata koji su se direktno obraćali Srbima i Hrvatima i stavljali ih jedne pored drugih, sa zejedničkim interesom, kao da je to nešto normalno.

Obavjest: U susednim zemljama koje su uhvatile priključak u svetske tokove, se između 23. i 26. maja održavaju izbori za zejednički Evropski parlament. Kratka i zgodna digresija: ako spadate u onu grupu ljudi koju su licemerni domaći populisti usled nedostatka glasova ili odgovornosti ubedili da EU nije bitna i da samo što se nije raspala, sačekaću da se umijete. Najbolje hladnom vodom i činjenicama. Hladna voda će ubrzati cirkulaciju, a ako želite da promišljate politiku i svaki drugi segment života, činjenice i stvarnost odnose prevagu nad, u ovakvim slučajevima, beskorisnim emocijama. Dodaću i da se mojoj liberalnoj misli često ne sviđa način funkcionisanja EU u celini ili neki njeni segmenti, pogotovu kada udari na lične slobode i izbore, ali nikada neću prenebregnuti činjenicu da se sudbina moje države i kontinenta raspravlja i odlučuje unutar uspostavljenih okvira i institucija EU.

Foto: Nacional

Mi imamo jedan život i dva izbora: da vredno radimo kako bi smo bili u mogućnosti da zajedno sa ostalima utičemo na naše živote ili da jako žmurimo sudbinom prokleti, snivajući vlažni san o novom svetskom poretku koji sa pola veka zakašnjenja samo što nije. Oni koji ne žmure videće da se izbori za EU parlament održavaju po drugi put u Hrvatskoj, a oni koji fokusirano zure primetiće da je to šansa za našu politički marginalnu državu i građane. Šansa se sastoji iz toga da i ako ne učestvuje direktno, Srbija može da dobije parlamentarca koji je upoznat sa svim izazovima i težnjama sa kojima se manjine susreću u obe države. U Hrvatskoj, nacionalna manjina – Srbi, u Srbiji, nacionalna manjina – Hrvati i politička manjina – građanska opozicija. Uprošćeno, „naš čovek“ može ući u Evropski parlament pre naše države.      

Čovek na misiji je profesor, doktor političkih nauka Dejan Jović, rođen 1968. u Samoboru. Stručan i kompetentan, sa školovanjem i biografijom koja mu sigurno omogućava da bira mesto svog angažovanja, odabrao je da obrazuje našu decu, buduće politikologe na Univerzitetima u Beogradu i Zagrebu. Dejan Jović se kao nestranački kandidat nalazi na listi Samostalne demokratske srpske stranke – SDSS Milorada Pupovca, idejno levičarskoj ali u praksi centrističkoj partiji, i kako stvari stoje biće mu potrebno 60.000 glasova. Možda ne zvuči kao velika cifra, ali uzimajući u obzir da svi Srbi u Hrvatskoj nisu homogeno glasačko telo i ne glasaju dominantno za manjinsku stranku, kao i manja zainteresovanost birača za evropske izbore, svaki glas će biti važan. Pozitivna stvar same SDSS kampanje je što se ne obraća samo Srbima u Hrvatskoj, već računa i na glasove Hrvata, koji se protive rastućoj nacionalističkoj struji. Koliko će biti uspešni u privlačenju glasova Hrvata za nešto što nosi prefiks „srpsko“ videćemo, verovatno ne previše.

Foto: PIXSELL

Dodatnog prostora za glasove ima u Srbiji, odnosno kod građana Srbije koji imaju dvojno državljanstvo. Svi državljani Srbije, koji poseduju i hrvatski pasoš, mogu da glasaju na izborima za Evropski parlament, ali je za to potrebno da se prijave u konzulatima i ambasadi Republike Hrvatske. Rok za podnošenje prijave za dobijanje statusa potencijalnog glasača je sreda, 15. maj, a ukoliko neko propusti ovaj rok, moći će da se registruje za izbore na samom biračkom mestu na dan održavanja izbora 26. maja. Ponovo se otvara pitanje motivacije i informisanosti građana o ostvarivanju njihovih glasačkih prava. Što se tiče državne politike, ona se nije mnogo obazirala na ovu mogućnost i nije pokazala ni deo entuzijazma koji ima kada recimo poziva na glasanje za svoje favorite na Kosovskim izborima. Sve se svelo na nekoliko pojedinačnih poziva i analiza grđana koji su bliže upoznati sa ovim izborima i pozivima episkopa austrisjko-švajcarskog Andreja i mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija.

Izborom Jovića, kao stručne i kredibilne ličnosti, profitirale bi obe strane, hrvatska i srpska. Obe bi kao nacionalne manjine dobile snažan glas u parlamentu, jer verujem da bi se Jović podjednako zalagao za poštovanje prava svih građana, ali bi srpska strana mogla da dobije i predstavnika koji bi radio u korist pridruživanja Srbije Evropskoj Uniji, što je kao nacionalni interes potvrđeno u zvaničnim dokumentima Republike Srbije. Takođe, Dejan Jović bi bio neko ko bi zastupao interese svih onih koji se zalažu za prijem ostalih država regiona u EU, „mekše“ granice i mirnu saradnju država bivše Jugoslavije. Neko ko bi bio glas protiv veličanja ustaštva i Blajburga u Hrvatskoj, ali i neko ko bi mogao da bude glas građana Srbije koji su zabrinuti zbog kršenja političkih i medijskih sloboda u Srbiji. Važno je naglasiti da evropski poslanici ne predstavljaju države, već građane.

Na kraju, glasanje za Dejana Jovića je jedinstvena prilika da se glasa za pojedinca na osnovu njegove politike, karijere i integriteta. Incident koji bi mogao da postane praksa u, po zagušenju i učmalosti, bratskim političkim sistemima, hrvatskom i srpskom. U liniji sa svime napisanim i sa dobrom verom u kvalitete predloženog kandidata, kortistim priliku da pozovem građane Srbije koji poseduju i hrvatsko državljanstvo da se registruju, iskoriste svoje biračko pravo i da racionalno biraju ideje slobode i saradnje.   

    

Nemanja Radojević,
Narodni poslanik, pg Stranka moderne Srbije

1 komentar

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

− 4 = 2

AUTORSKI TEKST
Poziv na dogovor o budućnosti

Istorija je nepromenljiva. Iz nje jedino možemo učiti. Ključna lekcija je da je Srbija bila pobednička kada je prepoznavala tokove u svetu i tražila saveznike koji su te tokove oblikovali. Kada je bila u vlastitoj paralelnoj realnosti, bila je zemlja siromaštva, beznađa i poraza. Sadašnjost je momenat kada donosimo oduke …

AUTORSKI TEKST
Garaža protiv Naučno-tehnološkog parka

Prošle zime, posle 10 godina čekanja, konačno je započela izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Gradilište se nalazi pored Elektronskog fakulteta i ko ovih dana bude prolazio tamo, videće radove u punom jeku. Zgrada će biti ogromna, čak 14.000 kvadrata i izgledaće poprilično moderno. Južne vesti prenose reči ministra Šarčevića, koji …

AUTORSKI TEKST
Jesu li osnovane dileme – Evropska unija ili gnezdašce na istoku?

Malo, malo, a posebno tokom britanskih okapanja oko Bregzita, pa u srpskim medijima započne žustra rasprava o tome da li Srbija treba da se trudi da efikasno i brzo ispuni sve uslove za pristup EU, ili da taj proces treba da odugovlači dok ne vidi kakva će biti sudbina te …