Garaža protiv Naučno-tehnološkog parka

AUTORSKI TEKST

Prošle zime, posle 10 godina čekanja, konačno je započela izgradnja Naučno-tehnološkog parka u Nišu. Gradilište se nalazi pored Elektronskog fakulteta i ko ovih dana bude prolazio tamo, videće radove u punom jeku.

Zgrada će biti ogromna, čak 14.000 kvadrata i izgledaće poprilično moderno. Južne vesti prenose reči ministra Šarčevića, koji objašnjava svrhu objekta:

“… tako da mladi ljudi zaista svoju šansu vide ovde, start-apovi koji budu ovde planirani i spinofovi i druge delatnosti i kompanije iz Niša mogu da daju ogroman doprinos gradu…”

Dakle, kako je objašnjeno, do sada u Nišu nije bilo fizičkog prostora gde bi mogli da se smišljaju novi projekti i kreiraju inovacije, te će naša država taj problem da reši izgradnjom zgrade. Jer eto, to je najveći problem – nema gde da se sedi dok se razmišlja o novim projektima. Mora nova, staklena zgrada zato, eto!

To bi možda i imalo smisla da primeri iz celog sveta ne govore upravo suprotno – najmanje bitno za nove ideje, inovativnost i napredak je prostor. Dokaz za to su brojne firme koje su počele bukvalno iz garaže. Firma “Epl” (Apple), koja sada vredi skoro dvostruko više od godišnjeg BDP-a cele Švajcarske, postala je toliko moćna iako su se njihovi osnivači Stiv Džobs i Stiv Vozniak gurali u Džobsovoj garaži dok su pravili svoj prvi računar za prodaju.

Jasno je da za Epl, kao ni za druge tehnološke firme, definitivno nije potrebna velika, lepa zgrada. Ali jeste potrebna dobra poslovna klima koje, videćemo iz sledećeg primera, nema.

INOVACIJE ZABRANJENE

Pre nekoliko godina, u Beogradu je lansiran novi start-ap pod nazivom Kar:Go. Ovaj servis nudi inovacije na polju taksi usluga. Preko mobilne aplikacije odredite svoju lokaciju, kliknete “pozovi” i na ekranu vam se pojavi vozilo na mapi koje dolazi da vas pokupi. Uz to, imate i ime i fotografiju vozača, model vozila kao i registarske tablice. Vozilo vas pokupi, odveze do tražene adrese, a vi samo izađete iz auta i to je to. Za to vreme vam se automatski sa kreditne kartice skine novac za vožnju, a na mejl vam stiže račun sa detaljnim obračunom troškova vožnje. Uz to, ispadne jeftinije od običnog taksija, a dobijate i opciju da ocenite vozača. Savršeno!

Ali ne lezi vraže. Ozloglašeni beogradski taksisti su se osetili ugroženo, te su se udružili sa ministarkom saobraćaja, Zoranom Mihajlović, kako bi napisali novi zakon koji bi Kar:Go proglasio ilegalnim. Zakon je usvojen bez problema.

Srbija je na ovaj način poslala jasnu poruku da ako probaš da inoviraš i ponudiš kvalitetniju pa još i jeftiniju uslugu od konkurencije, loše ćeš da prođeš. Inoviranje u Srbiji nije dozvoljeno. Ne sme da se dira u postojeći stari, neefikasni i okoštali sistem. Ko takne, loše će se provesti.

Dakle, gradnjom novog naučno-tehnološkog parka Vlada Srbije maši metu i to poprilično: umesto da stvara takav poslovni ambijent koji bi prigrlio svaku inovaciju i dašak tehnološke svežine, ona zida običnu zgradu. To je kao da vozite krntiju od auta, koji jedva ide i mnogo troši, a odlučite da ga popravite tako što ćete ga ofarbati!

U Nišu posluje mnogo IT firmi koje rade sa inovativnim tehnologijama. Dobar deo tih ljudi, vrhunskih inženjera, radi iz običnih stanova koji su pretvoreni u kancelarije. I ništa im ne fali. Njihov proizvod neće naprasno postati bolji ako budu krenuli da rade iz nove “fensi” zgrade. Ali bi definitivno pomoglo ako bi Vlada Srbije recimo predložila novi set zakona o pojednostavljenju deviznog poslovanja sa inostranstvom.

Novac od pozajmice Evropske investicione banke (kojim se gradi) mogao je da bude potrošen i na racionalizaciju državne administracije, ili na ukidanje restriktivnih zakona koji guše male a podstiču velike. Ali nije, jer kako da se tu bilo ko ugradi? Tu nema zarade za političare na vlasti!

Ako se već toliko insistiralo na prostoru, za znatno manje novce je postojeća zgrada kasarne Filip Kljajić mogla da se sredi za potrebe tehnološkog parka, ali ne može tu toliko da se ugradi koliko može kada se zida iz temelja.

Ovako, pare će, između ostalih, dobiti “Tončev gradnja”, u vlasništvu jednog od najviših funkcionera SPS-a. Još nekoliko firmi učestvuje u ovom velikom projektu, i ko zna ko sve još iz stranaka na vlasti.

Političari se nadaju da će tu doći firme koji će biti lideri u inovacijama. Već sada se naslućuje da ovo neće biti moguće izvesti, prosto zato što ne postoji interesovanje. Startap centar Niš, na Elektronskom fakultetu, veličine 600 kvadrata, sem tokom povremenih predavanja, čami manje-više prazan, iako je bio namenjen upravo firmama. Šta onda po pitanju popunjenosti očekivati od nove zgrade koja će imati neverovatnih 14 000 kvadrata prostora?

Ako je za utehu, novi prostor sigurno neće propasti. Moja procena je da će nakon nekoliko godina, kada budu uvideli da toliki kvadrate nikako ne mogu da popune firmama (bar ne sa ovako negostoljubivim poslovnim ambijentom), rešiti da tu smeste neki od niških fakulteta koji ozbiljno kubure sa prostorom.

Sve u svemu, Niš će uskoro biti bogatiji za jedno velelepno zdanje, grandiozno, u staklu, da nam obrazi zabride od uzbuđenja! Da se fine parice sklone u duboke partijske džepove. Da se brdo glasova skupi na predstojećim izborima o istom trošku. A o firmama koje svojim idejama suštinski menjaju svet ćemo, dok motamo kablove, nastaviti da slušamo, ali samo u okviru vesti iz nekih mudrijih, osvešćenijih i slobodnijih zemalja. Srbija će na te titule ipak morati da pričeka.

Miloš Bošković
član šireg predsedništva Stranke moderne Srbije, Niš

Tekst u originalu možete pročitati na sajtu Južnih vesti: www.juznevesti.com

Nema komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

39 + = 47

AUTORSKI TEKST
1
Srbi i Hrvati, glasajte za Dejana Jovića!

Dobro vam je poznata ona jednačina sa dve nepoznate: „Daj bože da se Srbi slože“, e sada u tu sabornu misao dodajte i – uvek na domaćem terenu neugodnu – hrvatsku momčad.  Onda tu alhemiju smestite u zemlje Čejena i Šošona, gde Beli otac nije uspeo da obezbedi miran rezervat …

AUTORSKI TEKST
Poziv na dogovor o budućnosti

Istorija je nepromenljiva. Iz nje jedino možemo učiti. Ključna lekcija je da je Srbija bila pobednička kada je prepoznavala tokove u svetu i tražila saveznike koji su te tokove oblikovali. Kada je bila u vlastitoj paralelnoj realnosti, bila je zemlja siromaštva, beznađa i poraza. Sadašnjost je momenat kada donosimo oduke …

AUTORSKI TEKST
Jesu li osnovane dileme – Evropska unija ili gnezdašce na istoku?

Malo, malo, a posebno tokom britanskih okapanja oko Bregzita, pa u srpskim medijima započne žustra rasprava o tome da li Srbija treba da se trudi da efikasno i brzo ispuni sve uslove za pristup EU, ili da taj proces treba da odugovlači dok ne vidi kakva će biti sudbina te …