Јесу ли основане дилеме – Европска унија или гнездашце на истоку?

АУТОРСКИ ТЕКСТ

Мало, мало, а посебно током британских окапања око Брегзита, па у српским медијима започне жустра расправа о томе да ли Србија треба да се труди да ефикасно и брзо испуни све услове за приступ ЕУ, или да тај процес треба да одуговлачи док не види каква ће бити судбина те европске творевине, јер су, наводно, у току светски антиглобализацијски процеси који ће разорити све постојеће међународне мегаструктуре, а да, у међувремену, треба да градимо неко “гнездашце на Истоку”. Јер, кажу, ђаво не оре и не копа.

Србији, као хлеба и воде, треба отворених, јавних, аргументованих и непоспрдно-недисквалификаторских расправа. Међутим, постоји латентна опасност да таквих расправа неће бити и да ће развој Србије увек оптерећивати и кочити ужирена тврдоглавост, “ја-па-јајство” и политикантска користољубива осионост оних који се нуде грађанима да буду њихови предводници, јер су интензитети и фреквентни опсези сопствених учестаности које генеришу ова три унутрашња “српска карактерно-политичка развојна усуда” непредвидиви и дубоко укорењени у менталитету оних који су “убеђени” да знају како треба управљати српском нацијом. А таквих је у Србији увек било много. Та тешка предвидљивост и лакоћа са којом
српске политикантске структуре ступају у разорне резонанце са спољним побудним силама, које су, такође, стохастичног карактера, деструисали су, а и сада то чине, наше друштво и његове институције до трагичног нивоа.

Српско друштво и његове државне институције, да се послужимо инжењерском терминологијом, имају мале “замајне масе” (ЗМ) које би могле бити “амортизери-упијачи” поменутих пречестих разорних “резонантних равојно-политичко-економских бијења” (РРПЕБ) и постоји вероватноћа да су многе водеће српске историјске личности интуитивно, а можда и промишљено, настојале да друштвену ЗМ српског друштва повећавају везујући за Србију суседне Јужне Словене и градећи са њима масивније државне творевине, са надом да ће тако лакше и безболније амортизовати пречеста разорна РРПЕБ, чији је поједностављени узрок визуализован са четири слова С у грбу српске државе. Немојте се насмејати, или опсовати, можда ни прва, ни друга Југославија нису настале као резултат тзв. великосрпског империјализма и алавости, или пак непромишљености, већ као последица жеље да се створе амортизери за стална РРПЕБ која одвајкада оптерећују наш политички простор, али да, нажалост, масе те обе Југославије нису биле довољне да послуже сврси, јер су се, а то се сада и види, релативно брзо распале због обдарености сличним “политичко-резонантним” карактеристикама свих јужнословенских народа који су је чинили. Колико Србији прија “откачињање” од ЗМ у њеном европском окружењу најбоље се види по дреструкцији привреде, друштва и свих институција које представљају, све заједно, стожер сваке државе, с једне стране, и по томе колико су нагло у развојном смислу, одскочиле све нације бивше Југославије, које су своје новоформиране државе релативно брзо “прикачиле” за велику ЗМ која се зове ЕУ.

Зато, нема места никаквом оклевању, и Србија се што пре мора “прикачити” на ЗМ Европске уније, јер само њене институције и подршка могу помоћи да се наше развојно вратило окреће увек у позитивном равојном смеру, на исти начин као што замајац клипних машина помаже њиховим кривајним механизмима да превладавају њихове “спољашње и унутрашње мртве тачке” и да обезбеђују обртање њихових погонских вратила увек у истом смеру. Овакву врсту ЗМ није могуће остварити на даљину, јер је потребан непосредан механички контакт. Зато о тзв. источним ЗМ не треба ни расправљати. Грађане Србије не треба да оптерећује ни наводна неизвесна будућност ЕУ, јер од како је бог у првој беланчевини заметнуо живот и створио прве ћелије, оне су се, да би преживеле, интегрисале у све веће и сложеније биолошке системе. Интегрисање ради наставка живота и развоја захватило је и људске заједнице, па се више осећа, него што се “види”, како се на нашој планети формира једна нова “биолошка” структура коју сам једном приликом назвао људским мегабићем.

Проф. др Милун Бабић
члан Ширег председништва СМС

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 1 = 3

АУТОРСКИ ТЕКСТ
1
Срби и Хрвати, гласајте за Дејана Јовића!

Добро вам је позната она једначина са две непознате: „Дај боже да се Срби сложе“, е сада у ту саборну мисао додајте и – увек на домаћем терену неугодну – хрватску момчад.  Онда ту алхемију сместите у земље Чејена и Шошона, где Бели отац није успео да обезбеди миран резерват …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Позив на договор о будућности

Историја је непроменљива. Из ње једино можемо учити. Кључна лекција је да је Србија била победничка када је препознавала токове у свету и тражила савезнике који су те токове обликовали. Када је била у властитој паралелној реалности, била је земља сиромаштва, безнађа и пораза. Садашњост је моменат када доносимо одуке …

АУТОРСКИ ТЕКСТ
Гаража против Научно-технолошког парка

Прошле зиме, после 10 година чекања, коначно је започела изградња Научно-технолошког парка у Нишу. Градилиште се налази поред Електронског факултета и ко ових дана буде пролазио тамо, видеће радове у пуном јеку. Зграда ће бити огромна, чак 14.000 квадрата и изгледаће поприлично модерно. Јужне вести преносе речи министра Шарчевића, који …