Да ли ће Београд постати нова Бања Лука или ново Скопље?

ПОЛИТИЧКИ СТАВ

Одговор на ово питање зависи највише од грађана који у Београду већ више од два месеца демонстрирају сваке суботе. У последњих пар недеља то више није само Београд, покренули су се и други градови Србије. Због тога су узбуђени сви – и власт и опозиција. Али то узбуђење није програм. То не може бити политика. Због политике постоје странке. Оне ту политику морају да креирају.

Верујем да људи који чине странку чији један од одбора водим неће кокетирати са национализмом и верујем да неће у 2019. години, као што је то радила некомунистичка опозиција са почетка деведесетих, веровати да нас од демократије дели само уклањање једног ауторитарног режима.

И данас, као и деведесетих, Београдски универзитет прилази грађанима који шетају. И много је оних који би желели да им све ово замирише на зиму 96/97. када су били млади и пуни енергије. Ово нису деведесете. Деведесетих су падале бомбе на Сарајево и Дубровник, да би нам се на крају све то обило о главу бомбама у Београду. Толико је ово време дугачије од деведесетих да чак и Он не учи више занат од Шешеља, већ се шета и говори о слободи медија, а ми се, онако успут, томе само чудимо.

Да ли ће Београд постати нова Бања Лука у којем месецима шетамо јер на симболичком нивоу тражимо „правду за неког свог Давида“? Да ли ћемо бити Бања Лука у којој неко мисли да сме да игнорише побуњене грађане? Или ћемо постати Скопље, град који је после више деценија живота у блату окренуо нови лист и направио договор са својим суседима како би продисао?

Да ли ћемо и у 2019. по Београду на државним књижевним вечерима гледати осуђене ратне злочинце а државне званичнике виђати на трибинама опскурних организација док сви жмуре на кривичне пријаве клинцима из „Иницијативе младих“?

Да бисмо добили одговоре на ова и на многа друга питања, потребна нам је динамична политичка организација са страначком структуром, јасним политичким програмом, са политиком “за”, а не “против”, коју чине људи који желе да се политиком баве да се она не би бавила њима.

Почињемо од Београда. Покушаћемо да учинимо нешто како се све не би завршило онако како то каже академик Костић “са страхом од нашег међусобног обрачуна”.
​​​​​​​

Петар Божовић
Председник Градског одбора СМС – Београд

Петар је дипломирао на смеру Политикологију на Факултету политичких наука у Београду. Ради у области хотелијерства и хотелског маркетинга. Уредник је сајта Планинарског савеза Србије и сарадник удружења “Живимо здравије”. У слободно време бави се писањем. Ускоро очекује објављивање првог романа. Рођен је 1982. године у Београду.

Нема коментара

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

− 1 = 4

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Трактат о будућности Србије

Да водећи српски државни и политички жреци стварно желе да грађанима представе своје уверљиве визије “Будућности Србије”, они би претходно морали да утврде непорециве развојне репере и да се лично суоче са стварним животима грађана, њиховим животним стандардом и да као обичне непрепознатљиве личности, без присуства камера, чују њихове ненашминкане …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
1
Да ли је бојкот неизбежан

Извор: НЕДЕЉНИК ВРЕМЕ бр.1463 Идеја о бојкоту било којих наредних избора потекла је из Савеза за Србију након локалних избора у Лучанима и од тада је тема разних шпекулација. Саговорници “Времена”, како из савеза, тако и из других опозиционих странака које су сагласне да изборни услови у Србији нису поштени, …

ПОЛИТИЧКИ СТАВ
Пољопривреда – највећа рана друштва

Статистика је неумољива. Данас се у Србији само 60% пољопривредног земљишта користи се за интезивну пољопривредну производњу. Садашња пољопривредна газдинства сведена су на окућнице и на породичну економију. Даља неумољивост статистике указује на то да данас просечно пољопривредно газдинство чини 1,2 члана. Стање српске пољопривреде на крају 2018. је, благо …